уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:02

Културни светионик Срба у Хрватској

понедељак, 27.07.2009. у 22:00
Чедомир Вишњић

Од нашег сталног дописника
Загреб,  јула – Био је то културни догађај у Загребу. Свечаном седницом скупштине у Концертној дворани „Ватрослав Лисински” Српско културно друштво „Просвјета” недавно је прославило 65 година од свог оснивања. Увече, у препуној истој дворани, пред одушевљеном публиком поводом тога урнебесни наступ имао је реномирани фолклорни ансамбл „Коло” из Београда. Свечаностима су присуствовали и разменили речи пријатељства и сарадње министри културе Србије и Хрватске Небојша Брадић и Божо Бишкупић, као и представник Срба у Влади РХ потпредседник Слободан Узелац.

Идеја о оснивању СКД „Просвјета” као централне културне институције Срба у Хрватској настала је у Српском клубу већника ЗАВНОХ-а 1944. године, током народноослободилачке борбе, и остварена је те године у Глини. Мукотрпно је стасала и стајала на ноге у условима све потиснутијих могућности националног испољавања тадашњег тврдог једнопартијског система, једно време је и замрла као својеврсна „колатерална штета” краха хрватског „маспока” почетком седамдесетих, а затим је активност обновљена 1990. године с променом друштвених околности у целој тадашњој Југославији која је бројала своје последње дане.

Та њена историја је мање-више позната, а шта је „Просвјета” данас и шта значи за преосталу српску националну заједницу у Хрватској, упитали смо председника Друштва Чедомира Вишњића.

– Суштински значај и улога „Просвјете” проистиче из чињенице да је једна врло озбиљно схваћена културна аутономија Срба у Републици Хрватској наш оперативни циљ и наша тренутна могућност. У овом тренутку Срба у Хрватској она је и академија наука, и централна библиотека и њихово централно фолклорно друштво итд. Ми, наравно, при том трпимо највише од стварности, од друштвене стварности живота Срба у РХ. И, ако бих одмах морао рећи у чему је највећи проблем у раду „Просвјете”, онда је то свакако чињеница да је „Просвјети” боље и лакше него самом народу по деловима терена на којем тај народ живи, због тога што је укупна ситуација још увек прилично тешка – каже нам Вишњић и додаје:

– У ових 15-16 година колико је прошло од последњег успешног покушаја њене обнове рада, „Просвјета” је полако расла. Од једног пројекта који је настао у врло тешком времену и који је у доживљају хрватских власти био помало и алиби пројект, ми смо успели да се отмемо и да од нечега што, од друге стране, није било поштено замишљено створимо поштен пројекат. „Просвјета” је у овом тренутку национална институција која, по мом мишљењу, часно стоји у реду институција нашег народа, дели судбину тог народа и то је, дакако, тешко.

Одговарајући на наша питања, Чедомир Вишњић, такође, каже да СКД „Просвјета” сада има добру библиотеку, солидан фолклорни ансамбл, значајну издавачку делатност, а на овој свечаној скупштини покренута је иницијатива за обнову рада Музеја Срба у Хрватској.

– Оно што је, по мом мишљењу, показатељ животности пројекта „Просвјете” јесте чињеница која се полако пробија – да нам се појављују млади људи који желе да се баве судбином и културом Срба у Хрватској – указује Вишњић, и додаје да у томе види неколико узрока. Један је да има младих људи, паметних, који виде да се са позиције Срба у Хрватској не бави само културом народа Лике, Кордуна, Баније итд., него да се са тог места мирно и слободно може бавити целином хрватско-српског контекста до којег њима јесте стало.

У „Просвјети” је, између осталог, покренут капитални истраживачки и издавачки пројекат: Регистар културне баштине Срба у РХ, о чему нам Вишњић каже:

– Идеја је била једноставна. У појединим деловима Хрватске, где су некад биле наше православне цркве, данас се срећемо са густишем купина и трњем. Те рушевине ускоро неће имати ни ко да препозна. А у овом тренутку још имамо младих образованих људи који хоће да ту баштину евидентирају и који хоће да се за њу и брину. Дакле, да поштено пратимо и наше нестајање на појединим позицијама. Задатак пројекта је да ослика и опише све што је остало иза нас, све оно о чему успевамо, али и оно о чему не успевамо да се бринемо.

Тај дугогодишњи пројекат захтева екипу истраживача – објашњава Вишњић – а биће увод у идући, Лексикон Срба у Хрватској. „То су ти наши истраживачко-издавачки пројекти којима желимо да сами себе лоцирамо на интелектуалној и институционалној сцени и Хрватске и Србије. И, наравно, да тражимо и сарадњу, јер хоћемо да будемо сарадници културних институција обе земље.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------------

Сарадња са Србијом

О сарадњи „Просвјете” са Србијом, Чедомир Вишњић нам каже:

– Осећа се напредак. Од појединих министарстава којима се обраћамо у новије време редовно добијамо помоћ. Оно до чега нам је посебно стало, и што сматрамо да је и пред Републиком Србијом, јесте профилирање и уобличавање једне сувисле и смислене политике, и културне и сваке друге, према Србима у окружењу, према Србима у земљама бивше Југославије. Нема нико проблема са Србима у Француској или Данској, али положај Срба, од Македоније, Црне Горе, БиХ, Хрватске па и до Словеније, захтева врло пажљив однос и бављење њиме. Србија има на то право, а ми такву сарадњу желимо. И мислим да су отворена врата за живљу комуникацију и за бољи однос.


Коментари4
a8a41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милорад Кураица
Господину Вишњићу послао сам рукопис моје књиге Народне пјесме из Книнске крајине ( лекторисана, извршена коректура... . све спремно за штампу ) има неколике године, али од њега нисам добио ни слово одговора. Па, како, добри људи, сачувати наше од заборава? Нормална ствар, нисам тражио, као ни сада, пребијене паре хонорара.Само да се зна.
bogdan basaric
U Beogradu su zatvoreni: Narodni muzej,Vukov i Dositejev muzej,Opera,Balet i Filharmonija tavore kao i mnoge druge kulturne institucije sirom Srbije. Nemojte,dakle ocekivati nista od matice,jer Srbija nije u stanju ni sebi da pomogne.Kako bi Srbi u Bosni i Hrvatskoj prosli da su ovo znali pre dvadesetak godina,nikada necemo saznati.
Bogdan Miscevic
Obracam vam se kao Srbin rodjen u Hrvatskoj a vec dugo zivim u Sjedinjenim Drzavama. Slikar sam i pisac i zeleo bi da stupim u kontakt sa redakcijom "Prosvjete". Nedavno sam imao vrlo uspesnu slikarsku izlozbu u Beogradu, a kao sin mog zavicaja gde sam rodjen, mom narodu tamo zelim da svojim delom odam postu i dug. Pred moju izlozbu u Beogradu javio sam se i elektronskom postom gospodinu Pupovcu koga sam ovde u Americi licno upoznao i pomogao mu. Javio sam mu se uz napomenu da bi vrlo rado izlagao moja dela u Hrvatskoj, medjutim od njega, do danasnjeg dana, nisam dobio ikakav odgovor. Meni su dobro poznati problemi izmedju nasa dva naroda, ali mi koji smo svesni tih poteskoca, na nama je da gradimo mostove za dobro nas svih. U tom duhu s najvecim postovanjem ja vas sve toplo podravljam. Bogdan Miscevic 4715 Duncannon Rd. Baltimore, MD 21208 USA
student
samo da "tompsonovci" ne izlete iza kulisa... sve najbolje i puno srece iz sumadije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља