субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Проблеми за стране држављане

субота, 01.08.2009. у 22:00

Бета за „Политику”
Љубљана – Након осамостаљења, Словенија је усвојила Закон о денационализацији. Његова основна грешка је што је усвојио принцип поврата имовине заплењене након Другог светског рата у натури, а не у новцу. То је држави и њеном правосуђу произвело бројне потешкоће. Тако је још увек нерешен проблем италијанских „езула” из словеначке Истре. Словенија је у Италији отворила посебан рачун на који уплаћује износе у вредности њихове процењене имовине, али италијанска држава тај новац не подиже, јер не пристаје на такав начин реституције, и захтева повратак италијанске имовине у натури, што подразумева и физички повратак дела италијанског живља што је за Словенију неприхватљиво.
До марта ове године денационализација је завршена у 98 одсто случајева. Упркос томе, управне јединице општине констатују да се са денационализацијом касни, јер су још у пролеће 2005. године морале имати закључене све поступке. На првом степену је у Словенији требало решити око 37.000 захтева за денационализацију, преовлађују захтеви за враћање станова, а почетком пролећа нерешених је било још 740, од тога 77 због притужби на одлуку првостепеног суда.
Као главни разлог кашњења наводе се тешкоће код утврђивања држављанства носилаца права на реституцију. Ималац права мора доказати да је у време одузимања имовине био словеначки држављанин. Доказивање тог права највише потешкоћа ствара Јеврејима, али и другима. То је и један од главних проблема због којих протоколарни и резиденцијални комплекс Брдо код Крања, који је некада користио бивши председник државе Тито, а данас је у власти државе Словеније, не може бити враћен првобитном власнику, краљевској породици Карађорђевић.
Највише користи у реституцији је имала Католичка црква, којој су враћене у власништво на хиљаде хектара шуме. Закон о денационализацији прописује да културна добра остају у власништву државе. Тако је чувено острво са црквицом на Бледском језеру у време владе Јанеза Јанше враћено цркви, али је нови министар културе ту одлуку поништио и острво је поново дато на управљање општини Блед. С тим у вези су и тешкоће код враћања средњовековних замкова.

А. Млач
-----------------------------------------------------------
Грађанима пола евра по метру квадратном

Од нашег дописника
Скопље – Собрање Македоније донело је Закон за денационализацију у септембру 2000. и од тада се, уз одређене застоје и неправилности, реализује повратак имовине приватним лицима, која је национализована у годинама после Другог светског рата. Према подацима из Министарства финансија, у овом моменту 6.000 лица чека да буде обештећено по овом закону.
Држава је од усвајања закона, за обештећење имовине која је одузета грађанима, издвојила 199 милиона евра у виду обвезница, а одштета се исплаћује 1. јула сваке године. Са обештећењем (новчано или у натури) дошло је до застоја почетком 2007, због тога што је држава те године, за имовину одузету Јеврејима, издвојила 17,6 милиона евра. Многи грађани добили су веома ниске надокнаде за квадрат конфискованог, национализованог земљишта – у највећем броју случајева пола евра за квадратни метар.
Рок за денационализацију два пута је померан, а одузета имовина може се пријавити до краја ове године.
Законом за денационализацију обесправљени су страни држављани који су поседовали имовину и некретнине на територији Републике Македоније. Тај члан поменутог закона посебно је погодио наследнике краља Александра Карађорђевића, којима је овај у наследство оставио велелепно имање у Демир Капији крај Ђевђелије. Узгред, наследник тога имања је покојни принц Томислав Карађорђевић, односно његова ћерка Катарина де Силва.

М. Раденковић


Коментари0
cd5de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Реституција

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља