субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2009. у 22:00 Мирјана Сретеновић

Хаику песма је краљица поезије

Верица Живковић

На недавно одржаном Међународном такмичењу за најбољу хаику песму, које је организовао Студио Кађи из Бостона, прву награду је освојила песникиња Верица Живковић из Старчева. Ово је чак 42. њена међународна награда за хаику поезију, а њене песме су заступљене у многобројним светским антологијама.

Верица Живковић је дипломирала на Правном факултету у Београду. Пише поезију и књижевну критику. Објавила је песничке књиге: „Неко стоји иза тебе”, „Срп у кошуљи”, „Обнажено небо”, „Пролазник”, „Промицање месеца” и „Зрела купина”. Песме су јој превођене на јапански, енглески, руски, румунски, шпански, немачки. Према неким подацима, каже нам, најнаграђиванији је хаику аутор у Србији.

Када сте се заинтересовали за ову песничку форму и шта је било пресудно да се окушате у писању хаику поезије?

Пре 30 година, када сам се активно бавила „класичном” поезијом, случајно ми је дошао до руку нишки књижевни часопис „Градина”, који је у целости био посвећен зен будизму и хаику поезији, и са великом пажњом сам га прочитала. Ту сам научила прве лекције о хаику поезији. Схватила сам да човек треба да се окрене природи и да се посвети духу а не материји. И, да се чиста душа може сачувати само ако се човек понаша у складу са природним законитостима. Што је човек ближи природи, то му је чистија душа. Хаику поезијом се активно бавим од 1995. када сам упознала Зиновија Вајмана, једног од најугледнијих америчких хаику песника. Он је Рус јеврејског порекла, живи и ради у Бостону, и с поносом могу рећи да је он мој хаику учитељ. Тако сам почела да пишем и да шаљем песме на интернационалне конкурсе.

Хаику често називају афоризмом, песмичурком или најкраћом песмом на свету. Које су главне тематске и формалне одлике хаику песме?

Одговорно тврдим да је хаику песма краљица поезије, као што је атлетика краљица спортова. Хаику је настао у Јапану у 15. веку. У формалном смислу има само једну строфу, нанизану у 17 слогова, у три стиха. Први и трећи стих имају, по правилу, пет слогова, а други, средишњи, седам. У садржинском смислу, хаику је песничка минијатура којом доминирају слике из природе али има и оних чија је тема љубав. Хаику је чулна импресија испод које се крије филозофска позиција. То превођење импресије у експресију је доминантно у мојој хаику поезији. На пример, мој хаику, који је награђен првом наградом у САД-у:

„излазеће сунце -

тамне главице

сунцокрета”

на први поглед представља једноставну визуелну представу. Али, испод те импресије крију се богати филозофски садржаји. „Излазеће сунце” је симбол рађања, младости, одржавања континуитета живота, а „тамне главице сунцокрета” асоцирају на старост, смрт... Овде је контраст врло ефектан.

Зашто се изнова враћате мотиву месеца у својим песмама?

Месецу се враћам у свим варијантама. Нарочито ме импресионира ноћ пуног месеца, а изнова му се враћам из разлога што, гледајући овај природни феномен, могу најснажније да осетим истинитост, непосредност, величанственост и храброст сензације лепоте и вечности. Мој хаику у којем се помиње месец:

„посечена шума -

иза рогова јелена

нараста месец”

награђен је на конкурсу Интернационалног хаику удружења у Токију.

Сами преводите своје песме. Колико је хаику захтеван за превођење?

У почетку су ми други преводили хаику на енглески, а сада их сама преводим. Није лако превести хаику а тешкоће су у језичким разликама. Хаику је увек најлепши на матерњем језику, али готово сви међународни конкурси захтевају хаику на енглеском. Најсигурније је кад песник сам преведе своју песму.

Бивши директор Светске хаику организације Димитар Анакијев изјавио је да после Јапана Србија вероватно има највише хаику песника по глави становника. Колико је, по Вашем мишљењу, ова форма популарна у Србији? Има ли довољно часописа и хаику удружења и, уопште, интереса издавача за ову област?

Хаику данас пишу на свим тачкама света. По неким подацима, наши хаику песници се налазе одмах иза јапанских, а то потврђују многобројне међународне награде као и стално присуство наших хаику стваралаца у међународној хаику периодици. У нашој земљи имамо читаву плејаду одличних хаику песника. У Србији постоје два хаику удружења, једно у Београду, чији је председник Миленко Ћировић, и друго у Ваљеву, чији је председник Дејан Богојевић. Најугледнији часопис за хаику поезију у Србији зове се „Хаику новине”. Оне излазе у Нишу а уређује их један од најугледнијих српских хаику песника мр Драган Ј. Ристић. У Београду годишње излази врло добар часопис за хаику „Освит”, као гласило Удружења хаику песника Србије и Црне Горе. Интерес издавача би требало да буде бољи. Издавачи избегавају да објављују књиге хаику поезије, због слабе продаје.

Коментари2
375c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Volans Herceg
Sjećam se jedne japanske Haiku pjesme, ali ne i imena autora: "Fudži se ne vidi, ali unosi radost u srce". Lapidarnost u izrazu je više filozofska crta, a manje je oruđe pjesničke senzibilnosti, ako se pod pjesničkim podrazumijeva dominacija osjećajnosti. Haiku je, u tom smislu, filozofska pjesma, dakle, svojevrsno tvoračko jedinstvo ova dva "weltanshauunga", emitovanje "dubljih" ili, pak, "viših" istina, na frekvencijama koje vibrantno rezonuju sa lukom osjetila. Inače, (da li samo meni?) prva asocijacija na Haiku poeziju (nakon Zen Budizma) mi je Heraklit, tamni filozof antike: "...uvijek nove vode dolaze", "Panta rei", svijet - univerzum kao jedinstvo suprotnosti itd.
Sasa Vazic
Verica Zivkovic je zaista nasa najbolja haiku pesnikinja. Rekoh joj da malo 'smanji brzinu' jer niko ne moze da se probije pored nje:-) Nema haiku takmicenja u svetu na kome ne osvoji bar drugo mesto ili pocasno priznanje. Bravo za Vericu i za srpski haiku! A to sto nema kriticke reci o ovom poetskom zanru, dokaz je da se nase literate jos uvek, i posle 90 godina od uvodjenja haikua u Jugoslavaju, zahvaljujuci, pre svega, Milosu Crnjanskom, jos nisu shvatili sta je haiku. Posto nisu, a i ne moraju, moglo bi da ga bar ostave na miru, a ne da ga blete i proglasavaju smecem. Tako pokazuju koliko ne poznaju i ne cene ni bastinu Zemlje izlazeceg sunca. Bez obrzina na njih, haiku poezija zivi i sve vise se pise u svim zemljama sveta. Pozdrav, Saša Važić Pisac, haiku pesnikinja Prevodilac za engleski jezik Slobodan novinar, clan NUNS-a Vlasnik i urednik Haiku stvarnosti

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља