понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

Живот на почек

уторак, 04.08.2009. у 23:59

Економска криза, просечна плата која је једва довољна за минималну потрошачку корпу и стална поскупљења поново су приморали многе да почну да живе на почек. Плаћање чековима, веома популарно деведесетих година, поново је у моди.

На одложено се могу пазарити намирнице, гардероба, обућа, намештај, бела техника... И док трговци потврђују да се све више купаца одлучује да купљену робу плати чеком на одложено, економисти подсећају да ваља бити пажљив и не презадуживати се. Јер, неће се десити да инфлација „поједе” цифру са чека док он доспе за наплату, какав је био случај пре петнаестак година.

Да се чек на почек поново користи потврђују и у водећим трговинским ланцима. У „Делта максију” кажу да у њиховим продајним објектима плаћање робе чековима стално расте.

– Потрошачи имају могућност одложеног плаћања на 90 дана чековима. Како би могли да плаћају чеком у „Макси” супермаркетима рачун мора да буде већи од 2.000 динара, док је у „Темпо” хипермаркетима тај лимит 5.000 динара – објашњавају у компанији „Делта макси”.

И у „Идеи” грађани могу да плаћају чековима рачуне веће од 5.000 динара одложено до 90 дана, и то без камате. У „Меркатору” чекови учествују десет одсто у укупном промету, а потрошачима се нуди могућност одложеног плаћања до 60 или 90 дана.

– Рачун до 9.000 динара може да се плати одложено на два месеца, а преко те цифре на 90 дана – објашњавају у словеначком трговинском ланцу.

И у продавницама беле технике је слична ситуација. Дају на одложено, само да се изборе са кризом и привуку муштерије. У „Техноманији”, на пример, примају чекове, али зарачунавају два одсто камате месечно. Поједини трговци, ипак, не прате овај тренд. У „Супер Веру” је могуће измирити рачун чековима, али без одложеног плаћања.

Велики трговци су се прилагодили могућностима просечног потрошача. Изгледа да је криза учинила своје и да су трговински ланци из страха од пада промета одлучили да врате овај заборављени начин плаћања. У малим радњама из комшилука никада нису ни престајали да примају чекове, док је у супермаркетима овај вид измиривања рачуна протеклих година потпуно замро.

А да је трговце криза, а не симпатија према купцима приволела да се окрену продаји на рате показује и то што пристајући на плаћање чековима они заправо кредитирају потрошаче. Трговац често мора да плати држави ПДВ или робу добављачима пре него што чекови грађана доспеју за наплату.

Потрошачима овакав начин плаћања итекако одговара, јер већина трговинских ланаца не обрачунава више цене робе, док куповином на одложено кредитним картицама банкама плаћају папрене камате. Почек је и знатно јефтинији и од коришћења дозвољеног минуса на текућем рачуну.

Банке настоје да издају што више кредитних картица и тако зараде на каматама или да клијенте привуку „повољним” кредитима, али многе одобравају и чекове како би се прилагодиле потребама клијената.. Интеза, Комерцијална банка, Рајфајзен, Пиреус, Српска банка, Привредна банка Београд… само су неке од оних које клијентима издају вредне папире.

– Максималан износ по чеку је 5.000 динара, а банка најчешће даје онолико чекова колико расположивих средстава има на рачуну. Уколико неко, на пример, има 20.000 динара на рачуну, добиће четири чека – објашњавају банкари.

Поједине банке број чекова усклађују са висином месечне зараде клијента, док, на пример, у „Српској банци” после прве уплате зараде власник рачуна добија пет чекова, а даље издавање зависи од висине плате или пензије.

С. Деспотовић


Коментари1
831b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirijam
Ako cekovi nestanu, nestace pola beogradskih trgovina, osim onih "firmiranih", koje i nisu trgovine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља