четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 29.07.2009. у 22:00 Радоје Арсенић

Саборовање хрватских антифашиста

Личанке пред остацима споменика покривених венцима и цвећем (Фото Р. Арсенић)

Од нашег сталног дописника
Срб – Личко место Срб, на обронцима прелепе котлине у коју се стиже заобилазно – најчешће низ шумовити Српски кланац из правца Грачаца, обележио је минулог викенда 68. годишњицу народног устанка против фашистичких окупатора. Тај датум, 27. јул, деценијама је у Хрватској био и државни празник Дана устанка, али је то престао бити када је РХ постала самостална држава. Та дуга антифашистичка традиција прекинута је грубо, на симболичан начин, када су припадници Хрватске војске у току акције „Олуја” у августу 1995. године „ослободили” празан Срб и тенковским гранатама гађали велики споменик устанку на брду изнад места док га нису разрушили.

Затим је и Срб већим делом разрушен, о чему и после 14 година сведоче изрешетане и разрушене куће и привредни објекти у самом средишту места. Народ Срба распршио се по свету, а вратио се тек мањи део, јер ако не гајите овце и козе или вам не капље каква пензијица, практично нема више од чега да се живи.

Хрватска се и службено, по Уставу, темељи на антифашистичким коренима које су јој у Другом светском рату дубоко засадили партизани, али срушени споменик у Србу није обновљен иако је ту почела народна борба против окупатора у Хрватској изазвана погромима усташа над српским становништвом тог краја. Устаници су, међутим, били Срби, што у новим околностима осамостаљења хрватске државе најблаже речено није било пожељно, па је дошло до ревизије историје и тумачења како је то у ствари била „четничка буна” против хрватске државе (НДХ), а празник Дана устанка је укинут.

Како се у Хрватској под утицајем тих ревизиониста гледа на народни антифашистички устанак у Србу илуструје текст у „Илустрираној повијести Хрвата” из које би младе генерације требале да уче о својој недавној прошлости. Док се Срб уопште не спомиње, наводи се да су 27. јула 1941. „српске постројбе (четници) починиле геноцид над Хрватима у Босанском Грахову и околним хрватским селима и засеоцима”. Затим се каже да су неколико дана касније „партизанске постројбе (састављене од Срба) у осветничком походу спалиле село Боричевац, а затим починиле масакр над Хрватима и муслиманима у Кулен Вакуфу”.

(/slika2)Међутим, публициста Славко Голдштајн пише да су већ у априлу 1941. тек формиране усташке власти почеле да хапсе истакнутије Србе у Лици и убијају их по затворима и логорима, а 4. јуна су с Немцима склопили споразум о масовном исељавању Срба из НДХ у Србију. Крајем тог месеца присилно је исељено српско становништво с подручја Плитвичких језера (око 1.200) и упућено у Дрвар, а затим је Макс Лубурић са усташком јединицом за „специјалне задатке” дошао у Лику с Павелићевим овлашћењем за „акцију чишћења”. Првог јула упао је у село Суваја недалеко од Срба и претежно хладним оружјем усташе су побиле све које су затекли – углавном жене, децу и старце, укупно 173 особе, јер су се мушкарци склонили у шуме. Тада се још није веровало да је могуће такво дивљаштво, јер тако нешто се у тим крајевима није памтило.

То је био први усташки покољ у том крају, а затим су на сличан начин страдала и села Бубањ и Осредак. Укупно је у та три села убијено најмање 279 особа, међу којима и десеторо деце млађе од пет година, што је изазвало устанак народа тог краја.

Још половином маја 1941. усташе су формирале своју „творницу смрти” на Велебиту, логор Јадовно директно повезан с Госпићем и острвом Паг, у којем су до краја августа када је интервенцијом италијанских окупатора затворен – значи за 132 дана, ликвидирале и бациле у бездане јаме најмање 40.123 особе. Како је до сада утврђено (детаљно је у својој књизи описао Ђуро Затезало, дуго година директор архива у Карловцу), међу њима је било 38.012 Срба, 1.998 Јевреја, 88 Хрвата и 25 осталих. Било је то очито губилиште намењено за Србе, у првом реду оне из Лике.

Лика је – како су на прослави подсетили некадашњи партизански борци – у НОБ дала 25.000 бораца, од којих је 9.000 погинуло, а тридесетак хиљада цивила је страдало од фашистичког терора. Била је тих првих година кичма ослободилачког покрета у Хрватској и никаква накнадна историја неће променити те чињенице.

Када је после више година младој РХ због европског окружења поново устребао антифашистички имиџ, установљен је Дан антифашистичке борбе, који се 22. јуна обележава као сећање на оснивање првог партизанског одреда у Хрватској недалеко Сиска, који је био састављен искључиво од комуниста. То, међутим, ипак није био народни устанак, до којег је дошло месец дана касније у Србу.

Пре шест-седам година скромно и малобројно, окупљање народа овог краја и антифашиста из других крајева Хрватске сваке године на тај датум постајало је све бројније и масовније, а данас се већ претворило у саборовање народа овог краја којима је то повод и прилика да се виде, као и антифашиста из целе Хрватске. Остаци споменика и овај пут покривени су венцима и цвећем оних који и даље верују у изворне антифашистичке корене, а потпредседник владе, у којој представља СДСС, Слободан Узелац најавио је да ће ова српска странка и њена три саборска заступника напустити владајућу коалицију ако влада Јадранке Косор најзад не обнови разрушени споменик устанка, што су досадашње владе избегавале.

Коментари0
f6d5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља