среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Сан о словеначкој плати и македонској корпи

Аутор: Ј. Антељ и дописниципонедељак, 27.07.2009. у 22:00
Стратегија прилагођена кризи: хипермаркет у Београду

Како би био добар живот са просечном словеначком зарадом од 917 евра и српским хлебом од 38 динара. Или са српском платом снабдевати се јефтиним месом, деликатесом, уљем, воћем и поврћем у македонској престоници.

Али лепе жеље далеко су од реалности у којој живимо и ми, а и други грађани бивших југословенских република. И поред тога што просечан Словенац има највишу зараду у региону, на питање како живи пожалиће се сигурно на превисоке трошкове – од рачуна за струју и комуналије, до закупа стана ако се из Цеља, на пример, преселио у Љубљану. Македонци, с друге стране, имају најниже цене хране, али и плату од 250 евра и низак стандард са којим једва подмирују своје потребе.

Вредност потрошачке корпе у Србији, према статистици коју води трговински ланац Делта макси група, мирује у односу на прошлу годину. Не троши се ни мање ни више. Разлика је само у томе што се у корпи сада за исту суму новца налази много више артикала. То показује да се више економише, да се у куповину иде рационалније и да се грађани чешће окрећу производима на снижењу, али и приватним робним маркама које су (ослобођене маркетинга) јефтиније и до 40 одсто.

Заједничко за сва тржишта бивше Југославије јесте податак да је регионални трговински рат и освајање суседних тржишта утихнуло. Превелике амбиције с почетка прошле године замениле су скромније инвестиције у ширење мреже у локалу или улагања у цене и снижења. На својим локалним, сигурним позицијама, под утицајем економске кризе, велики трговци схватили су ризик и стратегијe прилагодили тренутку у коме је најважније натерати купца више у свој „атар”.

А купац, притиснут све тањим кућним буџетом, у стању је да обиђе и неколико трговина у потрази за јефтинијим бакалуком.

(/slika2)Зато овакво поређење цена тако не подразумева и праву слику тржишта. Најпре трговински ланци се, баш као и купци, окрећу све више хипермаркетима и форматима трговине у којима су цене знатно ниже, а марже са којима се послује минималне. Тржишта попут Словеније и Хрватске осим домаћих, тако имају „Лидл” и „Алди”, хард дисконте у којима су убедљиво најниже цене. Србија одскора има „Темпо експрес”, иако је до пре годину дана најчешће помињано да нема простора да цене иду још ниже од оних које су биле истакнуте у хипермаркетима. Показало се да су купци и те како спремни за хард дисконт што сведоче и планови нашег највећег трговинског ланца да до краја године отвори чак десет „експреса” у Србији. Остала тржишта у региону немају овај формат трговине и грађани у набавку, према неким истраживањима, иду обилазећи више објеката и купујући искључиво артикле на снижењу.

Према ценовницима које су нам доставили дописници „Политике” из градова бивше Југославије, најниже цене основних животних намирница има Скопље. Тамо је килограм јунеће и свињске шницле у просеку 411 динара, уље је 99, а шећер 46 динара. Лубеница је 15 динара по килограму, а парадајз 38. Становници Љубљане и Никшића купују најскупљи деликатес, а Загреба и Љубљане хлеб који кошта 76 односно 119 динара. У Београду је најјефтинија пилетина – 229 динара по килограму, док је литар уља јефтинији за 50 динара од оног у Загребу, а кошта 100 динара мање него у Љубљани. Свеже месо је у Београду и даље јефтиније него у окружењу, мада се може рећи да то није резултат јефтине производње него чињенице да трговци на овој роби смишљено смањују марже да би привукли купце.

У читавом региону бележи се раст учешћа приватних робних марки. Иако је овај пројекат на нашим просторима заживео пре неколико година, економска криза му је толико погодовала да су резултати очекивани тек 2010. године већ у овом тренутку увелико премашени. Економске прилике су допринеле томе да се купци све чешће хватају за ову робу која силази са линија наших највећих произвођача, али под трговачком робном марком. Није бренд, кажу, али јесте квалитет, пошто је то једини адут са којим трговци иду против скупих робних марки.

Најнижу просечну зараду има Македонија – 250 евра, следи Србија са 340, Република Српска 401 и Црна Гора 463 евра. У самом врху су Хрватска са 730 и Словенија са просечном зарадом од 917 евра.


Коментари4
369cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Уводна реченица "Вредност потрошачке корпе у Србији није се мењала годину дана, у њој је само више јефтинијих артикала" је чиста пропагандна обмана јер је све дебело поскупело и животни стандард је осетно пао. Читаоци "Политике", као партијског билтена, лакше ће поверовати у мало ситније лажи.
Mixer
Prosecna plata u Srbiji 340 EU sa time kada dobiju 200 Srbi pevaju, a sto Juznije to tuznije, ko dobije 120-150 presrecan je. Prosek plate je kapitalisticki naziv za obmanu gradjana i nista vise. Platu je mnogo lakse i postenije racunati po cenama goriva na pumpama ili cenama stambenoga prostora i to na godisnjem nivou a ne mesecnom jer jedino tako se dolazi do velicine inflacije i pravoga pokazetelja proseka u platama. Postoje 3 nivoa proseka, visoki, srednji, i niski, tako da samo ta tri proseka mogu biti izneta a ne jedan. Nivoe proseka pravi Vlada na osnovu platezne moci, a Srbiji to moze samo da izgleda visoki prosek izracunat od onih koji primaju vise od 700 EU, srednji oni koji primaju od 300-700, i niski oni koji primaju od 100-300. Oni koji spadaju od 0 do 100 spadaju u sirotinju. Samo tako se moze doci do stvarnoga stanja kada se objavi lista stvarnih proseka, a ne proseka u koji onaj ko zaradjuje 1500EU i onaj ko dobija 120 pa se stavljaju u isti kos, tako da onja ko odlicno zardjuje puki sirotan sa svojih 340 EU a onaj stvarni siromah ispada skoro 3 puta bogatiji nego sto jeste.
milan duranic
Milan D.Da ovo da nije zalosno bilo bi dobro.Zivim malo u Srbiji malo u Makedoniji iz porodicnih [citaj sirotinskih ] razloga.Kad ovo kazem mislim pre svega na navedene proseke primanja koji su "APSOLUTNO LAZNI" CAK I ZA ZAPOSLENE.A sta sa ARMIJOM nezaposlenih,Penzionera,bolesnih i ostalih,koji neprivredjuju i zive od ovih ranije pomenutih.Cene izmedju Ssbije i Makedonije nisu ovoliko razlicite jer odnos dinardenar je 11.56. No pored toga u ovim drzavama je bollje nego u nekim drugim po ovim pitanjima. BiH; CG;i Hrvatska. Sta je razlog ovome. Po meni kako se kaze "SKUPE DRZAVE" ZASTO Zato sto je sve stojese prodati moglo i otudjiti [citaj pokrasti] OTUDJENO. Zatim finansiranje PARIJA a pre svega onih na vlasti,zatim [TAJKUNI,BIZISMENI I SLICNI],i njihova sprega u ostvarivanju njihovih POSLOVA ojadise i drzavu i narod.Dodamo li ovome drzavna ministarsva njihove propuste,slabosti,zatim ostale drzave institucije PA TOJE NAMET NA VILAJET.Najvise zaposlenih sa najisim primanjima su oni= ADMINISTRACIJA=Visoki prosecna primanja.A da zlo bude vece SVI ONI NISU I NIKRIVI bas za nista,jer osim sto su PARTISKI VOJNICI" nikaku drugu "srucnost" ne poseduju.Cast izuzecima koji su manjina.Sto bi narod rekao "TRAJ KOZO TRPI DUSO",ima i bolje ali ne ovde.
jaroslav
Pa danas su objavili na radiju da je u Nemačkoj zbog krize došlo do neverovatnog pada cena. Zapamtio sam samo od nabrojanog da 1 kg mesa košta 2€ a gajba piva 4€. Problem je u monopolu u trgovini kod nas. Moje pitanje je kolika je prosečna plata u Nemačkoj?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља