уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2009. у 22:00 Мирослав Лазански

КО ЈЕ СРПСКИ БЕРЛУСКОНИ

За неколико недеља или ћемо имати нове медије или нову владу. Наравно, само кад би то било тако једноставно. Јер карактер српске политике мења се с годишњим добима. Зима, с повременим проблемима грејања и снабдевања плином и другим енергентима, обично припада опозицији, у пролеће и јесен влада мора да делује снажно, јер је то време када се обављају корисни послови. Лето је сезона одмора, што ће рећи време за ковање разних коалиција на различитим нивоима, време за постављање разних политичких и медијских клопки.

Интензитет унутрашњополитичких борби у Србији претворио је ово лето, а оно још није готово, у прави примерак за колекционаре. Наиме, главна конфронтација су медији, односно нови закон о медијима. Док су се новинарска удружења тим поводом огласила (истина, неки су мало и каснили али лето је), приметно је нападно ћутање невладиног сектора у вези са тим питањем. Они злобници који не воле невладин сектор цинично закључују да је то још један доказ пружања нежних услуга тог сектора актуелној власти. Што, наравно, није истина.

Дакле, сматрам да политичар има право да одбије да разговара са новинаром, или новинарком који немају уредну косу или имају зубе „на парове разбројс”. Да ли је новинар критичан или само злонамеран у односу на његово величанство-политичара није важно. Мора да буде естетски подобан. Залажем се и да све новинаре који прате верске организације директно именују Сабор Православне цркве и Бискупска конференција, а оне који прате војску – Генералштаб. Могли би и да им одреде платице. Оне медијске куће које то не прихвате одмах подвргнути тихој ватри пореских инспектора будући да је познато да су у извршавању пореских обавеза годинама исувише комотне. Главним уредницима медија који утаје порез донирати пругаста одела. Са малим бројем на левој страни.

Но, није само Србија поприште дебате и свађе због медија. Има тога и у другим земљама. Само у САД током последњих 60 година било је неколико великих полемика и гужви због медија и контроле над њима, иако је добро познато шта каже први амандман о томе. Наиме, још пре 62 године Орсон Велс је у свом филму „Грађанин Кејн” осудио магнате штампе као што су били Херст и Луће. После је дошао Мајкл Еснер из Дизнија и телевизије АБЦ, па Тед Тарнер, Мердок, и Тим Ворнер, па на крају и Силвио Берлускони. Спирала цинизма, заједничко добро и медији? Односно синергија и максимални профит с једне стране, а сензационализам, насиље и секс у позадини, с друге стране.

Заправо, кад боље размислим Силвио Берлускони је цар. Председник је италијанске владе, контролише РАИ, поседује три приватне телевизије, манипулише с три четвртине италијанског јавног мњења. Прави нечувене међународне и дипломатске гафове, стално га оптужују за сексуалне скандале, он се јадан јавно брани да„није светац”. И ником ништа, и даље има већинску подршку италијанске јавности, и даље контролише већину италијанских медија.

„Пазите на Берлусконије!”, укратко је порука филма који је још 1997. године имао у Америци велики одјек, а који је за телевизију реализовао Лери Гелбарт. Филм носи наслов „Средства масовне забаве”, а главне улоге играју Бен Кингсли и Габријел Берн.

„Идеју за филм добио сам размишљајући о збивањима у Италији пре неколико година. Силвио Берлускони је био председник владе, контролисао је телевизију, то је, заправо, био и почетак феномена медијских магната који гаје велике политичке амбиције”, рекао је тада Гелбарт и додао „Берлусконијев случај није изолован, биће тога у будућности још и у неким другим земљама, па сматрам да је хитно потребно одвајање типа држава и црква”.

У српском случају заиста не знам ко је српски Берлускони? Раја Родић, Млађан Динкић, или Мирко Цветковић? Истина, бар двојица од њих јавно и показују тежњу да буду Берлускони, када су медији у питању. Но, када су у питању колгерле на Сардинији, или у Врњачкој Бањи, некако не могу да их замислим у Берлусконијевом стилу. Прво, ми нисмо Италији, и друго, нису наши људи тако развратни. Мада, никад се не зна. Јер, Србија је попут Алисе у земљи чуда.

Лето је и морам да следим Хемингвејеву теорију рада: увек прекини да пишеш док још увек имаш шта да кажеш...

Коментари51
8534c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milijana
Pa jesi li se odmorio Lazanski? Nemamo sta da citamo,prijatelju.
Fabijanic, Zagreb
Bravo Lazanski, sjajna kolumna.
Jovan iz Londona
Leto i ne stigoh da procitam ovu kolumnu gospodina Lazanskog, pa se tek sada javljam. Odlicna kolumna i dobra tema, a kako vidim bice aktuelna sve do kraja avgusta.
Рајски Цвркут Ћирилично - Источни
Ja nisam "slepi" obožavalac ničega na ovom svetu, pa tako ni G. Lazanskog. Ja znam da ovaj osvrt baš i nije iz oblasti po kojoj ga većina od nas, neizmerno ceni i prati. Ovo mu dođe kao mali bunt protiv svega šta nam rade, a u ovom slučaju na tapetu su novinari. Oni su uvek na tapetu. Na žalost i dobri i loši, ako uopšte postoji mogućnost da se tako klasifikuju. Ali ima dve stvari, koje me diraju i lično i opšte. Prva je " Дакле, сматрам да политичар има право да одбије да разговара са новинаром, или новинарком који немају уредну косу или имају зубе „на парове разбројс”." E, nema smisla da jedan Lazanski upotrebi ovako neukusnu rečenicu. Suviše je lična i bode oči uz mnogo pitanja i sumnji. Druga stvar koja me već duže vreme brine, a u vezi sve češćih komentara na forumima, je opšti stav, neka vrsta tešenja, i tu mislim na učestalo ponavljanje stava kao što je - ničija nije gorela do zore- sve sile su u istoriji isparile, pa i ova će - preživeli smo i gore pa ćemo i ovo- i slično tome. Ne bih da budem previše pametan, ali ovakvi stavovi su katastrofalnao pogrešni. Sile su nestajale i stvarale se, trajale vekovima i uništavale neprijateljske narode vekovima, bez obzira da li su u pravu ili nisu. Mnogi narodi prežive, ali uz ogromne gubitke, i ako se ti gubici periodično ponavljaju iznad brzine prirodne obnove naroda, takvi narodi nestaju sa istorijske scene. Polako i bolno. Okrenite se samo našoj najbližoj, poznatoj istoriji. Šta vidite? Uništeni su mnogobrojni narodi Severne i Južne Amerike, kao i Australije. Neki su postali potpuno novi narodi, kao Iranci na primer, a nekima danas sveća dogoreva. To su severnoamerički Indijanski narodi i srpski narodi na Balkanu. Ne preživljava se uvek. Zato preporučujem preživljavajuće odbrane, a ne sakrivanje iza teoretskih nada. Bojim se da naši neprijatelji ipak imaju duži fitilj od nas. Zato se treba boriti da produžimo naš a ne da se tešimo kako će naš neprijatelj nestati u eteru istorije. To nije životna sredina.
Vukadin Vrbnik
@ Bianka. Veoma mi se dopala vasa paralela izmedju savremenog globalizma i Rimske imperijalne poliotike. A posebno naglasena svest da je to prolazno kao uostalom i svaka druga politicka teorija i praksa. Ali u svemu je najtuznija cinjenica da tako malo ljudi ima osecaja za te procese kao sto je vecina napr.nezainteresirana za bilo kakvo zavirivanje u buducnost. 99% ljudi danasnju krizu oseca svojom zadnjicom i kao nesto normalno a koliko jucer odbijali su da o tome cuju ma i jednu rec!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља