четвртак, 05.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:15

Дијагноза Паркинсонове болести није пресуда

субота, 01.08.2009. у 22:00

„У Србији од Паркинсонове болести болује између 15.000 и 20.000 особа, али дијагноза овог неуролошког обољења не треба да се доживљава као тешка пресуда. Истина је да се ова болест у просеку најчешће поставља код особа које имају 62 године, али, на жалост, у Србији и све чешће код четрдесетогодишњака и педесетогодишњака, али добри лекови омогућавају релативно добар, квалитетан и дуг живот.” Ово је за „Политику” изјавио академик Владимир Костић, директор Института за неурологију Клиничког центра Србије, на недавно одржаном симпозијуму о Паркинсоновој болести, у организацији компаније Берингер. Професор Костић је, међутим, додао да у просеку наши пацијенти три године „лутају” од лекара до лекара док се не постави права дијагноза и почне лечење савременим лековима, који су умногоме изменили живот са овом болешћу. Савремени лекови ублажавају главне симптоме моторних поремећаја, али, још важније, смањују депресију. Главни симптоми Паркинсонове болести, која је после Алцхајмерове болести други најчешћи неуролошки поремећај код старих особа, јесу тремор односно дрхтање руку, укоченост, успорени покрети, поремећај равнотеже, заношење при ходу и губитак мимике на лицу. Пацијентима још теже падају немоторни симптоми попут депресије, болова, поремећаја спавања и концентрације.

– Чак и неуролози су имали лошу навику да дијагнозу Паркинсонове болести постављају са врата, како пацијент уђе у ординацију. Тако је дијагноза била погрешна код сваког четвртог или петог пацијента. Ми готово дакле код четвртине болесника грешимо у дијагнози. Међутим, није свака дрхтавица односно тремор руку паркинсонизам, нити сваки пацијент са овом дијагнозом мора обавезно да има овај симптом. Од скенера некад је важнија добра клиничка дијагноза, а онда још важније одлука о почетку терапије. Морамо да признамо да сви садашњи лекови, ипак, само ублажавају симптоме, али испод површине болест иде својим током, зато прописане дозе лека морају често да се „поправљају”, објашњава академик Костић.

Код старијих људи, међутим, како објашњава академик Костић, невољу прави тзв. есенцијални тремор, дрхтање, које се јавља у старијим годинама. Овај тремор није типичан за Паркинсонову болест, већ се јавља приликом одржавања одређеног положаја, на пример при јелу или кад држи шољицу за кафу.

– То је доброћудна форма, али се врло често погрешно дијагностикује, зато је важно запамтити максиму да није сваки тремор Паркинсонова болест, као што постоје пацијенти са овом дијагнозом, код којих овај симптом потпуно изостаје. У почетку половина болесника уопште не испољава тремор. Дијагноза се брже открива код дешњака, него код леворуких.


Коментари1
fd639
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Knezevic
Da lise moze saznati koji su to savremeni lekovi koji se koriste u lecenju ove bolesti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар / Медицина

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља