четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.07.2009. у 22:00 Милан Шкулић

Филозофија бомби

Израз „филозофија бомби” потиче из стручне литературе о тероризму и терористима. „Филозофи” који говоре „језиком бомби” „сеју” терор да би „пожњели” политичке „плодове”.

Недавни напад ручним бацачем и аутоматским оружјем на српске полицајце у околини Бујановца, као и подметање бомбе под стамбену зграду у Прешеву очигледни су акти тероризма. Како одговорити на ове и потенцијалне будуће терористичке нападе? Бранећи грађане и себе држава мора бити енергична, али и веома пажљива да не би изазвала и контраефекте. Државе су склоне да оправдано гневне због погибије невиних људи, бескрупулозности и дрскости терориста употребе „прекомерну” силу, али баш то представља снажан генератор нових терористичких напада. Терористи тада од својих „палих бораца” праве „иконе” и „хероје”, регрутују нове и још фанатичније припаднике и делују још суровије. Када уз терористе у акцији полицијских или војних снага страдају и невини грађани, то тек представља прави „џек пот” за терористе, који тада добијају прилику да додатно распирују мржњу према држави и онима који државу бране. Зато борба против тероризма мора бити веома енергична, али и изузетно селективна.

Ако је држава успешна у елиминисању терориста, или кад располаже моћним оружаним снагама, то може довести до сасвим нових и врло малигних форми тероризма, које произлазе из „осећаја фрустрираности” терориста, који на други начин не могу постићи своје циљеве, а при том су изузетно фанатизовани и спремни да постану „мученици”. Типичан пример су бомбаши-самоубице.

За терористе је типично да их мотивише мржња, која се, када је реч о шовинистичко-сепаратистичким организацијама, фокусира на државу у односу на коју се тежи „националном ослобођењу”. Несумњиво је да и албанску „ОВК” покреће мржња према српској држави, али и према Србима и свима који нису Албанци, као и према Албанцима који су лојални Србији. Ова мржња у основи је ирационална и на њој засновани злочини имају компоненту супротну „здравом разуму” која отежава потпуно сузбијање тероризма, јер терористи резонују „црно-бело” и по систему „ми или они”, што је препрека мирном решењу конфликта.

Тероризмом се по дефиницији остварују политички циљеви и врло је типично да већина терористичких организација има стране „спонзоре”. Иза хрватских усташа који су извршили атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу, стајале су тадашње фашистичке државе – Италија и Мађарска. Припадници ултралеве немачке терористичке организације „Фракција Црвене армије” („РАФ”) имали су подршку источнонемачког Штазија. Као што се каже да „иза сваког успешног мушкарца стоји жена”, могло би се рећи да иза сваке иоле дуговечне терористичке организације стоји/е нека/е држава/е.

Терористички акти увек имају „поруку”. Некада терористи имају сасвим конкретне захтеве, а некада се порука „чита између редова”. Последњим нападима у близини административне границе са Косовом и Метохијом албански терористи поручују држави да су „још ту”. Србији се прогнозира да ће се уз борбу за своју јужну покрајину, политичким и правним средствима, суочити са новим жариштем и старим терористичким непријатељем, што захтева и употребу оружаних средстава. Грађанима се поручује да нису безбедни и да их држава не може потпуно заштитити. Српске снаге безбедности морају одговорити својом „поруком” терористима, али и грађанима. Терористи се морају брзо суочити са сопственом рањивошћу, а држава и са терористима, али и својим грађанима мора показати своју пуну снагу. То треба учинити истим средствима и на исте начине на који то чине и друге демократске правне државе. Постоји пуно ваљаних примера за то...

професор Правног факултета Универзитета у Београду

Коментари2
5b1af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

УФ
Само још и ови који су их створили да назову то правим именом, али не изјашњавају се.
TomaS
Neki analiticari nedavno su nagadjali o tome sta bi mogli biti cilj i poruka tih teroristickih napada ali je sada , mislim, njihov ciljni scenario dosta jasan. Tzv. "Vlada Kosova" je svakako frustruirana sporim medjunarodnim priznanjem te se na ovaj nacin zeli prebaciti paznja na jug Srbije, a i neka vrsta osvete i pretnji moze biti dodatnui motiv. Cilj je ocigledno bio da se isprovocira "prekomerna" (?) policijska kontra-akcija kako bi se svetskom mnjenju Albanci predstavili kao ugrozena nacija uz pozeljno privlacenje simpatija, a srpske vlasti (i argumenti) degradirali. Albanski politicari sa juga Srbije pozurise da se obrate inostranim institucijama i predstavnicima sto samo govori da se "mozak" citave akcije nalazi na KiM, dok su "lokalci" samo puki izvrsioci. Beograd je pozeljan samo kada je potrebna ekonomska pomoc, a bez uzvratne (minimalne) lojalnosti prema drzavi i kojoj se zivi. Zahtevi o tzv. "demilitarizaciji" su apsurdni jer oni znace degradaciju suvereniteta Srbije.Ono sto planeri terorizma iz Pristine (ili ko vec zna odakle) zaboravljaju, jeste da se situacija u svetu promenila od vremena jednog Racka. Ipak, nastavak takvih akcija na jugu, pa i severnije, treba ocekivati i mudro se ali energicno suprotstaviti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља