среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.07.2009. у 22:00

Црном хлебу црно само име

Хлеб пријатељства, код нас познат и као превара „хиландарски, манастирски, па чак и амишки”, поново је „слетео” у Србију. Прошле недеље група исељеника је из Канаде рођацима донела и овај поклон – тесто којим се наводно дарују наjмилији. Сујеверне домаћице га замесе једном у животу и верују како доноси срећу породици. Суштина је, кажу, проследити га даље и не прекинути ланац. И док је такозвани хиландарски хлеб тренутни хит у дијаспори, код нас се ова превара одомаћила још пре десет година. Православна црква одавно је дала свој суд – реч је о заблуди, светогрђу и измишљотини, али би свакако било занимљиво видети резултат инспекцијске контроле „квасца” који је прошао милионе дланова. Ово тесто без порекла, декларације и за које се претпоставља да садржи чак некакве гљиве које миришу на хиндуистичке обредне штапиће – истог трена би завршило на депонији. Слична судбина би вероватно задесила и многе векне са пекарских рафова у Србији. Јавна је тајна, а за „Потрошачку политику” стручњаци је разоткривају – црног хлеба, тврде, нема на овом тржишту.

– То је наш закључак. У Правилнику о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста пише да је црни хлеб онај који се прави од брашна типа 1100. Међутим, наши млинови то брашно не производе јер га произвођачи и не траже. Зато црног хлеба нема, а у понуди су само специјалне врсте, које се боје дозвољеним природним супстанцама, попут сладног брашна, а могу се додати и овсено или сојино брашно, као и какао производи. Све то је дозвољено стављати у хлеб и ови додаци између осталог имају и својство измене боје хлеба. Битно је нагласити да није дозвољено додавати боје – каже Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције у Министарству пољопривреде.

Према подацима ове инспекције, последња акцијска контрола обављена је крајем децембра 2008. године и обухватила је 344 произвођача. Уочено је чак 88 неправилности. Највећи број се односио на неадекватно декларисање.

– Иако се хлеб продаје у ринфузном стању, на декларацији на рафу мора да се наведу цена, произвођач и врста хлеба. То значи да уместо црни на етикети мора да стоји обојени или специјални хлеб – каже наш саговорник и додаје да су спекулације да се хлеб боји кафом бесмислене јер је то економски неисплативо. Инспекција се до сада није сусрела с тим.

Вујовић саветује потрошаче да увек обрате пажњу на декларацију, на назив векне, произвођача и грамажу. Јер уколико пише црни хлеб а није произведен од брашна 1100, реч је о обмани потрошача. Ово брашно се, кажу стручњаци, добија интензивнијим млевењем целог пшеничног зрна. У његов састав улазе и периферни делови зрна пшенице, попут омотача, што правом црном хлебу даје тамнију боју.

Да правог црног хлеба код нас нема тврди и Нада Филиповић, професор Технолошког факултета у Новом Саду.

– Пекари стављају пржени јечам и пржену раж и тако се добија хлеб који само подсећа на прави црни, али има структуру и све особине белог хлеба. Међутим, тај пржени јечам и раж садрже једињење акриламид, које је на листи недозвољених састојака. Неки кажу да се у хлебу налази у малим количинама, али то је непотврђено и не знамо да ли се таложи у организму и колико је штетно по здравље – упозорава Нада Филиповић.

Хемичари подсећају да је акриламид случајно откривен у храни 2002. године. Шведски научници су пронашли велику концентрацију овог једињења у храни која је богата скробом и која је била изложена термичкој обради, пржењу и печењу, попут чипса, помфрита и хлеба. Иначе, података о томе колико је опасан по здравље – нема.
Филиповићева објашњава да је то посао за инспекцију и да пекари раде оно што им се дозвољава. Потрошачи се питају да ли осим ових „фарби” у хлебу има и још неких додатака.

– Коришћење адитива у савременом пекарству свакодневна је појава. Додаје се витамин Це, али и разни емулгатори ради продужавања свежине. Има их у свакој векни. Ипак, највећи проблем је неадекватно декларисање. А сваки купац превару може да открије једноставним експериментом – стави у воду једно веће парче средине црног хлеба и ако вода потамни, а хлеб побели, знаће о чему је реч. Осим тога црни хлеб има благ мирис мекиња, мању запремину, средину која има грубље поре – каже наша саговорница.

Ипак, маркетиншке кампање учиниле су своје. Све више купаца у јутарњој куповини бира тамну векну. Јер је, верују, здравија. Шта кажу нутриционисти?

– Тачно је да је црни хлеб здравији и богатији витаминима, минералима и протеинима, али има готово исту нутритивну вредност као бели. Осим тога, дуже држи ситост и не надима. Ипак, такав црни хлеб се може наћи тек у можда десет одсто пекара. А онај који нам пекари нуде као црни сумњивог је састава и није исти у свим радњама, јер је јавна тајна да се боји. Заблуда је и да не гоји. Сваки хлеб гоји, разлика је у томе који је нутритивно квалитетан, а који нас затрпава скробом – каже Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.

Стефан Деспотовић - Јелица Антељ

---------------------------------------------------------

 Контрола и самоконтрола

Инспектори Министарства пољопривреде контролишу цео процес на тржишту хлеба, од производње до продаје. Када инспектор уђе у пекару, најпре испитује да ли произвођач испуњава такозване техничко-технолошке услове, то јест да ли има одговарајућу опрему и услове за производњу, запослене с потребним степеном стручне спреме и довољан број просторија. Други степен контроле односи се на квалитет пецива. Произвођач може да обавља самоконтролу или да ангажује некога ко ће испитивати исправност. Осим тога, и инспектори их контролишу узимањем узорака. Спроводе и редован надзор, као и контроле по дојави грађана. Постоје и такозване акцијске контроле, када инспектори одједном обиђу велики број пекара.

--------------------------------------------------------

„Сава” најпопуларнији

Важећим правилником дефинисане су основне врсте пшеничног хлеба. Бели се прави од брашна типа 500, полубели – Т 850, црни – Т 1100, а такозвани грахам умешен је од прекрупе. Осим пшеничног, у основне врсте се убрајају и ражани, кукурузни, хељдин и мешани. Најпопуларнији је бели „сава” хлеб, који заузима чак 90 одсто тржишта, а преосталих 10 процената све друге врсте.

Тешко је проценити колико се врста хлеба нуди потрошачима, али се претпоставља да је на рафовима супермаркета и пекара изложено око 50 различитих типова малих, средњих и великих векни. Ту су обични бели и црни, али и манастирски, моравски, комшијски, интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, воденичарски....

Коментари21
66005
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djtrale
Zato je moj tast poceo da pravi sam svoj hleb a dao Bog ima ih dosta u kuci, pa pece po 3 vekne od 1kg a ne tamo neke kifle koje zovu hlebom. Onda je njegova cerka iliti moja svastika iznajmila najstariju pekaru u gradu sa zidanom "vurunom" nasla pomoc i pravi hleb kako Bog zapoveda, pravi domaci hleb BEZ ADITIVA i BEZ BOJA ili drugih gluposti. I ljudima se svidja a svi mogu da vide kako se radi. E sad, da ga saljemo po Srbiji postom, mislim da je neprakticno ali ko hoce neka svrati u Sremsku Mitrovicu i pita gde je najstarija pekara. Pozdrav svima pa i onima a sto ne jedu hleb.
Љ Д
Молим, можете ли навести адресе тих пекара у којим се може наћи прави црни хлеб?
Danica Hrebljanović
Trula država.Bez ikakvog kriterijuma svima je dozvoljeno sve.Što tiče pekara, oni su kao kriminalno udruženje.Rade šta hoće pod pokroviteljstvom države.Jadan narod.Truju ga hlebom.
mad makss
Nije samo hleb. Sto god se kupuje kod nas, nizeg je kvaliteta nego ta ista marka kod nasih suseda, da ne govorimo o Evrop.
Чиста буколика
Где се стигло с овим коментарима о хлебу... Понекад кад почне да стари, човек своје здравствене сметње приписује начину живота или исхране каквог није било кад је он био млад... а уствари је он био здрав и крепак јер је био млад! Довољно је погледати попис становника Србије из 1863. па ћете видети да су са свим тим поточарама, жутом пројом и хлебом испод сача готово сви умирали пре шездесете године. А живот био тако здрав!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља