недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

УЗАЛУДНОСТ ВАСПИТАЊА И "НОВА" ПОРОДИЦА

Аутор: Небојша Катићуторак, 25.12.2007. у 15:56

За родитеље који немају времена за своју децу, за демотивисане просветне раднике које мучи савест када отаљавају посао који раде, или за државу која је дигла руке од васпитавања омладине, наука одавно и све гласније нуди утеху и оправдање.
Медијски снажно подржаван део англосаксонских психолога промовише нову, крајње контроверзну тезу – утицаји породице и васпитања су безначајни фактори у формирању личности детета. Интелигенција и личност су доминантно одређени генима (између 50 и 70 процената), а онај део личности детета који се генима не може објаснити, приписује се утицају вршњака и околине у којој се дете креће.

Радикални заступници ове теорије сматрају да је небитно да ли дете одраста у хармоничној породици или у паклу, да ли га одгаја мајка или вртић, да ли су родитељи хомосексуални или хетеросексуални пар, да ли је породица велика или мала. На развој детета не утиче директно ни то да ли одраста са оцем, или без њега. Све оне душе благородне које верују да им је у развоју помогло строго васпитање, по овој теорији греше – кључну улогу није одиграло васпитање, већ генетска предодређеност ка потчињавању, због које дете допушта да родитељи утичу на њега.

Упркос снажним критикама, заступници ове теорије тврде да су њихови закључци утемељени на истраживањима која су трајала деценијама. У важном делу истраживања, посматрани су близанци раздвојени при рођењу, браћа и сестре и усвојена деца. Утицаји породице и окружења на формирање њихових личности, чине основ наведене теорије. Најелоквентнија синтеза овог правца у психологији и теорији личности може се наћи у радовима Стивена Пинкера, професора психологије са угледног Масачусец института за технологију (МИТ) из Бостона.

Ако је теорија тачна, и ако постане опште прихваћена, приступ васпитању деце као и концепт породице би се могли радикално променити. Наговештаја већ има – давање деце на усвајање хомосексуалним паровима, епидемија развода, као и прихватање модела породице без оца, делимичан су одраз оваквих ставова.

Теорија постаје популарна крајем деведесетих година и одлично се уклапа у неолибералне друштвене и економске токове. Из ње би највише могли профитирати послодавци – друштвене теорије афирмисане деведесетих некако увек иду њима наруку. Родитељи, ободрени науком, сада могу без гриже савести наставити да раде од јутра до мрака, некада и седам дана недељно, како је већ честа пракса у САД.

У постмодерном времену, уместо "демодиране" породице, компанија би могла постати базна ћелија друштва. Са нешто слободе и много ироније, тезе се могу додатно развијати.

Ако је родитељско васпитавање већ и онако узалудан посао, већа зарада ће бар повећати шансу да дете живи у бољем делу града, да похађа школу са одабраном децом и тако се кроз боље друштво развија у здравијем окружењу. Сублимна порука би у најкраћем могла бити: ако желите добро свом детету, радите и зарађујте – пут ка бољој личности поплочан је новцем. Време утрошено на зарађивање даје боље ефекте него време утрошено на васпитавање.

Подједнако су важне и импликације које ова теорија може имати за државу и друштво. Она даје за право неолибералном концепту неинтервенционизма, слабе државе и ниских пореза. Опорезивање богатих и давање сиромашнима само је грубо мешање у генетске послове. Гени су богате осудили на богатство, а сиромашне на немаштину, и такав усуд држава не може променити.

Деца су, такође, таква каква су, па ни ту помоћи нема. Рационална држава због тога неће губити време и трошити новац на пројекте социјалног инжењеринга. Школе би можда требало сегрегирати – како лоша деца не би кварила ону добру. Бројчано и академско јачање приватних школа је корак у том правцу. Наравно, и боље делове града би вероватно требало оградити бодљикавом жицом и тако њихове становнике заштитити од оних других.

Ако је теорија тачна, зло је детерминисано генетиком и неподложно корекцији – ту нема никакве одговорности друштва и са друштвом је све у најбољем реду. Држава зато не греши када проблем асоцијалног или криминалног понашања решава градњом затвора или електричном столицом, и не расипа средства на јачање својих социјалних и васпитних функција.

Прича о генетском детерминизму се овде не исцрпљује. Изнете тезе су делом ослоњене на теорију "себичног гена". Теорија која долази из сфере еволутивне биологије је фасцинантна и, наравно, контроверзна. Ричард Докинс, њен најпознатији промотор, данас је медијска мегазвезда. Ова теорија је у различитим облицима у оптицају последњих 40 година, али пуну афирмацију и популарност стиче деведесетих прошлог века. Теорија представља радикалну модификацију Дарвинове теорије еволуције – по њој се еволуција одвија на нивоу гена. Оргaнизми, укључујући и човека, само су преносиоци гена и инструменти којима се гени користе у својој суровој и себичној тежњи за репродукцијом и преживљавањем. Човек, по том концепту, није много више од робота програмираног генима. Импликације теорије "себичног гена" су такође одлично прилагођене новој неолибералној стварности. То је међутим нова тема и за другу прилику, ако је буде.

Финансијски консултант

Коментари0
6ab83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља