среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Могућ вербални хашки дуел САД и Русије

четвртак, 30.07.2009. у 22:00

У усменој расправи пред Међународним судом правде 1. децембра многе земље које су поднеле поднеске у корист или против независности Косова неће учествовати

Уколико Међународни суд правде „случај Косова” третира као правно питање није битно колико земаља ће бити на страни Београда или Приштине јер су аргументи да Косово нема право на сецесију довољно јаки, сматрају правни стручњаци. У усменом делу расправе која је пред највишом судском инстанцом на свету заказана за 1. децембар, како за „Политику” оцењује др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије у спору са Босном и Херцеговином, учествоваће много мањи број држава него што их је поднело усмене поднеске против и у корист независности Косова и Метохије.

„На крају крајева то је ипак спор између Србије и људи са Косова. Доста је логично и није први пут да у почетку неког спора више држава да своје мишљење, а да на крају, што процес више одмиче, то постаје конфронтација две стране”, каже професор Варади.

На питање да ли очекује да Америка, која је на страни косметских Албанца, и Русија, која је поднела аргументе против независности, узму учешћа и у усменом делу расправе, професор Варади каже да је то тешко предвидети.

„Спектакуларно је ако су неке велике државе на једној или другој страни, али је суштина спора правно питање и надам се да ће му суд прићи као правном питању без обзира на то да ли према броју земаља које су се укључиле у њега он добија и политичку димензију”, истиче професор Варади.

Бивши министар иностраних послова СРЈ Владислав Јовановић сматра да ће Америка употребити сав свој утицај како би натерала суд да овај случај третира и као политички.

САД, како каже, највероватније се неће лично појавити у усменој расправи јер се до сада доста компромитовала борећи се за косовску независност, али ће уместо њих учествовати Велика Британија или Француска.

„Убеђен сам да ће они играти пре свега на ’хуманитарну карту’, односно тврдиће како је над Албанцима почињен геноцид и да је зато право Албанаца да се отцепе од Србије као што су то учиниле и друге бивше југословенске републике, јер рецимо ни Црногорци нису желели да живе у заједничкој држави са Србијом. Позиваће се и на случајеве пред Хашким трибуналом”, сматра Јовановић.

За разлику од представника власти Србије који су оптимистични у погледу исхода овог процеса, односно у погледу тога тога какво ће бити саветодавно мишљење суда, и Варади и Јовановић су нешто суздржанији и не искључују могућност да суд „опере руке” тиме што ће донети избалансирану одлуку која ће истовремено дати за право Србији на суверенитет над Косовом, али и Албанцима право да се отцепе због тортуре коју су годинама трпели.

Ј. Церовина


Коментари19
198b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz podgorice
Pa zasto su bezali iz Albanije, ako su ih Srbi terorisali i zasto ih je vise poginulo od NATO bombi za par meseci no za 50tak god od srpskog "terora"
iz Jocine birtije
Samo sam svratio da prenesem cestite Stevi kaze Tosa Madjari su odusvljeni snjegovim komentarom kako to mislis odusevljeni pita Joca ionako nisam tebi govorio nego ovim tvojim Srbima Tosa se okreno pa izaso sta mu je pita Bogdan a Karcika malo im je dosadno onima kod Lacike pa se sorokozuju sa Tosom sta ti znaci sorokozovati pita Joca nato Bogdan to znaci izaci udoriste pa se malo zabavljati Mituska doda pre bi kazo uci u spajz a ne nadvoriste.
tanja
Lakocemo mi sa Kosovom, sta cemo sa Albancima?
Nikola
@Slavomir Slavomire, Srbine, ti ne prviš razliku između Haškog tribunala za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ i Međunarodnog suda pravde sa sedištem u Hagu. Hajde lepo prvo malo na Wikipedia-u, kad već imaš internet, pa se vrati da "pričamo". Doduše, ima par sličnosti između ova dva suda: i jedan i drugi osnovale su UN, i nalaze se u Holandiji, stim što je jedan stalnog karaktera, i pred njim se raspravlja pitanje legalnosti samoproglašenja Kosova, pred većem od 15 međunarodnih sudija, istaknutih pravnika, a na osnovu akta Generalne skupštine UN koja je podržala inicijativu Srbije. Drugi je tzv. ad hoc tribunal, tj. nema stalnu funkciju, nego je nadležan, realno, vremenski i teritorijalno, samo za zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ. Jer ako ti je jedini argument to Srpski, on je mnogo slab...
Slavomir Srpski
Posle odluke nase vlade da ovo pitanje potegnu pred zmijskim gnezdom Haga, koji je dokazao svoju "pravednost" prema srpskim gradjanima, jedino cemu se nadam da taj sud ne postane politicka farsa: jer u politici ne postoji pravo vec samo interesi i moc da se ti interesi sprovedu i mimo zakona. Ako se tamo pitanje postavi na lojalnoj pravnoj stavci, onda taj sud treba ba samo da sud da li po postojecim medjunarodnim zakonima u ONU, moze jedna etnicka manjina u drugoj drzavi da trazi da se teritorijalno izdvoji iz te drzave i da osnuje jos jednu drzavu istog etnickog sastava, kao sto je u ovom slucaju postojeca drzava Albanija sa centrom u Tirani. Posle etnicgog ciscenja Kosmeta ta pristinska mafija bi postala jos jedna druga albanska drzava. Prema svim danasnjim medjunarodnim zakonima trako nesto nije prihvatljivo. Ali Hag nije nezavisna lojalna medjunarodna ustanova, vec instrumenat zapadne politike evroatlanskog saveza, sa sedistem u jednoj njihovoj, Srbiji nikako naklonjenoj drzavi Holandiji. Ukoliko bi taj sud proglasio pravno vazecim otcepljenjem Kosmeta od Srbije stvaranjem druge albanske drzave, onda se otvara pandorina kutija ne samo na Balkanu, gde isto pravo mogu da traze Srbi u Krajinama, Srpska Republika, ali i Hrvati u BIH. Dakle pocelo bi novo prestrojavanje za nove ratove. I za to i Srbija mora i treba da bude spremna, a ne da kao noj stavlja glavu pod pesak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести дана

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља