понедељак, 26.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:52

Каже се психијатреса и омбудсманка

петак, 17.07.2009. у 22:00
Свака амбициозна војникиња жели да постане официрка

Веб-мајсторица, хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка, омбудсманка и конзулка само су неки од предлога за именовање женских занимања из зборника родно сензитивног језика који су јуче представили Мисија ОЕБС-а у Београду и канцеларија заштитника грађана чије су ауторке лингвисткиње Свенка Савић, Маријана Чанак, Вероника Митро и Гордана Штасни. Осликавајући реалност у којој жене суверено владају светом професија и занимања која су донедавно била „резервисана” само за представнике „јачег” пола, ауторке овог зборника обогатиле су српски језик именицама око којих ће се свакако водити жустра полемика језичких чистунаца и јавности.

Тако се на страницама овог зборника могу наћи речи које указују на активно учешће жена у свету криминала (терористкиња, арамбашица, бандитка, пљачкашица, крволочница, злочинка, жандарка, сведокиња, криминалисткиња), науке (академкиња, метафизичарка, метеорологиња, психолошкиња, психијатреса, хируршкиња), необичних занимања (аласкиња, машинисткиња, морепловка, трамвајџијка), спорта (тренерка, тркачица, маратонка, четиристометрашица, препонашица, стометрашица, стреличарка), али и оних занимања која не постоје у стварности (првосвештеница, јеванђелисткиња).

Истичући да је крајњи моменат да се наруши наметнути универзални стандардизам по којем се припаднице лепшег и слабијег пола ословљавају у мушком роду за функције које обављају, Зорица Мршевић, заменик заштитника грађана за родну равноправност, оценила је да родно сензитиван језик полако улази у свакодневну употребу. Др Свенка Савић, професор Новосадског универзитета и један од аутора овог приручника, оценила је да језик заостаје за променама у друштву и додала да он није неутралан, већ да одражава различите форме родне дискриминације у друштву.

„Жена се мора учинити видљивијом и у свакодневном говору, а питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. Употреба титула и занимања у женском роду постала је ’нешто нормално’ и у српском језику и у складу је са проевропском оријентацијом наше земље”, оценила је Свенка Савић.

Представљајући упутство за употребу родно осетљивог језика у сфери јавне комуникације, она је истакла да се мора следити основно правило о слагању субјекта и предиката у роду, броју и лицу. „Неопходно је доследно употребљавати форму женског рода за титуле и занимања жена и из постојећег инвентара етикета за занимања и титула жена изабрати ону језичку форму која најбоље одговара интуицији за језик. Такође, потребно је писати титуле и занимања жена у пуном облику, наводити пуну идентификацију за сваку особу – посебно ако се саопштава о брачном пару – и избегавати употребу етикете за ословљавање или идентификовање женске особе према брачном статусу”, закључила је Свенка Савић.

У овом регистру налази се укупно 2.386 именица женског рода, укључујући именице којима се означавају жене према професији, занимању или активности коју обављају, према звању и занимању супруга или оца, према титули и друштвеном положају који заузимају, према припадности групи, покрету или идеји коју следе, према болести и начину живота.

К. Ђорђевић


Коментари51
1bf0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mina jovanovic
niko da pohvali sto smo konacno i za ove stvari skinuli mrenu sa ociju...mada, posto je proslo vec godinu dana od napisanih komentara, sigurna sam da su svi shvatili da su strucnjakinje lingvistkinje, za jednu ko-autorku se pominje i da je prof. dr sa NS univerziteta - uradile koristan posao... hvala im stvarno je tuzno kad ides ispred svog vremena, svom drustvu stalno donosis svetlo i znanje, a komentar ovde imaju jedino neznaveni, izasli iz mracnih rupa, ko zna zasto besni i nesrecni, puni mrznje i otrova. hvala bogu na znanju koje dobijamo, a posebno onima koji to znanje donose. i podela moci u drustvu ce jednom postati nasa stvarnost, hteli to ovi "izmileli iz mraka" ili ne
Rastakanje jezika o trošku budzeta?
Obzirom da je iza ovog diletantskog projekta sa nakaznim rezultatom i zlom namerom rastakanja našeg jezika stala Kancelarija zaštitnika ljudskih prava, znači li to da ga on finansiran iz budžeta, da li je bilo javnog konkursa za ovaj projekat i da li ovu NVO (Centar za ženske studije iz Novog Sada, čije su članice autori projekta) finansira takođe budžet? Zar je moguće da se i za ovakve gluposti nađu dršavne pare? Malo je što nam rastaču zemlju, već su prešli i na jezik - da dovrše posao.
Mira
Šta je "rodno senzitivni jezik"? Dosad nisam čula za taj pojam. Mošda on spada u evropske vrednosti koje u našoj balkanskoj zaostalosti ne poznajemo, pa treba da ga uvedemo - o čemu brinu OEBS i ustvari NVO "Ženske studije i istraživanja". Već mi para uši izraz "državna sekretarka" (za Hilari Klinton), "inkluzivna edukacija" i slični izrazi, koji se kao novogovor pojavljuju u sredstvima javnog informisanja, a već se, evo, pojavljuje OEBS i zaštitnik gradjana, da nam propisuju jezik, valjda kao najkompetentnije ustanove iz te oblasti i kao da im nije posao da se nečim drugim i važnijim bave. Ovakvo nasilno i nakazno nametanje jezičkih pravila i novih reči, kao u vreme ustaške Hrvatske, predstavlja najgrublje kršenje ljudskih prava našeg naroda, zadiranje u srce njegove kulture i bića, po obrascima koji su nam strani i nemaju veze sa nama, našim jezikom i potrebama našeg društva u sadašnjem trenutku. Nisam lingvista i stoga ne mogu kompetentno da prosudjujem kovanice navedene u tekstu, ali smatram da ova pojava zavredjuje najveću pažnju naše stručne javnosti i nadležnih institucija, poput Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta, Odeljenja jezika SANU, Matice srpske, Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture. OEBS-u ne smeta što Srbi žive u getoima na Kosovu, ali bi da zavodi novi jezik u Srbiji. Stvarno, u Srbiji nije problem nepismenost, ni što se Romi ne školuju, što smo gladni i nezaposleni, već nam samo trebaju ove "ekstremistkinje" da zavedu rodnu ravnopravnost ne u odnose među ljudima već u imenice srpskog jezika - pa da budemo srećni i zadovoljni što smo usvojili i tu evropsku vrednost. Čista okupatorska ujdurma od novosadskog tima četiri dame, poput Statuta Vojvodine. To što neko od ženske ravnopravnosti pravi biznis - poput ovih "stručnjakinja" još nije razlog, a još manje pokriće za okupatorsku praksu porobljavanja nametanjem svoje kulture, običaja i jezika poput ovog predloga izmišljanog srpskog jezika.
mladen radovanovic
Ove cetriri usamljene gospodjice su kreatori novo-srpskog jezika ili sakupljacice novih narodnih umotvorina? To bi naravno trebao da prihvati u velikoj vecini narod, da deca uce u skolama takve zive primere, zar ne? Ovako su potrosile neke pare na beskoristan rad koji nije ni smesan
Snežana, profesor srpskog jezika
Autorima ovih besmislica preporučujem da prouče tekstove prof. Bože Ćorića i prof. Dešića o mociji imenica koje znače zanimanja, sa zimskih seminara za srpski jezik. Za njih smo, svi mi iz struke čuli, a za ove lingvistkinje-niko. Istina je da se jezik razvija-To su me naučili profesori Stevanović, Stanojčić, Jović, Peco... Očekujem da neko od kompetentnih reaguje. Gde je Katedra za srpski jezik u Beogradu? Šta čekaju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља