субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.12.2007. у 17:03 Зоран Радисављевић

Страх од скривене камере

Момо Капор (Фото Т. Јањић)

Момо Капор (1937), аутор култних књига: "Белешке једне Ане", "Уна", "Провинцијалац", "Зелена чоја Монтенегра", "Од седам до три", "Књига жалби", "Последњи лет за Сарајево", "Леп дан за умирање", овогодишњи је добитник награде Српске књижевне задруге за животно дело. Ово угледно признање, установљено о стогодишњици СКЗ 1992. године, добили су, до сада, Десанка Максимовић, Војислав Ђурић, Радован Самарџић, Бранко В. Радичевић, Милорад Екмечић, Миодраг Б. Протић, Стеван Раичковић, Милорад Ђурић, Бранимир Живојиновић и Миодраг Павловић.
У нашој најстаријој и најугледнијој издавачкој кући, Капор је објавио збирку "Најбоље године и друге приче" (1977) и роман "Ивана" (2001). У стотом, јубиларном Колу, у познатим сивоплавим корицама, биће објављена његова нова књига "Исповести", која почиње реченицом: "Са таквим очима, пре рата, нису пуштали у поштене куће..."

Награда за животно дело је велико признање, али и прилика за свођење рачуна. Да ли сте задовољни са оним што сте до сада учинили?

Нисам. Чини ми се да су ово, до сада, биле само стилске вежбе, припрема за почетак нечег великог. А када примам неку награду, а то се догађа ретко, страх ме је да није у питању скривена камера.

Ваш нови рукопис "Исповести" појавиће се у Колу СКЗ. Да ли је то роман који ће, коначно, добити НИН-ову награду?

Никада у животу нисам послао своје књиге НИН-овом жирију за роман године. То чине моји издавачи. Као што је познато, НИН-ова награда омогућава додатни тираж књига, тј. друго издање. Моје књиге већ имају по десетак издања, па им то није потребно. Уствари, кад зрело размислим, вероватно нисам добар писац.

Подједнако сте успешни и као сликар и као писац. Шта Вам доноси више радости: сликање или писање?

Сликање, јер је у већој мери занат. Човек мора да зна да натегне платно, да га препарира, мора да познаје цртеж, боје, форму… Писац може да буде било ко. Свако, наиме, има у себи по један одличан роман о свом животу. Хемингвеј је говорио да писац почиње од другог романа. Код нас је први роман увек о детињству у провинцији. И он је обично добар, а други о томе како је успех покварио писца и како нема о чему да пише. Да сам био паметнији, никада не бих ништа написао, само бих сликао. Сликари живе дуго. Бета Вукановић, на пример, живела је 101. годину. Када је напунила стоту, Зуко Џумхур и ја смо отишли да јој честитамо рођендан у њеном атељеу. Зуко јој је однео једну ружу. Бета је рекла, на лошем српском, јер је била Немица: "Зука, ви сте фини господин! Ја сам у свој шифот упознала два велики господин: краљ Милан Обреновић и господин Тито. Но, ја мислим да је краљ Милан Обреновић, ипак, био већи господин. Он никада не би украо улицу од господин Тито".

Родоначелник сте "џинс прозе". Ко су данас Ваши најбољи ученици?

На моју, а и на њихову срећу, немам ученике.

Књижевна критика, све до недавно, није благонаклоно гледала на оно што радите. Да ли сте томе и сами допринели проглашавајући себе за "лаког писца"?

Сигурно. Али, постоји и нетрпељивост код критичара који су, обично, били мост између писца и публике, а ја сам заобишао тај мост и пронашао сам свој пут до ње. Оптуживали су ме да се удварам публици. Па шта ког ђавола раде сви уметници, него се удварају публици од које живе. Они најузвишенији духови, који презиру публику, вероватно држе своје књиге, своје рукописе у фиокама, па тако никада нећемо имати срећу да их упознамо. Шта је, у ствари, уметност, него вечито тражење неузвраћене љубави.

Нико боље од Вас не уме да опише обичне ситуације из живота малих људи. Да ли тај дар - за духовито и занимљиво причање - дугујете свом херцеговачком пореклу, где су сви усмени писци?

Када сам добио награду "Владимир Ћоровић" у Билећи и постао почасни грађанин тог града, рекао сам да је носити приче у Херцеговину, исто као да носиш пиринач у Кину. У тој земљи сваки пастир је бољи приповедач од мене, а постоји и посебна врста људи које Јефто Дедијер, у својој књизи "Херцеговина", зове причалима.

Живимо у времену транзиције. Долазе неки нови људи, нови обичаји, а нестају старе кафане и онај познати сарајевски, дубровачки и београдски дух?

Против сам носталгичара. Носталгија није чежња за временом које је ишчезло, већ за сопственом младошћу. Речи "волим те", када их данас изговори осамнаестогодишњак, звуче као да су тек пронађене, први пут изговорене на планети. Свако време има своје кафане, а и своје лекаре који вам забрањују пиће.

Политиком се никада нисте бавили, али сте увек јасно и гласно говорили шта мислите. Како објашњавате толики притисак међународне заједнице на Србију?

Ма шта мислили мондијалисти о томе, изгледа да смо, ипак, изузетан народ. Не, небески, јер ћемо небо оставити авионским компанијама. Али ја, уствари, као писац гледам, однекуд, из времена: пет стотина година смо живели под турском влашћу, па смо ипак сачували народне песме, приче, идентитет, предања, манастире, фреске, боју очију. Педесет година за наш живот је много, али за историју није ништа. Надживећемо и терор ових полудивљих племена, са највећим бројем доктора наука по квадратном километру на свету. Једино ме је страх да поново не ископају очи, које су већ ископали, Симониди.

Коментари0
ff947
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља