Либерализација визног режима доноси грађанима Србије дуго очекиване позитивне промене, али и неке, можда, нежељене.

1. Стављање Србије на „белу” шенгенску листу посебно је битно за будућност младих који ће, без визног ограничења, моћи да путују из једне у другу земљу. Они не само да ће упознати европску културу, вредности и обичаје, ширити своје видике већ ће бити, реално је очекивати, и најбољи промотори културних вредности Србије. Кад је реч о српској привреди, основни ефекат укидања виза за грађане Србије биће лакша проходност, пре свега, пословних људи ка иностранству, што ће допринети повећању економске сарадње Србије са светом. Либерализација визног режима ће допринети и повећању размене стручњака из разних области, а размена искустава и знања имаће позитиван ефекат на привреду, унапређење развоја и истраживања у Србији.

2. Не постоје опсежнија истраживања о томе колико ће визна либерализација повећати миграцију младих из Србије и тиме утицати на повећање удела старих у укупном становништву земље. Србија, без података за Косово и Метохију, јесте европска земља са тенденцијом смањења броја становника захваљујући ниској стопи наталитета која не омогућава да се генерације замене. У ствари, према подацима Завода за статистику Републике Србије, у Србији је, у току 2008. број живорођених (69.083) био мањи од броја умрлих (102.711) за 33.628 особа. То ће, на дужи рок, имати негативне последице на тржиште рада Србије. Уз то, зна се, из више истраживања, да су емиграционе жеље младих доста велике.

3. Земље ЕУ изградиле су систем заштите од масовних имиграција из трећих земаља, па чак и из мање развијених држава чланица. Проширење ЕУ са 10 држава чланица, средином 2004. и са Бугарском и Румунијом јануара 2007. довело је до пораста међусобне трговине, раста страних директних инвестиција, а тржиште рада ранијих 15 чланица остало је стабилно. Већина држава чланица ЕУ води рестриктивну имиграциону политику – закључују транзиционе аранжмане са новим државама чланицама, утврђују имиграционе квоте и слично.

4. За треће земље које се налазе на „белој” шенгенској листи уведене су вишеструке мере заштите од легалних и илегалних миграција. Један од инструмената су споразуми о реадмисији. На пример, Србија се тим споразумима обавезала да прихватити своје држављане за које се у земљама ЕУ утврди да не поседују легална документа за боравак и рад.

5. Искуства Румуније и Бугарске показују да либерализација визног режима води повећању рада „на црно”. Иако је тешко проценити колико је људи радило „на црно”, боравак бугарских и румунских миграната, којима је било омогућено да раде у ЕУ, пре пријема њихових земаља у пуноправно чланство, био је ограничен на три месеца шенген-визама, након чега су морали да изађу из ЕУ. Међутим, неки су свој привремени посао, на пример на грађевини, пренели на рођаке који су онда преузимали овај ангажман за наредна три месеца, када би се поново враћали. Колики би тај број у случају Србије био тешко је проценити.

6. Оно што ће бити неопходно да надлежни органи чине, као уосталом и медији, јесте упозорење на опасности које вребају младе, неискусне, жељне путовања, знања, провода, па и рада „на црно”, а то су сумњиви, непроверени послови у иностранству, експлоатација сваке врсте. МУП, с правом, сугерише да се понуде такве врсте обавезно провере како наши људи не би били изложени непријатностима или, далеко било, трговини људима.

7. Либерализација визног режима ће, исто тако, олакшати посао онима који се баве врбовањем талената. Средњошколци и студенти Србије често освајају награде на међународним такмичењима и привлаче пажњу оних који имају у виду да живимо у времену у коме се развој заснива на знању. Ова опаска је утолико важнија уколико се има у виду да је Србија изгубила много својих талентованих младих људи.

8. Изазови којима је Србија изложена не значе да она треба да уведе било какве рестрикције у сфери емиграционе политике. Напротив, она мора остати отворена. Оно што би, међутим, надлежни ресори требало да чине јесте: усвајање стратегије за управљање миграцијама, подстицање циркуларне миграције – кретање и према споља и према унутра, израда и имплементација Програма повратка квалификованих исељеника и миграната, а посебно већа брига о талентима и израда програма повратка талената.

Професор универзитета