субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.07.2009. у 22:00

Илегалци надиру са „окупиране територије” Кипра

Неоклис Силикиотис Фото М. Аксентијевић

Од нашег специјалног извештача
Никозија, јула – Последњих дана јуна армија илегалних имиграната, очајника који траже азил и избеглица из Ирака, Газе, Западне обале, Турске и других земаља, увећала се на Кипру новопридошлим из Ирана који су побегли током крвавих демонстрација у Техерану непосредно после завршених председничких избора у тој земљи.

Без икаквих докумената и папира, јадног изгледа и молећивог погледа пуног наде да су „стигли на сигурно”, сви ти несрећни Иранци за које, заправо, не знамо ко су ни одакле су тачно дошли и где да их вратимо, додатни су проблем са којим се данас суочавамо, каже за „Политику” Неоклис Силикиотис, министар унутрашњих послова у влади Републике Кипар.

„Сукоби и политичке турбуленције, ратови и немири у суседним и околним државама – и нама који с тим немамо ама баш ништа само стварају невоље. Реке избеглица од Курда, Ирачана и Палестинаца, којима смо по међународном праву дужни да пружимо помоћ и заштиту, у мањим и већим групама, како кад, стално пристижу. За неке од њих Кипар је само прва станица на путу у Европу и даље, али већи број остаје код нас ’до даљњег’”, објашњава наш саговорник. Каже и да је Кипар мала медитеранска земља (са укупно нешто мање од милион становника) коју у последње време све више притискају дошљаци из земаља Европске уније – почев од Бугарске, Румуније до Пољске – с намером да ту остану и раде, иако је свима познато да то није земља емиграције. Њима као члановима „бриселске породице” сада су врата широм отворена и они то користе.

Највећи проблем, међутим, тврди министар Силикиотис, представљају илегални имигранти чији број нико тачно не зна, али се рачуна да их има три до четири хиљаде. Долазе из кризних и сиромашних средина, са рога Африке, из Нигерије, Авганистана, Пакистана, Бангладеша, Сирије, Ирака, са Западне обале и Газе. Стижу чамцима и бродовима до обала на северу, а неки чак и авионима који слећу на аеродром Еркан уз, како се претпоставља, очигледан благослов суседне Турске, и са турског, окупираног дела територије (од 1974. године) улазе у доњи , јужни, слободни део земље. Чим пређу парче ничије земље од турских граничара до наших прелаза, на званично отвореним пунктовима на „зеленој линији” раздвајања (од шест постојећих два су у енглеској бази Декелија и нису под кипарском јурисдикцијом већ под британском), траже азил.

„Сваки случај је прича за себе, али оно што ми не можемо да урадимо јесте да их вратимо на турску страну острва, јер то није њихова земља порекла. Зато смо принуђени да неке илегалце, за које смо сигурни одакле су дошли, депортујемо назад преко Грчке, којој додатно стварамо проблем јер је она напросто загушена најездом илегалних имигранта (преко 140.000) који пристижу са Блиског истока и Африке. Највећи део, међутим, док решавамо шта ћемо са њима, шаљемо у депортациони центар близу Ларнаке. Њихов боравак на Кипру нашу владу кошта годишње око 20 милиона евра”, каже наш саговорник.

Колико се илегалних мученика прошверцује са севера на југ острва, преко необезбеђеног дела 180 километара дуге демаркационе линије, за кипарске власти прилична је непознаница. Колико год добро да сарађују са штабом „плавих беретки” Уједињених нација, стационираном усред располућене престонице Никозије, и британским полицајцима из поморске базе Декелија, таласи илегалних имиграната свуда се провлаче. Европска унија, која схвата да за Кипар као једну од њених чланица, с обзиром на величину и број становника, ово представља озбиљни проблем – ипак не пропушта прилику да га критикује због, како наводе, непримењивања строге контроле на „зеленој линији” коју Брисел упорно држи за унутрашњу а не спољну државну границу.

„Влади Кипра, која”, подсећа министар Силикиотис, „сви то знају, нема никакву контролу над својом окупираном северном територијом, не преостаје ништа друго него да стално ургира код европских пријатеља и челника да притискају, пре свега Турску, али и администрацију кипарско турског лидера Мехмета Али Талата да сарађује на овом питању.”

Министров први сарадник Андреас Константину, упућен у обимну статистику која приказује број избеглица у земљи, решених случајева азиланата и регистрованих илегалних имиграната, у разговору који водимо успут, додаје да све више расте и број странаца који по истеку од кипарских власти регуларно издатих виза остају у земљи. Број, каже, није баш најпрецизнији и креће се око 20.000.

Оно што у целој причи о најезди, пре свега илегалних имиграната на „капију Европе”, како наши саговорници описују Кипар, данас највише охрабрује то је да су они заједно са Грчком, Италијом и Малтом недавно потписали један документ, којим се позива ЕУ „да хитно предузме мере” и почне да примењује принцип солидарности – како би сви заједнички поднели овај терет.

О томе је Кипар, каже министар Силикиотис, већ разговарао са Швеђанима чија је земља почетком месеца преузела од Чешке шестомесечно председавање ЕУ.

Мирјана Аксентијевић

Коментари0
9b645
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља