субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2009. у 22:00 Владимир Гречић

Визна либерализација и „рад на црно”

Владимир Гречић

Либерализација визног режима доноси грађанима Србије дуго очекиване позитивне промене, али и неке, можда, нежељене.

1. Стављање Србије на „белу” шенгенску листу посебно је битно за будућност младих који ће, без визног ограничења, моћи да путују из једне у другу земљу. Они не само да ће упознати европску културу, вредности и обичаје, ширити своје видике већ ће бити, реално је очекивати, и најбољи промотори културних вредности Србије. Кад је реч о српској привреди, основни ефекат укидања виза за грађане Србије биће лакша проходност, пре свега, пословних људи ка иностранству, што ће допринети повећању економске сарадње Србије са светом. Либерализација визног режима ће допринети и повећању размене стручњака из разних области, а размена искустава и знања имаће позитиван ефекат на привреду, унапређење развоја и истраживања у Србији.

2. Не постоје опсежнија истраживања о томе колико ће визна либерализација повећати миграцију младих из Србије и тиме утицати на повећање удела старих у укупном становништву земље. Србија, без података за Косово и Метохију, јесте европска земља са тенденцијом смањења броја становника захваљујући ниској стопи наталитета која не омогућава да се генерације замене. У ствари, према подацима Завода за статистику Републике Србије, у Србији је, у току 2008. број живорођених (69.083) био мањи од броја умрлих (102.711) за 33.628 особа. То ће, на дужи рок, имати негативне последице на тржиште рада Србије. Уз то, зна се, из више истраживања, да су емиграционе жеље младих доста велике.

3. Земље ЕУ изградиле су систем заштите од масовних имиграција из трећих земаља, па чак и из мање развијених држава чланица. Проширење ЕУ са 10 држава чланица, средином 2004. и са Бугарском и Румунијом јануара 2007. довело је до пораста међусобне трговине, раста страних директних инвестиција, а тржиште рада ранијих 15 чланица остало је стабилно. Већина држава чланица ЕУ води рестриктивну имиграциону политику – закључују транзиционе аранжмане са новим државама чланицама, утврђују имиграционе квоте и слично.

4. За треће земље које се налазе на „белој” шенгенској листи уведене су вишеструке мере заштите од легалних и илегалних миграција. Један од инструмената су споразуми о реадмисији. На пример, Србија се тим споразумима обавезала да прихватити своје држављане за које се у земљама ЕУ утврди да не поседују легална документа за боравак и рад.

5. Искуства Румуније и Бугарске показују да либерализација визног режима води повећању рада „на црно”. Иако је тешко проценити колико је људи радило „на црно”, боравак бугарских и румунских миграната, којима је било омогућено да раде у ЕУ, пре пријема њихових земаља у пуноправно чланство, био је ограничен на три месеца шенген-визама, након чега су морали да изађу из ЕУ. Међутим, неки су свој привремени посао, на пример на грађевини, пренели на рођаке који су онда преузимали овај ангажман за наредна три месеца, када би се поново враћали. Колики би тај број у случају Србије био тешко је проценити.

6. Оно што ће бити неопходно да надлежни органи чине, као уосталом и медији, јесте упозорење на опасности које вребају младе, неискусне, жељне путовања, знања, провода, па и рада „на црно”, а то су сумњиви, непроверени послови у иностранству, експлоатација сваке врсте. МУП, с правом, сугерише да се понуде такве врсте обавезно провере како наши људи не би били изложени непријатностима или, далеко било, трговини људима.

7. Либерализација визног режима ће, исто тако, олакшати посао онима који се баве врбовањем талената. Средњошколци и студенти Србије често освајају награде на међународним такмичењима и привлаче пажњу оних који имају у виду да живимо у времену у коме се развој заснива на знању. Ова опаска је утолико важнија уколико се има у виду да је Србија изгубила много својих талентованих младих људи.

8. Изазови којима је Србија изложена не значе да она треба да уведе било какве рестрикције у сфери емиграционе политике. Напротив, она мора остати отворена. Оно што би, међутим, надлежни ресори требало да чине јесте: усвајање стратегије за управљање миграцијама, подстицање циркуларне миграције – кретање и према споља и према унутра, израда и имплементација Програма повратка квалификованих исељеника и миграната, а посебно већа брига о талентима и израда програма повратка талената.

Професор универзитета

Коментари5
03507
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Macek Roznec
Liberalizacia viznog režima je veoma dobar i pažljivo planiran potez koji će naići na odobravanje kako zainteresovanih pojedinaca tako i onih kojima je stalo do trenutne dobrobiti ove zemlje. To nije ništa novo. I Tito je to učinio da bi rešio problem nezaposlenosti. Tako je jednim udarcem dobio dve stvari: otklonio nezadovoljstvo nezaposlenih, i dobio ne male njihove novčane doznake. Na dugi rok to nije dobro, ali dok je Tito bio živ, funkcionisalo je. A posle? Valjda će drugi umeti da se nose sa dugoročnim razvojem zemlje.
srđan, sombor
Dobar i zanimljiv tekst.
iz Jocine birtije
Tosa nam procito clanak pa oma dodo mene u Baji od prvog dana svi oslovljavaju sa edjetemi tonar ur jel moguce Bogdan se prekrstio a sta si kazo onima u Sentandreji na kom si univerzitetu profesor ostavio sam im da pogadjaju kaze Tosa za svaki slucaj sam im nabacio da sam prehodna cetiri semestra drzo katedru na Sorboni iz kog predmeta pita Joca o politickim sistemima u zemljama koje su u tranziciji kaze Tosa joj a jel znaju odakle potices pita Bogdan to nije pitanje kaze Tosa mi Licani smo posebno poznati u madjarskim naucnim krugovima.
Gorča Tasić
Smatram da je navod pod brojem 7 najopasniji za našu državu. Institucije bi trebale pod hitno da se pozabave time, jer se radi o našoj budućnosti.
vladimir cukic
odlican, nadasve prvi ozbiljan tekst u stampi koji se ozbiljno bavi demistifikacijom bezviznog rezima. nema se tu sta ni dodati ni oduzeti, osim biti pomalo cinican - ne postoji plan za povratak NAS koji smo otisli trbuhom za kruhom, za znanjem, za normalnijim zivotom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља