петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Еволуција убрзава

Аутор: Стефан Вукашинпетак, 10.07.2009. у 22:00
Рођак с југа (Bassariscus sumichrasti)

Питање за телевизијско надметање у знању: који се од два сродна сисара, оба веома слична ракуну, брже мења (еволуира) – први (Bassariscus asturtus) што насељава југозападне крајеве САД или други (Bassariscus sumichrasti) из тропских шума јужног Мексика и Средње Америке?
Одговор и јесте и није једноставан: рођак с југа. Како је то могуће? Мања географска ширина и нижи предели, по свему судећи, поспешују еволутивне мене. На такав закључак упућује најновије проучавање Лена Гилмана, еволуционог еколоаг са Универзитета Окланд (Нови Зеланд).
Четири године су бројни научници сматрали да је то мисаона смицалица. Претходна изучавања показала су да су се биљке на мањим висинама и ближе екватору брже мењале, највероватније зато што су више температуре убрзавале корак метаболизма који је, заузврат, убрзавао промене (мутације).

Али већина је веровала да сисари нису подложни сличним менама, зато што топлокрвне животиње морају да одржавају сталну телесну температуру незвисно од спољашње. Другим речима, ма каква спрега између климе и метаболизма је, у најмању руку, спорна. Образац сисарске разноврсности  (обимна на мањим висинама и ближе екватору, а проређена на велики м висинама и надомак полова) указује да „тајна веза” постоји.

Трка у наоружању

Поменути научник је утрошио годину и по на рашчлањивању 130 блиских парова животињских врста, од којих једна живи на мањим географским ширинама или у нижим пределима него сестринска. Послуживши се Банком гена, јавном базом података ДНК одсечака, упоредио је наследне делове цитохрома „бе” гена – најпоузданијег наследног показивача (маркера) код сисара – у свакој врсти и у заједничком претку обе. Што се врсте брже мењала после раздвајања од истог претече, то је уочено више промена у дотичном гену!

На основу тога је недавно написао чланак за угледни часопис „Списи Краљевског друшта (бе)”, с кључним исказом да су се врсте које обитавају ближе екватору и на нижим надморским висинама, по свему судећи, један и по пут брже мењале од сестринских. Намећу се два могућа објашњења.
Прво наговешћује да су животиње у хладнијим крајевима мање подложне кретању, често одмарају или проводе дуже у зимском сну (хибернацији) да би сачувале енергију. Поједина истраживања, наиме, указују на везу између активности и просечне годишње стопе метаболизма, што би могло да значи да су наследне промене ређе код слабопокретних врста.

Друго проистиче из чувене научне претпоставке, прозване „Црвена краљица”, која устоличује еволуциону „трку у наоружању” између грабљиваца и плена. Уколико се биљке у топлијим крајевима брже мењају, то исто чине сисари да би одржали корак са својом храном.

Џејсон Вир, еволуциони еколог са Универзитета Чикаго (САД), није нашао никакву спону између надморске висине и еволуционог корака код птица. Али подсећа да је Лен Гилман превидео важну чињеницу: генерацијско време. У тропским областима расплодно раздобље траје готово целе године, зато тамошње животиње чешће одгајају нове нараштаје. Насупрот томе, у хладним се подручјима ређе размножавају.

У тропима брже

Истраживање спроведено пре три године установило је да су брже промене, а не топлота, разлог што у прашуми има толико разноликости. Молекуларна еволуција више наликује зецу него корњачи. Научници су открили назнаке да је еволуциони напредак убрзанији ближе екваторијалном подручју, а спорији надомак полова.

Једна претпоставка саопштава да мале групе у тропима погодују лакшим насумичним генетским променама, да би се нагомилале и повећале генетске разлике међу припадницима исте врсте. Друга говори да бржи метаболизам тропских врста, подстакнут високим температурама и већом количином светла, отвара више могућности да деоба ћелија крене у другом смеру. И то би могло да води до корисних мутација ДНК.

Није, међутим, било ваљаних доказа.

А тада се, као и сада, огласио Лен Гилман који је спровео подробан оглед у којем је проверено шта раздваја тропске и врсте из умереног подручја. Најпре су проучили 45 парова прилично раширених биљака. Пар је чинио две сродне из исте породице, с тим да је једна била из тропске прашуме, а друга из прашуме умереног подручја.

Пажљиво су рашчлањени делови ДНК за које се сматра да код обе биљке мутирају сваких милион година. Упоређивањем тих парова одсечака с трећом, биљком у даљем сродству, обелодањено је када су оне из пара постале разнолике. А то омогућава да сазнају колико је мутација у свом генетском кôду свака биљка нагомилала од те референтне тачке.

У просеку, врсте из тропског подручја имале су двоструко више промена од биљака истог порекла у умереном подручју!


Коментари0
b0592
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља