уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Најтежи у таблици

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 10.07.2009. у 22:00
Дмитриј Мендељејев

Постоји ли супертешки хемијски елемент у стенама наше планете, тежи од ма којег природно насталог или вештачки створеног?

Немачки научници су недавно најавили проширење Периодног система елементом са атомским бројем 112. Добили су га испаљивањем атома цинка у олово.

Истраживачи из Дармштата су то први пут остварили 1996. године гађањем оловне плоче атома цинка кроз 120 метара дугачки убрзивач (акцелератор) честица. Новоуписани је, отприлике, 277 пута тежи од водоника, што га чини најтежим елементом. Језгра цинка и олова су се стопила у језгро новог, за сада познатог под именом унунбијум (ununbium – латински израз за број 112).

Међународна унија чисте и примењене хемије(IUPAC) потврдила је да су елемент 112 открили научници Центра за тешке јоне „Хелмхолц”, под руководством Сигурда Хофмана, а дотично стручно тело тражило да немачки учесници предложе име за хемијског новајлију. Џон Џост, извршни директор, изјавио је да је стварање новог елемента помогло истраживачима да боље разумеју устројство атомске централе и бомбе.

Атомски број 112 указује на атомске бројеве цинка, који је 30, и олова, који је 82, а они одређују колико протона има у језгру атома. Поменути истраживачи су од 1981. године открили шест хемијских елемената, с редним бројем од 107. до 112, а претходних пет већ је признато и именовано. Последњи у таблици ненадмашног руског научника Дмитрија Ивановича Мендељејева, који се појављује у природи, обелодањен је још 1925. године. Отада истраживачи покушавају да вештачки створе све теже елементе. Доказивање постојања атома толике масе, тзв. супертешких елемената, веома је сложено и захтевно због тога што такви постоје тек делић секунде и убрзо се распадну на лакше (радиоактивни распад).

Има га, нема га

Лане су физичари са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Израел), које је предводио Амнон Маринов, разгласили да су на часак опазили неколико атома у раствору природних минерала, чија би маса требало да износи 122 (број протона у језгру). У Мендељејевљевој таблици новајлија би се, према теоријским разматрањима, укотвио на последњем месту у дружини новооткривених супертешких актинида откривених протеклих година у огледима. Чак је стекао име: ека-торијум.

Претходна два, 113 и 115, пронашли су руски и амерички научници пре пет година (Институт за нуклеарна истраживања Дубна код Москве и Национална лабораторија Лоренс Ливермор). Четири атома супертешког елемента 115 произведена су тако да су атоми америцијума-243 бомбардована зрацима јона калцијума-48. Језгра тих атома су преживела – 90 милисекунди (хиљадити делићи секунде).
У научној јавности је то дочекано кратким тумачењем: чини се да је могуће вештачки начинити (синтетисати) још хемијских елемената!

Елементи тешки попут уранијума, који има број 92, могу се наћи у природи, а остали су добијени у истраживачким погонима. У протеклих пет деценија атомски научници међу супертешким елементима траже својеврсно „острво стабилности”, на којем би требало – како се предвиђа – да постоје дуготрајнији елементи нових хемијских својстава. Са сваким новим продором су му на корак ближи.

Уобичајено је да се даје никакво име све док налаз не потврди нека друга лабораторија у свету. Тако је 2002. објављено откриће елемента 118, што је касније оповргнуто зато што је извођач огледа у Националној лабораторији Лоренс Беркли кривотворио податке.

Одавно ишчезли

Елементи тежи од уранијума-92, у суштини, одавно су ишчезли, убрзо после зачетка наше васељене, зато што су непостојани. Верује се да највећи број хемијских елемената потиче из звезда и да су се образовали у поступку названом нуклеосинтеза. Према важећој космолошкој теорији, сто секунди након „Великог праска” (Big Bang), непојамно разорне експлозије, отпочела је прва нуклеосинтеза: најпре су се обликовала лака, затим тежа језгра и, на крају, атоми појединих елемената.

Сви супертешки хемијски елементи с редним бројем већим од 100 опажени су у сложеним опитима, после спајања (фузија) одабраног тешког језгра као метка и одабраног тешког језгра као мете. Вероватноћа догађања је веома мала, а време постојања изузетно кратко. Да би се образовало и приметило само једно језгро, мета се бомбардује с милијарду милијарди метака неколико седмица!

Уколико је то мајушна мрвица грађе заостале у Земљином стењу након четири и по милијарде година од уобличења, требало би да има полуживот који премашује сто милиона година. И то није неуверљиво, изјавио је нуклеарни физичар Ролф Дитмар Херцберг са Универзитета Ливерпул (Велика Британија), који није учествовао у дотичном изучавању. Познато је, наиме, да се побуђено стање изотопа тантала-180 такорећи бесконачно протеже – милионима милијарди година.

Исти научник, с друге стране, није нимало задивљен јер у недавно објављеном чланку искрсавају празнине или нејасноће. Ако траг у пречишћеном раствору припада торијуму, морало би га знатно више бити у природним минералима. Незамисливо је да нико до сада то није запазио, упозорио је Ролф Дитмар Херцберг, додавши да сумња да се језгро те величине, у толикој мери изобличено и убрзано, распало једноставним цепањем на два делића!

Ако су у природи опстали веома постојани супертешки изотопи, вероватно имају више од 170 неутрона колико су израелски научници обелоданили. Претпоставља се да „острво стабилности” постоји око изотопа са 184 неутрона, али их нико није још издвојио (синтеза).


Коментари1
67331
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Јовановић
Да ле се за „Велики прасак” (Big Bang) може користити термин "непојамно разорна експлозија"? Да ли је у том тренутку постојало нешто што је он могао да разори?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља