Бивши ученик београдске Математичке гимназије Зоран Хаџибабић данас је професор на Кембриџу, а био је и у тиму који је пре неколико година добио Нобелову награду из физике за експерименталну потврду Бозе-Ајнштајнове кондензације. На Сорбони у Паризу математику предаје Бобан Величковић, такође ђак поменуте гимназије.

Као програмер у „Гуглу”, у Калифорнији, ради Немања Спасојевић. Некада је и он био ученик ове београдске школе. Међу стручњацима фирме „Сони Ериксон” у Ирској је и Оливера Миленковић. Завршила је Математичку гимназију.

– Гимназија је основана 1966. године. До сада су њени ђаци освојили више од 350 медаља на олимпијадама и балканијадама из математике, физике, информатике, астрономије и природних наука. Од 2004. године у оквиру Гимназије постоје и завршни разреди основне школе. Основци даровити за математику, физику, информатику у овој гимназији похађају седми и осми разред. Да је отварање основношколских одељења био пун погодак показали су и овогодишњи успеси наших ђака на олимпијадама. Управо овогодишњи олимпијци су углавном од седмог разреда у нашој гимназији – каже Светлана Јакшић из секретаријата Математичке гимназије.

Према речима професорке физике Наташе Чалуковић, успеси наших националних тимова за математику и физику на управо завршеним олимпијадама у Немачкој и Мексику су уједно и до сада најзначајнији успеси и Математичке гимназије и Србије у поменутим областима. Ученици Математичке гимназије освојили су по злато на обе олимпијаде, а донели су и по неколико сребрних и бронзаних медаља.

Ове медаље донеће овога пута новац, не само олимпијцима, већ и школи. Министарство за науку и технолошки развој даће милион динара за опремање кабинета за физику и сто столица за свечану салу.

– Та помоћ нам је добродошла, с обзиром на то да се Гимназија реновира и проширује. Подигнут је један спрат и нове учионице и кабинете треба опремити – објашњава за наш лист директор Гимназије Срђан Огњановић који је некада био и ђак ове школе.

Професоре и ђаке ове елитне гимназије радује то што се влада заинтересовала за њихове проблеме и што потпредседник владе и министар за науку Божидар Ђелић најављује да ће Математичка гимназија добити кампус.

– Реч је заправо о томе да школа треба да добије свој интернат за смештај деце из унутрашњости. У том ђачком дому би „тренирале” и националне екипе за међународна такмичења из разних предмета – сматра директор Огњановић.

На Универзитету у Базелу, у Швајцарској, међу предавачима физике је још један ученик ове школе – Михајло Ваневић. Бивши ђак, али и некадашњи директор Математичке гимназије Владимир Драговић на Универзитету у Лисабону бави се математичком физиком. Огњен Илић је по завршетку Математичке гимназије студирао на Харварду, а од јесени ће бити на постдипломским студијама на МИТ-у.

Многи бивши ђаци београдске Математичке гимназије налазе се на кључним позицијама у великим корпорацијама, међународним финансијским институцијама, предају на елитним универзитетима или се баве научноистраживачким радом у значајним научним установама, претежно у Америци и Великој Британији, али их има и у многим другим земљама.

Александра Бркић