субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

Коме смета ревизија

петак, 17.07.2009. у 22:00
Богољуб Алексић

У доста уској стручној јавности Србије последњих месеци опет се заподенула полемика о томе да ли законом и у којој мери треба прописати обавезнуревизијуфинансијских извештаја. Поготово у средњим предузећима. Понајвише у оним правним лицима (д. о. о.) у којима је власник један запослен радник.

Све више присталица има аргумент да тај намет треба укинути, јер сам власник зна да ли му је и када неопходна ревизија. Привреда је оптерећена многим невољама, а једна од њих која и поприлично кошта јесте ревизија завршних рачуна. Има и оних који тврде да је потпуно нецелисходно законом терати поједина предузећа на непотребан трошак, а ревизорским кућама осигурати лагодан посао и зараду.

Богољуб Алексић, члан савета Коморе овлашћених ревизора Србије, не дели то мишљење.

– Испушта се из вида веома проста чињеница – ревизорски извештај није намењен само власницима, већ ширем кругу заинтересованих. Садашњим и будућим повериоцима –да би могли објективно да проценекредитни бонитет дужника. Менаџменту – да би имали поуздане информације о правилномвођењукњиговодства,билансирању, алии о приносном, имовинском и финансијском положају предузећа. Држави –да би се уверилада је финансијски резултат, као полазна основа за опорезивање, објективно утврђен. Контролним органима – обавеза ревизора је да пријави случајеве прањановца и других кривичних дела. Статистици – да би се анализа и планови базирали на провереним подацима...

Споран је аргумент да се наметањем ревизије средњим правним лицима додатно и беспотребно оптерећује привреда, из сасвим обичног разлога– новца. Чак и када би, како је Алексић израчунао, свих две до три хиљаде средњих предузећа, на које се односи ова обавеза, одустало од ревизије, њихова укупна уштеда не би била већа од четири до шест милиона евра. Просечан трошак за ревизију пословних књига је око две хиљаде евра.

Шта би им те паре решиле? Ништа, али би зато, уверава нас саговорник, драстично опао квалитет финансијског извештавања.

– Свако би могао своје пословне књигеи финансијско стање да „штимује” како му је воља. Службе друштвеног књиговодства више нема, а Међународни рачуноводствени стандарди за многе су више средство да закукуље и замумуље финансијски резултат него да га прикажу онаквим какав заправо јесте – напомиње Алексић.

Аргумент да се наметањем обавезе омогућава добра зарада ревизорима, по Алексићу, само је делимично тачан и односи се на предузећа која не обављају ревизију ускладу са правилима и етичким кодексом. У свим осталим случајевима, ниске цене ревизорских услуга, изазванеи нелојалном конкуренцијом оваквих „ревизора”, једва да омогућавају развој предузећа,пријем и обуку нових запослених, што је најбитнија претпоставка за развој професије.

Реч је, закључује Алексић, озамени теза. Проблем није у томе што законпрописујеобавезну ревизију, већ у томе што не постоје механизмиза контролу квалитета обављених ревизија, па им се мало верује.

(/slika2)Оцене Алексића готово у потпуности дели Љубиша Станојевић, професор Универзитета „Сингидунум”. Он иде и корак даље у тврдњи да је најмање половина завршних рачуна који су били предмет ревизије нетачна и неистинита. Да ли нам треба неки доказ више од актуелних финансијских извештаја за НИС или ПИК „Земун”. Шта могу ревизори – да се уздрже од мишљења или да изразе резерву. Због тога, по др Станојевићу, на ревизији финансијских извештаја треба још доследније инсистирати, јер је транзиција прилика за велике преваре, утаје пореза, прање пара...

Искуства у примени ревизије на нашим просторима указују да је највећи број грешака управо кад је реч о средњим предузећима. И то у свим сегментима ревизије – од имовине, капитала, преко амортизације, залиха, до потраживања, где су утврђена највећа штимовања.

Професору Станојевићу се чини да у залагању за укидање обавезне ревизије извештаја средњих предузећа провејава добро скривен интерес малог броја великих ревизорских фирми – да монополизују тржиште Србије. Да се смањи простор за рад малим ревизорским фирмама и тиме отвори тржиште за велике фирме и банке. Овим потезима, по њему, не би се битније повећао квалитет ревизије у Србији. Интереси за профит великих били би изнад потреба и интереса читаве заједнице – да се уведе ред и дисциплина у финансијски систем. Решење је у методологији ревизије и контроли ревизора, а не укидању правила која су тек пустила корење у нашој економији.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

„Средњи век” економије

Без ревизије финансијских извештаја и вођења пословних књига по Међународним рачуноводственим стандардима Србија се враћа у „средњи век” економије. Без тог језика савремених финансија нико неће разумети наше билансе, а за стране инвеститоре бићемо не само непожељни партнери, него и неко кога треба избегавати. Због тога, поготово за банке, финансијске организације, осигурање и јавни сектор, и законском обавезом треба наметнути статутарну ревизију, упозорава председник Одбора Удружења финансијских организација Привредне коморе Београда мр Петар Стефановић.


Коментари3
6ffe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevena Kecojevic
Žalosno je kako se kod nas svaka struka olako omalovažava... Revizija je jedan sveobuhvatan i ozbiljan posao koji zahteva visoku stručnost i etičnost...e sad kod nas naravno kao i u svakoj struci jave se mešetari, tkz nelojalna konkurencija koja ne obavlja poslove revizije već izdaje pozitivna mišljenja bez dana na terenu i rada koji zahteva posvećenost i timove....takvi su svoje licence lako dobili uglavnom po automatizmu zahvaljujući nekim drugim titulama...sva sreća zna se ko su u Srbiji takve kompanije od 3 čoveka sa preko 600 mišljenja. Prof Stanojeviću i gospodinu Aleksić svaka čast, predstavljaju revizorske kuće koje poštuju i MSRev i metodologiju i etičke kodekse! Država posebnik Zakonom o reviziji treba da zaštiti i unapredi struku i time bi svi bili na dobitku i srednja preduzeća i država i ostali korisnici fin izveštaja.
jovan tatic
svaki put stimujem knjige i to mi rade revizori . stimovacu i dalje jer vise ne mogu da se naplacam poreza na sve sto moze da se plati . Hocu da odem iz ove zemlje jer svi kradu , pocev od drzave.Ne mogu da se naplacam drzavi , a kada meni duguju sud traje........Krenucu malo na crno.
Ranko Rankovic
Revizija se nikako ne sme ukinuti. Cak bi se trebala pojacati kontrola svih zavrsnih izvestaja, kao i dupla revizija imovine i revalorizacije osn. sredstava i nekretnina. To sto bi "muljatori" rado probusili jos poneku rupu za izbegavanje obaveza i pranje novca je samo razlog vise da sve ostane kako jeste, ako se vec ne moze nekako poostriti konrola. Sramota je na koje se sve nacine novokapitalisti snalaze i sada bi jos da im se ukine nezavisna revizija sopstvenog finansijskog izvestaja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља