недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:14

Месечева ера на страницама „Политике”

Аутор: Слободан Кљакићпонедељак, 20.07.2009. у 22:00
Насловнa стране 21. јула 1969. године: три звездице уз заглавље као сведочанство о узбуђења којима је била захваћена редакција

Казаљке на службеним часовницима у Хјустону показивале су тада, рачунајући по нашем времену, 21 час, 17 минута и две секунде.

„Људи, замислите, човек на Месецу!” – оте се реч некоме у соби с телекс-апаратима, запоседнутој репортерима. Неки запљескаше. Колега из Канаде шапуће да му нешто застаје у грлу. Волтер Кронкрајт, телевизијски коментатор број један, жали се пред милионском публиком да је остао без речи…

Колега Александар Ненадовић, тада стални дописник „Политике” из Вашингтона, тог 20. јула 1969. налазио се у контролном свемирском центру у Хјустону, из кога је светска новинарска елита у пакленом ритму извештавала о току велике авантуре која је човеку коначно омогућила да се спусти на површину Месеца.

„Армстронг и Олдрин отворили Месечеву еру”, писала је „Политика” у наднаслову опсежног Ненадовићевог извештаја, објављеног 21. јула пре четрдесет година на првој страни нашег листа преко свих пет стубаца, под насловом „Човек на Месецу”.

Командант Нил Армстронг и Едвин Олдрин, чланови посаде „Апола-11”, модулом „орао” спустили су се те епохалне вечери у Море тишине на Месецу, док је трећи члан посаде Мајкл Колинс наставио да у командној летелици кружи око нашег најближег небеског суседа.

Месечева ера је започета 20. јула у тренутку прецизно наведеном у Ненадовићевом извештају, а Нил Армстронг је изашао из модула „орао” и ступио на Месечево тло у 3.56 часова 21. јула 1969. године.

У првом глобалном телевизијском преносу, стотине милиона гледалаца су с узбуђењем и стрепњом сатима пратиле пренос лета „Апола-11”, уз заједнички осећај тријумфа и среће што је човек коначно остварио један од својих најстаријих, древних снова.

Колега Ненадовић био је у прилици да ужива у својеврсној привилегији и да као непосредни сведок збивања из свемирског центра у Хјустону извештава читаоце нашег листа о том до тада најузбудљивијем путовању у људској историји.

„Политика” је током јула 1969. године објављивала његове текстове и других аутора, помно пратећи припреме мисије „Апола-11”, а од тренутка када је почело „одбројавање” за почетак лета у два-три наврата је и свих пет првих страница листа било посвећено овој теми.

Био је дизајниран и посебни лого „Дневник Месечеве ере”, а све је зачињено изванредним, специјалним додатком, штампаним у колору на шест страна, 22. јула, када је „Аполо-11” већ био на путу ка Земљи.

У маниру оног доба, у поменутом прилогу „Политика” је објавила постере чланова посаде и Месечеву мапу, уз пажљиво одабране, сведене информације о овој спектакуларној мисији.

У самој редакцији тих дана је кључало као у котлу, што посредно илуструје чињеница да је наш лист штампао две различите прве стране с датумом 21. јул, иако су оне обележене на исти начин, са три звездице. У оно време то је била ознака за треће издање „Политике”, јер је четврто и последње (београдско) уз заглавље носило четири звездице.

Да ли је у току самог штампања трећег издања дошло до промене прве стране, или је узбуђење било толико да су колеге заборавиле да уместо три на београдско издање ставе четири звездице, данас је тешко рећи.

Од првог дана јула те давне године „Политика” је чинила велике напоре да тема космичких летова и нових људских могућности, оптимистичких пројекција и смелих визија, буде присутна на њеним страницама.

На начин чудан и за данашње време, тема је отворена 1. јула, преношењем делова текста из ондашњег званичног совјетског државнопартијског листа „Известија”, који је пренео тврдње извесног филолога Зајцева да је Исус Христос „дошљак из космоса, представник највише цивилизације”. Он је космичким бродом стигао у Витлејем, где је науковао да је царство његово „на небу”, негде у дубинама космоса, протумачио је Зајцев. Њега је оштрој, класносвесној критици подвргао академик В. Тесенков, чије је ставове „Политика” такође пренела, остављајући својим читаоцима да суде чије су тврдње ближе истини.

Пре полетања посаде „Апола-11” пренета је оптимистичка изјава директора НАСА Томаса Пејна да ће до краја 1970. бити „још десетак спуштања на Месец”, а већ 11. јула пуних пет страна листа било је посвећено овој теми.

У неколико наставака су објављена и размишљања славног Алберта Моравије о смислу човекове окренутости космосу, низале су се бројне информације о последњим припремама за полетање, на страницама „Политике” нашла су места и размишљања супруга херојске тројке о ономе што предстоји и о свакидашњици живота.

Ступивши на Месечево тло Нил Армстронг је изговорио своју чувену реченицу: „Ово је мали корак за човека, а велики корак за човечанство.”

Пре четрдесет година „Политика” се том епохалном кораку одужила на импресиван начин.


Коментари1
5e7d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радоје Ненадовић
Moj otac, Aleksandar Nenadović je bio u to vreme stalni dopisnik Politike iz Njujorka, ne iz Vašingtona. S poštovanjem, Radoje Nenadović

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља