недеља, 31.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

„Воћарске плантаже” – приватизација или подржављење

Аутор: Д. Буквић М. Бракочевићсреда, 15.07.2009. у 23:59

У јеку борбе градских власти да обједине све пољопривредне комбинате у престоници под капу „ПКБ корпорације”, из Агенције за приватизацију стигао је јавни позив за продају 58 одсто капитала „ПКБ Воћарских плантажа”. Уколико на аукцији заказаној за 11. септембар пређу у приватно власништво, купца „Воћарских плантажа” чекају силне обавезе. Када преузме 4.000 хектара земље, две управне зграде у којима су својевремено искључивани струја и телефон, хладњаче које не раде дуже време и бригу о 87 радника који живе од аконтација, нови власник мораће да инвестира 207,5 милиона динара. Друго је питање да ли ће понуђача за куповину некадашњег „београдског воћњака” уопште бити, или ће ова аукција, баш као и претходна, одржана 19. јуна – пропасти. Почетна цена сада је нижа него пре месец дана и износи 542,2 милиона динара, иако је процена да је стварна вредност фирме већа од три милијарде.

Градске власти још не одустају од стварања јединственог јавног предузећа које би хранило Београд, па тако Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац, каже да град настоји да спречи продају „Воћарских плантажа”.

– Земљиште овог предузећа у случају продаје не би, према проценама градоначелника Београда, било искоришћено за пољопривредну производњу, већ у грађевинске сврхе. Док се не реше имовинскоправни односи и питања опстанка осталих фирми у околини Београда које хране житеље престонице, попут „ПКБ корпорације” или ПИК „Земун”, намера градских власти биће обустављање продаје што ће се, надамо се, и догодити – објаснио је Секулић.

Став градских челника подржавају и у републичком Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, залагањем за очување овогпредузећа под окриљем државе, а Жарко Раденовић, директор „Воћарских плантажа”, каже да ће поштовати одлуку државе каква год била.

– Држава располаже већинским друштвеним капиталом фирме и она се пита. Не можемо ми да одлучујемо да ли ћемо ићи у приватизацију, или остати јавно предузеће – наглашава Раденовић.

Он каже да је још 2003. године предложио обједињавање пољопривредних комбината, слично актуелној идеји градоначелника Драгана Ђиласа.

– Замисао је била да се настанком великог система реши регионални проблем откупа, пласмана, прераде и производње воћа. Иницијатива није прихваћена и одлучено је да се формирају мала, комерцијална газдинства са новим врстама. Томе нисмо могли да се прилагодимо јер наша механизација није подесна – истиче Раденовић и додаје да ће се, ако Влада Србије, град и други актери одлуче да задрже „Воћарске плантаже”, сложити са тим „како би било боље и граду и фирми”. У случају приватизације, сматра он, купац ће морати годинама да улаже капитал да би можда у будућности нешто добио.

Пољопривредни стручњаци опрезни су према могућности приватизације. Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, сматра да треба спречити могућег купца да промени намену земље и препрода је скупље.

– Евентуалном променом намене земљишта од пољопривредне у грађевинску, онај ко купи „Воћарске плантаже” могао би да га баснословно препрода – упозорава Шеварлић.

Он сматра и да средства од приватизације у пољопривреди треба да буду уложена у подизање обима производње и повећање конкурентности, што код нас није случај.

– Упркос досадашњим приватизацијама, у Србији је једино обим производње кромпира, шљива и малина успео да достигне ниво од пре 20 година – подсећа Шеварлић.

Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, истиче да „Воћарске плантаже” треба приватизовати, осим уколико држава не одлучи да овај комбинат припоји ПКБ-у и задржи га у јавном власништву. Он сматра и да упркос тешкој ситуацији у предузећу, „Воћарске плантаже” имају природне предуслове за добро пословање, али да им је потребно осавремењивање.

– Да би плантаже успеле потребно је прећи на интензивну производњу. Сорте воћа које се гаје у „Воћарским плантажама” су превазиђене. Тржиште тражи, на пример, нове јабуке које имају сасвим другачију боју, укус и мирис – објашњава Цвијановић.

------------------------------------------------------------------------------------------

У „Плантажама” радно

Директор Жарко Раденовић демантује тврдње да се у „Воћарским плантажама” ништа не ради и набраја потезе које је руководство са њим на челу повукло од 2000. године.

– Решили смо проблем вишка запослених уз спровођење социјалних програма и отпремнина. Цео тај процес прошао је без штрајкова. За кратко време скинули смо десетак милиона марака дуга и то без кредита. Све до искључења производње сами смо радили, извозили и обезбеђивали средства за нове производе, ремонт линија, набавку и поправку машина. И сад имамо 200 хектара новог засада, а још 500 је раскрчено за садњу – објашњава Раденовић.

Оптужбе појединих медија да су за време његовог мандата делови плодног земљишта у друштвеној својини по скандалозно ниским ценама продавани приватним власницима, Раденовић одлучно побија.

– Продаване су само парцеле које се не обрађују и то на законит начин, јавним позивом, уз подршку Министарства пољопривреде и Агенције за приватизацију. О свим трансакцијама постоје папири. Процену цена нисмо давали ми, већ агенција, а до купаца се долазило на транспарентним лицитацијама. Тако је продато мање од један одсто имовине предузећа, иако смо имали право да продамо пет процената, а сва средства уложена су у „Воћарске плантаже” – изричит је Раденовић.


Коментари7
10a14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogoljub Maric
Evo i sledecih podataka o doticnom preduzecu Prvo i dan danas preko veze mozete kupiti plac po ceni od 1000-1500 eura plac od navodno direktora na obroncima kaludjerice koji su u vlasnistvu PKb kombinata, sto dokazuje da je tu i prodata silna zemlja na starom putu prema vinci. Druga nevanicna informacija o kojoj se godinama pricaju price, jeste da je kombinat namerno unistavan kako bi se prodao pa mnogo nizoj ceni doticnom ministru sutanovcu. Prava sreca je da grad beograd uzme taj pkb bolec pod svoje jer ta firma moze da donese milijarde samo ako se neko ozbiljno pozabavi ulaganjem u to preduzece.Zamislite da meni neko da toliku zemlju ja bi se obogatio za 10 godina , tako da isto verujem da ako grad sad ulozi u tu firmu za 10 godina svaka porodica u beogradu moze imati dividendu od grada godisnje barem po 30 000 dinara od tog preduzeca, a shodno tom potezu i djilas bi posle toga bio verovatno dozivotni gradonacelnik Beograda.
jeremija ktstic
Vocarske plantaze je bozji dar za Beograd.Sve sto proizvede moze Beograd da proguta pa kud ce bolji uslov za poslovanje.Samo treba dobar GAZDA svi mi koji malo bolje poznajemo prilike u Plantazama Grocka . Lopovluka kralo se od opreme mehanizacije voca rakije . Rakija viljemovka je tocena dnevno 2-3 hiljade litara .A uzimali su od portira do direktora besplatno u kanisterima ,cak je bilo i spoljnih saradnika .Nije posteno da se proda jer to je i oteta zemlja od seljaka ,koji su tesko podneli formiranje plantaze .
goran
deset godina ne mogu da se naplatim i ako su svi sudovi dobijeni.kako hrani beograd kada su racuni blokirani deset godina?bolec je sazreo odavno za privredni kriminal.
Zoran
Promeniti Direktora koji gotovo deset godina radi samo za sebe. Plate godinu dana ne deli a govori o budućnosti firme, bruka.Sve je uništeno i zapušteno, sredstva nisu remontovana i po deset godina.Vozi kola na lizing a prodao gotovo nova čistačicinom zetu iz Zaklopače za 2500 evra.Vikom igalamom plaši zaposlene a pojedine nadležne "časti" parcelama, sramota bivši radnik Gazdinstva
Mateja
Plantaže pod hitno treba da uz pomoć i podršku grada budu restrukturirane i da se krene ka novom načinu rada i organizacije. Naravno, postojećem rukovodstvu treba ispitati poslovanje jer obiluje nizom "siumnjivih" radnji tokom zadnjih 4-5 godina.Zamislite direktor ni računar ne koristi, o jezicima da ne govorim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља