среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Математичка гимназија понос просвете Србије

петак, 31.07.2009. у 22:00

Бивши ученик београдске Математичке гимназије Зоран Хаџибабић данас је професор на Кембриџу, а био је и у тиму који је пре неколико година добио Нобелову награду из физике за експерименталну потврду Бозе-Ајнштајнове кондензације. На Сорбони у Паризу математику предаје Бобан Величковић, такође ђак поменуте гимназије.

Као програмер у „Гуглу”, у Калифорнији, ради Немања Спасојевић. Некада је и он био ученик ове београдске школе. Међу стручњацима фирме „Сони Ериксон” у Ирској је и Оливера Миленковић. Завршила је Математичку гимназију.

– Гимназија је основана 1966. године. До сада су њени ђаци освојили више од 350 медаља на олимпијадама и балканијадама из математике, физике, информатике, астрономије и природних наука. Од 2004. године у оквиру Гимназије постоје и завршни разреди основне школе. Основци даровити за математику, физику, информатику у овој гимназији похађају седми и осми разред. Да је отварање основношколских одељења био пун погодак показали су и овогодишњи успеси наших ђака на олимпијадама. Управо овогодишњи олимпијци су углавном од седмог разреда у нашој гимназији – каже Светлана Јакшић из секретаријата Математичке гимназије.

Према речима професорке физике Наташе Чалуковић, успеси наших националних тимова за математику и физику на управо завршеним олимпијадама у Немачкој и Мексику су уједно и до сада најзначајнији успеси и Математичке гимназије и Србије у поменутим областима. Ученици Математичке гимназије освојили су по злато на обе олимпијаде, а донели су и по неколико сребрних и бронзаних медаља.

Ове медаље донеће овога пута новац, не само олимпијцима, већ и школи. Министарство за науку и технолошки развој даће милион динара за опремање кабинета за физику и сто столица за свечану салу.

– Та помоћ нам је добродошла, с обзиром на то да се Гимназија реновира и проширује. Подигнут је један спрат и нове учионице и кабинете треба опремити – објашњава за наш лист директор Гимназије Срђан Огњановић који је некада био и ђак ове школе.

Професоре и ђаке ове елитне гимназије радује то што се влада заинтересовала за њихове проблеме и што потпредседник владе и министар за науку Божидар Ђелић најављује да ће Математичка гимназија добити кампус.

– Реч је заправо о томе да школа треба да добије свој интернат за смештај деце из унутрашњости. У том ђачком дому би „тренирале” и националне екипе за међународна такмичења из разних предмета – сматра директор Огњановић.

На Универзитету у Базелу, у Швајцарској, међу предавачима физике је још један ученик ове школе – Михајло Ваневић. Бивши ђак, али и некадашњи директор Математичке гимназије Владимир Драговић на Универзитету у Лисабону бави се математичком физиком. Огњен Илић је по завршетку Математичке гимназије студирао на Харварду, а од јесени ће бити на постдипломским студијама на МИТ-у.

Многи бивши ђаци београдске Математичке гимназије налазе се на кључним позицијама у великим корпорацијама, међународним финансијским институцијама, предају на елитним универзитетима или се баве научноистраживачким радом у значајним научним установама, претежно у Америци и Великој Британији, али их има и у многим другим земљама.

Александра Бркић


Коментари18
1470a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Molim vas shvatite moju dobru nameru, na vasoj sam strani. Ali shvatite da je Matematicka Gimnazija poznata na zapadu koliko i 'cuvena' Njegush Prshuta - zapravo malo ko ili niko nema pojma o njima. Da li zaista verujete da Bil Gejts svako jutro udje u svoju kancelariju i sa nestrpljenjem pita svoje sekretarice: 'Koliko se danas prijavilo maturanata iz 'cuvene' Matematicke Gimnazije'. Pisem iz najbolje namere. Pitajte maturante Matematicke Gimnazije koji rade na Zapadu ko je u hijerarhiji levo, desno, ispod i iznad njih. Zivot, kako sjajno kaze jedan komentator politike po nadimku Tvrtko, 'svakog postavi na svoje mesto'. Inteligencija i obrazovanje su samo jedan aspekt zivota. A Matematickoj Gimnaziji zelim puno uspeha. Maturantima ove sjajne skole obecavam da mogu da se popnu na bilo koji vrh i da ne spustaju vidike. Veliki problem Srbije ostaje sto ne shvata funkciju matematike i sto ne vidi vezu izmedju obrazovanja i zivota.
jovan m.
Pa lepo, nisu na njih trošili pare a predaju u Americi, Engleskoj, Francuskoj. A na PISA testiranju ostalih 99.99% srpskih đaka Srbija je na zadnjem mestu iz matematike.Na 77 Finaca u gornjim nivoima znanja 15-to godišnjaka dođe jedan Srbin!!! Bolje je za ovu državu da se ukupni nivo svih đaka iz matematičkih znanja podigne za 5% nego hiljadu medalja. Naravno za one koji bez ulaganja dolaze do najboljih stručnjaka bolje su medalje. Zato oni i prave takmičenja, da iz siromašnog sveta uzmu sve što valja a da ne plate.
@Стојан Станојевић
Pravo pitanje je sta treba Srbija da radi u sadasnjim uslovima. Jedan put je da radi kao Kuba. Kuba je puna visokoobrazovanih ljudi, doktora, inzenjera, profesora, itd. koji su srecni ako rade u hotelima za strance kao kelneri, kuvari, ili bastovani, za ekvivalent od $15 dolara mesecno plus napojnice od sazaljivih gostiju. Oni nemaju priliku niti da rade posao za koji su se skolovali niti da pobegnu u inostranstvo. Drugi put je da Srbija prestane da proizvodi visak obrazovanih ljudi koje ne moze zaposliti jer ne moze da im ponudi odgovarajuce poslove. Siromasnoj zemlji su potrebne velike investicije i pare sa strane da bi povecala zaposlenost, ali ni to nece pomoci ako se ne izvrse neke promene u zemlji. Te promene se nece desiti ako mali broj ljudi nesto proizvodi a vecina zivi od rezultata tudjeg rada i laznih zaposlenja ili penzija. Ko god radi u takvim uslovima, ostace siromasan bez obzira na svoj trud. Treci put je onaj kojim Srbija sada ide. To nije dobar put jer najbolji odlaze, ali koja je alternativa? To je bolje nego kubanski model ili da se redukuje visokoobrazovano skolstvo. Niko time nije zadovoljan ali je to jedini racionalni izbor. Besmisleno je psovati vlast sto radi ono sto mora da radi. Umesto prevaljivanja krivice na druge, treba jednom shvatiti da je Srbija mala i siromasna zemlja sa narodom koji ima mnogo vece apetite za bolji zivot, nego sto to moze sebi da priusti. Mozda se drustvena preraspodela bogatstva ili siromastva mogla i dugacije i postenije napraviti, ali to stvarno ne bi nista izmenilo. Jos uvek je potencijalno zdraviji i perspektivniji sistem u kome je vecina siromasna, nego sistem u kome su svi siromasni, kao sto je to na Kubi.
Стојан Станојевић
(Ђорђе Аранђеловић) Нашли смо се (Раде). Слажем се са Вама у оцени значаја и вредности ове Гимназије, али, има ту још пуно тога. Не бих улазио у дискусију јер ми само коментаришемо, а ја сам био мало лично искрен како би показао да је овај наш живот стваран, а то значи обојен свим бојама, којих има безброј. Тако и прича о овој нашој Гимназији, можда НАЈ школској установи у Србији, има и наличје које је обојено, како појединачним судбинама, тако и државном политиком, што ме је подстакло да дам свој коментар.
pravi zaverenik
Zadnja generacija tzv klasicne gimnazije maturirala je 1962. Vec sledeca generacija ucenika u gimnazijama bila je podeljena na prirodni i drustveni smer. Ta 1962. je i zadnja godina dva strana jezika, plus latinski tri godine, filozofija, antropologija i psihologija, kao godisnji predmeti VI, VII i VIII razreda - ukinuti, jer su se "Vlasi" dosetili da skoluju djake previse opasnih znanja. Zenit je dosegnut "Suvarovom reformom", pazi sad, najdoslednije spovedenom u Srbiji. Osim Beograda, skolstvo Srbije je urnisano tom reformom. Skolstvo, rekoh, urnisana je pamet cele Srbije, obratite paznju samo na prosek godina na ovom sajtu. Vi to ne mozete da zapazite, ja k'o na dlanu znam iz cuga ko je kad maturirao.___ Matematicka gimnazija nije ponos prosvete Srbije, ni u snovidjenju, jos manje iz najboljih namera, ta Gimnazija je ponos onog rudimenta srskog "Intelekta", profesora i mentora koji guraju Matematicku gimnaziju da ostane ziva i vitalna, kao uspomena na predratno vreme, Kasanina, Mihajla Petrovica - Alasa, Cvijica, Pupina, Pancica i svih velikana onog, prohujelog vremena srpske istorije. Danas u svetu nisu samo djaci te gimnazije poznati i priznati, imate citavu plejadu gradjevinaca, arhitekata, lekara, tehnologa, koji rade i zive svoje neke zivota "tamo dakleko", postoji neka jos sentimantalna veza sa maticom, kod njih, ali kod dece, kod dece ako je maternji jezik o praznicima, onda je jos dobro. Matematicku gimnaziju u Beogrsdu treba shvatiti i tretirati kao kulturno blago, Srbije, zadnji zivi svetionik pred nastupajucom, ajde da ne zavsim komentar, da se ne kaze - (odvratn) pesimista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља