недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Жута превара, златна зарада

среда, 08.07.2009. у 22:00

Засладити кафу или чај белим или жутим шећером, дилема је која се одомаћила међу потрошачима. Угоститељи нам у кафићима увек уредно нуде обе врсте, а многи помодно бирају жути. И док трговци потврђују да бели почиње да губи трку откако је жути добио епитет здравијег, а томе умногоме доприноси чувена и застрашујућа теорија о три беле смрти – шећеру, брашну и соли, поставља се питање – има ли разлика између белог и жутог шећера, осим оне у цени? Жути је скупљи три пута, а да ли је стварно и здравији?

– Енергетска вредност жутог и белог шећера је потпуно иста. Једина разлика је у томе што жути садржи за нијансу више витамина и минерала. Међутим, та количина је занемарљива ако узмемо у обзир количину коју дневно конзумирамо. Тако да је заблуда да је жути много здравији. Ту особину му је приписао добро смишљен маркетинг. Можда је некима укуснији, јер садржи карамелизовани сируп, који бели нема, али то је све – објашњава Милка Куртеш, нутрициониста-дијететичар, шеф исхране Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Ковиљача”.

Трговци кажу да продаја жутог шећера расте. У објектима „Делта малопродаје” само прошлог месеца продато је 18,5 тона разних врста домаћих и увозних „обојених” шећера, док је у истом периоду продато око хиљаду тона белог, рафинисаног шећера. Према неким подацима више га конзумирају жене, због наводне ниже калоријске вредности, верујући да на тај начин могу чак и да смршају.

Ову тему је недавно отворила и екипа емисије „Потрошачки код” која се емитује на хрватској ТВ и дошла до сазнања која су променила мишљење тамошњих купаца.

–Према неким проценама, просечна особа током живота поједе готово две тоне шећера. Када тој помало застрашујућој информацији додамо и ону тезу о три белесмрти, не чуди што се многи уместо за овај, одлучују за онај „здравији”– смеђи шећер.Али то је заблуда! Смеђи је много скупљи, и углавном има пригодну декларацију на паковању која нас држи у заблуди да је здрав – каже за „Потрошачку политику” Ана Хорватић, уредник и водитељ ове гледане емисије намењене потрошачима.

Истражујући ову занимљиву тему, у сусрет им је изашао и Хрватски завод за јавно здравство анализирајућивише врста шећера. И ова институција је доказала да су потрошачи преварени, каже наша саговорница.

Према овим анализама разлике између белог и жутог шећера готово и да нема. Жути шећер је најобичнији превара трговаца, а потрошачи наседају на маркетиншке трикове по којима ће узимањем баш једне врсте шећера уштедети на калоријама или остати здравији, закључила је екипа „Потрошачког кода”.

У потрази за кривцима ове преваре, они су открили чак и разлике у декларисању ових производа. На неким етикетама је стајало да је смеђи шећер у ствари само бели коме је додата боја. Стигло се и до лажног декларисања и до чињенице да се на тамошњем тржишту продаје и обојени бели шећер. Реаговале су и потрошачке организације, признајући да су временом сви обманути пласирањем информација о посебним вредностима ових шећера, али је постављено питање зашто онда струка није на време упозорила купце.

Каква је ситуација на нашем тржишту? У чему је разлика између белог и жутог шећера?

– Бели шећер се производи од шећерне репе, а жути од шећерне трске, тако да је тачно да су сировине различитог порекла. Али и један и други се највећим делом састоје од сахарозе – објашњавају произвођачи.

Жељко Ковачевић, заменик директора фабрике шећера у Жабљу, која послује у саставу грчке фабрике ЕБЗ слаже се са оценом да је у случају жути шећер посреди превара потрошача.

– Не слажем се да је здравији. Жути шећер је полупроизвод, јер се у производњи белог или „А” шећера користе управо жути шећери. У њему има заостатака биљног материјала (шећерне репе), микроелемената попут калијума и натријума. Међутим, било би занимљиво истражити колико у истом том шећеру има остатака хербицида и пестицида – каже наш саговорник из шећеране у Жабљу.

Он сматра да би жути шећер управо због чињенице да је полупроизвод требало да буде јефтинији, а не три пута скупљи.

Цена килограма белог шећера код произвођача се креће између 45 и 47 динара, у малопродаји је око 60, док се трговачка цена смеђег креће између 90 и 155 динара (за пола килограма), колико стаје увозни смеђи нерафинисани шећер „демерара”.

У Србији само поједине фабрике шећера продају и жути. Зарада на овом полупроизводу је, кажу, незнатна. Кајмак скупљају углавном продавнице здраве хране које најчешће саветују купце да се одлуче за ову врсту због његових наводних корисних састојака. У прилог томе годинама уназад иду и чести савети лекара да се из исхране избаци бели, а као замена конзумира овај „обојени”. Средина је изгледа у савету нутрициониста да се избегне и један и други и да се уз редовну исхрану шећер узима само конзумирањем воћа. Кад је реч о тржишту Србије добро је подсетити и на онај неславан податак да код нас само пет одсто потрошача чита декларације. А на личној карти производа се може наћи и податак да ли се у корпи налази, бели, жути, смеђи или пак рафинисани коме је додата боја.

Јелица Антељ – Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Анкета: који шећер конзумирате?

Бели се чешће купује

Већина наших суграђана верује да је жути шећер здравији и да је бољег квалитета од белог.

Милица Крстановић (48), дечји психолог:

– Не користим шећер уопште, једино када имам госте или када правим колаче. И тада увек купујем бели, иако знам да је жути шећер здравији. Мислим да чак постоји и дечја песмица која гласи „ко једе шећер жут, никад неће бити љут”.

Веселин Дицков (46), доктор:

– Не купујем жути шећер, али би требало. Здравији је, сложенијег је састава и лакши је за варење, па је логично да је и скупљи од белог. Ја углавном користим заслађивач, првенствено због калорија.

Марјан Витаљић (71), пензионер:

– Доста користим шећер пошто обожавам слаткише. Влада мишљење да је жути здравији и ја верујем да је тако, али га ретко купујем. Не због тога што је скупљи, него сам једноставно навикао на бели.

Александра Вељковић (25), контролор лета:

– Мислим да је жути шећер много бољег квалитета, али немам навику да га купујем. Никад нисам ни размишљала о томе, јер увек користим бели.

Н. Б.


Коментари43
57093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милисав милић
У старту се направила грешка, нису у питању жути и бели шећер већ бели, тј. рафинисани шећер и смеђи, тј. нерафинисани шећер од шећерне трске. Ту има велике разлике, индустријски добијен бели шећер без иједног минерала и витамина и нерафинисани шећер који је сачувао све своје првобитне састојке. Овај други је скупљи више од 5 пута ако је оригиналан.
Gordana BG
Clanak je koristan iako ne sasvim tacan. Naime treba praviti razliku izmedju belog-rafinisanog i smedjeg- polurafinisanog secera. Ovo sto sad prodaju kao zuti secer je stvar prevare potrosaca. Vase bake nam mogu pricati o zutom seceru koji se nekad prodavao u komadu kao transparentni zuti kamen. Ti "secerni kamencici" su se usitnjavali u avanu. I danas ga je moguce ponekad naci u nekom biospaizu, a cena je vrlo visoka. Smedji secer obzirom da je poluproizvod treba da bude jeftiniji od belog za neki procenat srazmeran procesu rafiniranja koji nije primenjen. Bolja zamena za sece je svakako fruktoza, med, maltex ili javorov sirup, zna nas narod za to, ali sve to kosta vise no sto narod moze da plati.
iwo jima
Svakako zuti a narocito beli secer treba, koliko je god moguce, izbegavati ali cinjenica je da u zutom seceru ima gvozdja, cinka, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma i kalijuma. Smedji secer od secerne trske je jos skuplji ali on osim sto sadrzi nabrojane minerale je nerafinisan, sto je sigurno bolje za zdravlje.
seka
Slazem se sa prethodinim komentarom da su Vegete i razni zacini sa natrijum glutaminatom, koji je prava droga, mnogo veci problem. Trebalo bi ljude i o tome edukovati. Stavljanje toga u hranu je cista navika. Kod mene se u kuci nikada nisu koristili raznorazni *zacini*, sem onih prirodnih i kada jedem negde drugde bas mi smetaju.
Miroljub
Zuti secer je prljava podvala zapada Srbskom narodu. Malo je poznato da se zuti secer u nasoj bratskoj Rusiji uopste ne konzumira. Konzumiranjem zutog secera, spada nam imunitet. Ono sto nije uspeo NATO sada pokusavaju zapadni kapitalisti da otupe ostricu srbskom narodu i nacine ga bledim konzumentima njihove smrtonosne hrane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља