недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

У временској капсули

Аутор: Весна Перићпетак, 31.07.2009. у 22:00
Слобода избора: сцена из филма „Забрањено воће” редитеља Домеа Карукоскија

Две кинематографије чији су народи и језици истог, угрофинског порекла, а географски поприлично удаљени, последњих година нису нам у потпуности познате. Доскора су неоткривени били савремени фински аутори који нису изашли из шињела браће Мике и Акија Каурисмакија, а такође и млади мађарски аутори, већином дебитанти, који након имена као што су Иштван Сабо, Миклош Јанчо или Бела Тар, проналазе своје место као врсни европски аутори. Овогодишњи 16. Палићки фестивал европског филма фокусирао се у посебним програмима на кинематографије Финске и Мађарске и открио нам нека нова редитељска имена и теме.

Тинејџ-мелодрама

Као прича о острву у финској провинцији на којем се налази необичан поправни дом за дечаке, „Кућа црних лептира” младог финског редитеља Домеа Карукоскија окреће се породичним патологијама које кастрирају и заувек обележавају интиму младих људи. Невољен од мајке и неприхваћен од оца алкохоличара, један дечак на необичном острву доживљава сусрет са менторском фигуром васпитача у чију ће се кћерку заљубити. Без имало натурализма, онирична рурална скаска, својеврсна инверзија „Друштва мртвих песника” Питера Вира, снажно имагинативна „Кућа црних лептирова” је мали арт-филм заиста високих домета.  И „Забрањено воће”, други филм овог редитеља, иначе и госта Палићког филмског фестивала, тематски је окренут ка социолошкој и културолошкој изолацији, и налик „Сведоку” (поново Питер Вир), иницира јединке из изоловане конзервативне религијске заједнице у урбани свет. И док би Холивуд засигурно инсистирао на тинејџерском религиозном хорору, Карукоски гради своју причу као тинејџ-мелодраму – две девојчице из удаљеног места које поштује догматско читање Библије одлазе на путовање у град као својеврсни пургаторијум. Деконструишући идеју да рурални запечаћени свет остаје рајски насупрот изазовној урбаној декаденцији, Доме Карукоски оставља својим јунакињама слободу избора, од репресивног система који маскира неурастенију до града као амбивалентног простора слободе.

Још једно савремено остварење „земље хиљаду језера” поиграва се са измештањем јединке у недефинисани хронотоп – у дебитантском остварењу „Посетилац“, аутор Јука Пека Валкеапа суочава немуштог дечака, који живи у једној шумској колиби са хромом мајком и у одсуству оца који је у затвору, са непознатим посетиоцем. Штурим дијалозима, темпом и визуелним стилом који асоцира на „Повратак“, бриљантно остварење савременог руског аутора Адреја Звјагињцева, Ј. К. Валкеапа гради митску матрицу матрицида (насупрот Звјагињцевом патрициду). Контакт природе и човека (дечака) поништава крвну дистанцу и вечну ривализацију деце са родитељима поново доносећи причи универзални карактер.

Мађарске урбане приче

Савремени мађарски филм је у неколико последњих година представљао прави изазов за европског гледаоца – млади аутори као што су Ђерђ Палфи („Таксидермија“) или пак Корнел Мундруцо (кратки играни „Краткотрајна тишина“ као део омнибуса „Изгубљено–нађено“, и дугометражна „Делта“) изазивали су провокације необичним стилом или пак табуизираним темама инцеста. Једно дебитантско остварење, „Паника“ Атиле Тила, уз покушај тарантиновске распричаности и алмодоваровске хипертрофиране еротизације, демаскира категорије урбаног социјалног успеха – млада и доскора успешна тридесетогодишњакиња ће, у емоционалном хаосу и услед притисака доминантне и нарцисоидне мајке, завршити у изолованом терапеутском центру за лечење паничних напада. Редитељ ће дијагностицирати савремену жену као мајку кастрирану и хронично подложну паници, а мушкарце (споредни пар геј-полицајаца) као фрустриране и неслободне у испољавању своје сексуалне оријентације.  

Након „Панике“,  филм „Умиреност“ редитеља Роберта Алфолдија доноси снаже референце како на „Булевар сумрака“ Билија Вајлдера, тако и на Бертолучијев „Месец“ и на савремено остварење Михаела Ханекеа, „Професорка клавира“. Као и у Вајлдеровом култом филм ноaру у којем егоманија пропале и усахле глумице покушава да мумифицира време немих холивудских филмова, тако и мајка протагонисте, некадашња звезда мађарског театра пре пада Берлинског зида, у агорафобичној егзистенцији жели да рестаурира време старог сјаја. У причи суживота мајке са сином, писцем у покушају, у патолошком едипалном односу, и у атмосфери клаустрофобичног декадентног преткомунистичког салонског стана као својеврсне временске капсуле, аутор указује на канцер претеране родбинске симбиозе и симбиозе са прошлошћу. Тај гушећи Танатос у међуигри са пишчевим механичким и бестијалним Еросом проналази умиреност кроз симболичко убијање фалусоидне мајке уметнице. Иако савремена породична драма, „Умиреност“ има снажне рефлексије на доба пре слома источног блока које је заувек стигматизовало велики број породица.

Са друге стране, иако не припада мађарској кинематографији, али је сниман у Трансилванији са мађарским глумцима и на мађарском језику, филм „Каталин Варга“ британског дебитанта Питера Стрикленда (учествовао зимус у главном програму Берлинског фестивала где је награђен специјалном наградом за уметнички допринос) припада оном корпусу филмова чије приче нису утемељене у социополитичке контексте, већ испостављају универзалије греха, покајања и освете као вечне мотиве. Roud muvi лилитовски привлачне и женски освешћене јунакиње Каталин, са сином, дечаком, кроз мистичне шуме Трансилваније у потрази за дечаковим правим оцем (а заправо Каталининим силоватељем) хипнотички омамљује гледаоца, припремајући га за трагедију.

Коначно, мотиви изолације, изгнанства или пак реафирмације идентитета у односу на лик мајке у савременом финском и мађарском филму, чине снажан контрапункт са, рецимо, остварењима младих редитеља домаће кинематографије која и даље лиже своје поратне и транзиционе ране, те представљају тематски простор који може бити изазов и за наш савремени филм.


Коментари0
7b400
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља