недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:00

Где су вуци, виле и хајдуци

Аутор: Радоман Кањевацсреда, 22.07.2009. у 22:00
Марко Перковић Томсон

У часу кад је након хаварисаног аутомобила једног београдског адвоката у дубровачком залеђу већ постало сасвим јасно да српски туристи неће спасити овогодишњу летњу сезону, у месецу традиционално резервисаном за лакше програмске садржаје, хрватска телевизија почастила је своје гледаоце снимком великог максимирског концерта Марка Перковића Томпсона. Била је то прилика да и ми, повремени кабловски конзументи хрватске телевизије, видимо и чујемо тог „страшног”, понегде непожељног, веома популарног закаснелог чувара домовинске ватре.

Марко Перковић очигледно није из оних Перковића кроз које је пролазио носталгични воз Арсена Дедића, остављајући иза себе младост, Шибеник, Книн и „девојку из краја“. Он, међутим, јесте из неког забаченог динарског села, његове су песме пуне топонима, симбола и географије. Његове песме, нека врста синтезе једноставног рока и предвидивог фолка, попуњавају у Хрватској велику празнину коју су оставили већ помало истрошени аутори лаких медитеранских нота по којима је та земља деценијама била позната. Тај не тако покретљиви човек, са изгледом провинцијског рокера и порукама сентименталног ратника има нешто непатворено, изворно балканско у себи. Начин певања, текстови, у којима се непрестано јадикује над сопственом судбином, бенд у коме, као и у пратећим бендовима српских новокомпонованих извођача, свирају неки бивши рокери, пратећи вокали осмишљени по узору на Бреговића или, још горе, Сању Илића, чине да Марко Перковић у Хрватској представља помало старомодну замену за оно што се у Србији зове „урбани фолк”.

Тај утисак, који човек стекне одмах на почетку његовог наступа, само се појачава након пажљивог увида у његове песме и текстове који, барем у овој максимирској верзији, нису ни изблиза тако страшни каквим његови критичари желе да их представе. Поруке тих песама нису упућене само стварним или измишљеним „хрватским непријатељима”, оне показују сву подељеност хрватског друштва у коме се, насупрот Томпсоновој десничарској публици, налазе млади левичари који, наравно, слушају рокенрол.

Као што му је музика нека врста комбинације тешког рока и фолклорних мотива са разних простора, тако се ни за поједине архетипске симболе и топониме у Томпсоновим песмама не би могло рећи да су једино и само хрватски. Наслов песме „Гдје су вуци, виле и хајдуци”, као што ће и сам читалац закључити, више подсећа на општа места из српске епске поезије него на било какву хрватску особитост, а рефрен песме „Дида и ја” („Хеј да ми је погледати доље, са Свилаје у Петрово поље”), својим десетерачким, скоро епским тоналитетом, говори више о неком нашем заједничком духу и менталитету него о ауторовом односу према сопственом пореклу.

У извођачком погледу Марко Перковић Томпсон показује одличне певачке квалитете, на којима би могле да му позавиде и многе овдашње певачке величине. Да Хрватска има много бољих певача Томпсон не би био толика звезда. Овај концерт, тријумф севдаха и дионизијске разузданости на највећем загребачком стадиону представља, нажалост, неку врсту пораза онога што се сматра аутентичном хрватском културом, а његов успех истовремено представља духовни пораз транзиције и респектабилни тријумф деснице у самом предворју Европске уније, озбиљнији од Томпсонових текстова, у којима добронамеран човек не треба да тражи длаку у јајету. Проблем је у томе што је концерт са толико националистичког набоја данас незамислив у било којој савременој европској земљи, а хрватска телевизија, која се с разлогом поноси својим квалитетом и гледаношћу, оваквим „програмским подухватима” губи нешто од свог кредибилитета и популарности, у оном делу гледалишта који верује да су ратови на Балкану завршени пре петнаест година.

књижевник


Коментари12
388ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

murga murga
Cemu uzbudjenje i anaiza jednog takvog tipa i eksponenta ustastva.Zasto neko uopste pokusava da objasni sta je i ko je i sta i o cemu peva taj tip.Sve je jasno,covek je ustasa i ima svoju publiku.Zar mi odavde treba da se bavimo takvim tipovima i sto je najinteresantnije opravdavamo hrvatsku kulturnu i politicku scenu.Hocemo li mi ikada doci pameti i shvatiti da nam hrvati nisu prijatelji niti ce ikada biti.
јОВАН гРОЗНИ
То што Перковић Томпсон поручује у својим ударним пјесмама ("Јасеновац и Градишка Стара" напримјер) тешко да би се могло назвати порукама сентименталног ратника. Прије ће бити да су то позиви на клање (зна се и кога) онима који су у таквом духу и одгојени. Такви не морају неизоставно и особно понијети неки од усташких симбол, за њихово стање духа довољна им је Перковићева "умјетност", осјећање заштићености појединца у гомили сличних, понеко слово "U" у близини да појача штимунг, каква усташка одора, капа, поздрав... Остало је колективни угођај јел`те, који се осјећа и дијели около лиево-десно _____Није спорно да је Томпсонова "глазба" фолклорни кич, да му је структура многих текстова помало десетерачка, да његове гласовне могућности и можда нису толико лоше... Али, његове буднице које глорификују злочин над Србима и усташке починитеље тог злочина, које Томпсон отпјевава на стадионима широм ЛИјепе њихове - толико су лоше и болесне да је беспредметно у случају Томпсона говорити о било каквој музици, "заједничком духу и менталитету", "урбаном фолку"... Односно може се и тако бајати читатељима али онда аутор таквих бајалица губи повјерење публике. А управо се то изгледа десило млађаном Радоману (Кањевцу).
Slavomir Srpski
Sta da dodam? Nema mira na Balkanu sve dok se svi Srbi, bilo koje vere da su medjusobno ne pomire i ne shvate da su pre svega Srbi, a onda nesto drugo. To vazi pogotovu za Bosnu, Hercegovinu i za Krajine gde su se tri vere medjusobno borile, od koje dve sa centrima u Rimu i u Ankari a ne ovde na Balkanu, i podelili zajednicki etnicki narod Srba. Kada srpski "Bosnjaci" i srpski "Hrvati" shvate da su samo deo jednog velikog srpskog naroda, i da pocnu da se time dice proucavajuci zajednicku nam hiljadugodisnju istoriju, onda ce ovaj deo Evrope dobiti trajan mir i dobrobit.
trixi jovber
Vas komentar nije uspeo. Izlozili ste nekoliko stereotipa a i nepoznavanje sredine o kojoj pisete.Pola publike na koncertu je ista ona publika koja bi dosla i na koncert recimo Lepe Brene, Arsen nije to sto je zato sto je iz Sibenika a ne iz nekog sela pod Dinarom. Tomson koristi deseterac (to samo po sebi ne mora nista znaciti da sadrzaj nije takav kakav je), o pevackim kvalitetima Perkovica bi se dalo raspravljati ali pogledajte dobro i videcete tu i neke partizanske melodije preradjene i prilagodjene ustaskoj retorici. Za ove programe u Srbiji odgovorna ja parazitska RRA koja je proterala Tarot majstore i druge iz kablovske ali za ovo je nesposobna. Kanjevac treba da se upozna sa sredinom o kojoj pise.
mikan
@Tamara-vise se slazem tvojoj analizi nego autora ovog clanka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља