петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Ватин чека археологе

Аутор: Ј. Даниловићуторак, 21.07.2009. у 22:00
Истраживања у Ватину 1903. године под будним оком Феликса Милекера (десно, седи на песку) Фотодокументација Градског музеја у Вршцу (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Археолошки локалитет Ватин, по коме је названа читава једна велика култура, недалеко од Вршца, на самој граници са Румунијом, и Европском унијом, после пуних 120 година од првих археолошких ископавања – поново је актуелан. Кустос Градског музеја у Вршцу, мр Драган Јовановић, који је посвећен истраживањима Жидовара, Старог Лудоша (Мали рит) и Ватина, започео је рад на својој докторској дисертацији, која и носи наслов „Ватинска култура”.

Наставак истраживања овог локалитета најсавременијим методама и средствима за која се очекује и материјална подршка Министарства културе, даће одговоре, значајне и за европску науку. Јер, на овом локалитету су постојала насеља, од бакарног до античког доба. У периоду бронзаног доба, остваривани су снажни контакти, чак и са културама јужне Немачке, Словачке..., али и континенталне Грчке и микенског света.

Због изузетног значаја некадашњег живота, на локацији Ватин, даља нова научна истраживања заслужују и међудржавну подршку.

Градски музеј у Вршцу располаже археолошком збирком, са овог локалитета, која броји више од 15.000 предмета, углавном керамичких посуда, култних предмета, изузетне естетске вредности, али и оних који су израђени од злата, или рогова животиња. Захваљујући првом вршачком кустосу, Феликсу Милекеру, његовој посвећености археологији, збирка је не само бројна, већ се састоји од добро очуваних, целих предмета, који, можда, не пружају комплетну, али стварају упечатљиву слику о животу на овом археолошком локалитету, који траје око 3.000 година.

– Највеће заслуге припадају Феликсу Милекеру који је забележио и проучио 150 кућа, на десетине гробова, а 1910. године, пронашао је око пола килограма златних предмета, припремљених за раскошни појас (три предмета су сачувана, остали су у Будимпешти) – каже Јовановић који, као и многи други, сматра да је локалитет Ватин не само недовољно истражен, већ и знатно већих димензија, него што се до сада мислило.

Овај археолошки локалитет „дугује” још много одговора, с обзиром на то да је представљао центар свих тадашњих културно-привредних збивања, раскрсница важних путева, тесно везана са Жидоваром...

И поред великог значаја овог археолошког налазишта, једног од важнијих у Европи, законом још није заштићено као културно добро. Сматрало се, до сада, да не завређује даљу пажњу.


Коментари1
14384
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић
Јављам се са закашњењем али је ово сугестија пре свега младом научнику којег треба подржати да осветли нашу далеку прошлост али да и њему пут ка докторској дисертацији буде осветљен, тако да се надам да ће му ову сугестију неко од читалаца Политике пренети. У изванредној књизи "Археолошка теорија", која је преведена на српски амерички научник Метју Џонсон критикује управо радове који свако археолошко налазиште проглашавају за одвојену културу или да би добили донације или да би аутор заштитио дисертацију. Налазиште које је Драган Јовановић уз помоћ својих ментора на факултету већ у тези прогласио за одвојену културу само је део цивилизације коју научници зову Винча, односно Винчанска цивилизација као доминантна фаза у развоју која не умањује значај ни Ватина ни Лепенског Вира. Дакле у томе да је на данашњем степену развоја науке, посебно археологије недопустиво дробљење јединственог развоја културе у погледу простора а такође ни у погледу времена/фаза у развоју културе, само упућујем на књигу Метју Џонсона. Овде не наводим моју књигу о "континуитету културе и права" да се не схвати као реклама књиге јер у њој,у погледу превазиђених тенденција у археологији, само цитирам овог научника. Јер је то апсолутно довољно и исправно. Оно што је код њега неприхватљиво то је констатација да је наука договорна ствар менаџера, финансијских центара и водећих научних институција. Али и овај случај потврђује да је и то могуће ако професори допуштају такве теме - метод којих је превазиђен. А док ми уђемо у Европу и она ће прогурати своје конструкције које ће се тек за сто година показати превазиђене. Ово молим да аутор дисертације схвати као помоћ у тражењу заједнички именитеља између Ватина и других археолошких локалитета посебно у развоју појединих елемената и мировозрења - погледа на свет "Све је Коло" који је био основни покретач и уметности и технологије тог времена. Божидар Митровић, доктор правних наука

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља