петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2009. у 22:00

Турска кроји судбину Кипра

Новинарка „Политике“ у разговору са Џорџ Јакову Фото М. Аксентијевић

Од нашег специјалног извештача
Никозија, јула – Ако вођа кипарских Турака поручује да острвски чвор може да се распетља до краја године ми одговарамо, по ономе колико смо мотивисани, да проблем желимо да решимо колико „јуче”.

Два лидера, председник Републике Димитрис Христофијас и Мехмет Али Талат, годинама су, као што се зна, пријатељи и политички савезници, па отуда тај наш оптимизам да смо сада на правом путу и да ћемо успети да се договоримо како да нађемо излаз на обострано задовољство обе етничке заједнице, каже за „Политику” главни члан грчког дела преговарачког тима Џорџ Јакову.

Велика препрека да се учестали сусрети два суседа „лицем у лице” и то још на домаћем терену (што протеклих година није био случај) не враћају увек изнова на почетну тачку јесте, како наводи овај дугогодишњи искусни политичар, што се у преговоре, на посредан начин, дебело меша суседна Анкара.

Као прво, са северног дела острва, каже, никако да се повуче назад страна армија од 42.000 турских војника који су тамо још од инвазије 1974. године. Други проблем, због кога преговори не теку баш глатко, јесу досељеници из суседне Анадолије чији стално растући број, практично мења демографску слику горњег дела наше земље. Дошљаци, којих данас има око 160.000 не само да су потпуно потисли староседеоце којих је остало свега 85.000 и чији су бројни млади нараштаји побегли у свет, већ су запосели и све земљиште и некретнине који су некада припадали кипарским Грцима избеглим током тог рата на југ.

Турска упумпава милијарду долара сваке године као помоћ окупираној територији нашег острва а чија администрација, за узврат, каже господин Јакову, пристаје да следи сваки диктат Анкаре која једина у свету и признаје ту, самопрокламовану турску републику северни Кипар.

Као најновији пример мешања владе са Босфора у решавању острвског спора, наш саговорник наводи исход једног од последњих сусрета две (кипарске) стране око будућег изгледа заједничке државе.

Таман када смо се договорили и јавно (21. марта) објавили да смо постигли сагласност да формирамо федерацију, Национално веће за безбедност Турске, које је заседало неки дан касније, супротно нашем договору поручило је како је за нас најбоље решење две државе. И друга страна је инстинктивно „ретерирала”.

Иако су кипарским Турцима добро позната она три става које острвски Грци , као водиље провлаче у свим преговорима (да Кипрани сами морају да решавају судбину Кипра, без икакве арбитраже са стране и без закованих рокова), ипак се не либе да стално постављају нове захтеве, чини нам се управо под притиском са стране , каже уважени дипломата Јакову и то поткрепљује најновијим примером.

Преговори око тога да се коначно отвори седми по реду гранични прелаз Лимнитис на зеленој линији раздвајања, већ дуже време запали су у ћорсокак јер су суседи, код којих је тамо стациониран један повећи турски пук, тражили, уз остало, да се кроз тај прелаз војсци омогући допремање горива.

Свако објашњење да ми то нећемо дозволити ни по коју цену, јер зашто бисмо ми снабдевали страну, окупаторску војску њима, дуго није било прихватљиво. Најзад, пристали су на погодбу тек када смо обећали да ћемо и тај део острва снабдевати бесплатном електричном енергијом.

Отварање пункта Лимнитис тако је добило „зелено светло” са обе стране острва и сада се само чека да се раскрчи терен и поставе стражарнице на обе стране ничије линије па да кипарски Грци и Турци и тим путем прелазе на „другу страну” своје земље.

Мирјана Аксентијевић

Коментари2
19436
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fatih sultan
pa ovako moram to reci jer citaoci iz srbije posto slabo prate turske stapmu posebno oni stampu koja nema komplekse kad su u pitanju au i usa.ova so mora znazi da svaka vlada koja eventualno bi prifatila predaju jednog dela kipra grcima ce da padne u tom trenu ne samo od armije vec i od samog turskog naroda.bice oboren nasilno .
Aleksandart
Vidim, ulazak u EU jim je rešio problem... Napravite paralelu između Srbije i Kipra, pa vidite, koliko će nam eventualni ulazak u EU pomoći oko rešavanja problema Kosova i Metohije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља