четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.08.2009. у 22:00 Мишa Ђурковић

„НАБУКО” ПРОТИВ „ЈУЖНОГ ТОКА”

Како би Карл Маркс рекао пре сто шездесет година: Европом кружи баук. Овог пута то није баук комунизма већ енергије. Русија и Англо-амерички комонвелт полако али сигурно улазе у енергетски рат чији је главни циљ овладавање снабдевањем Европске уније. Ако се зна да се глобалне резерве нафте и гаса процењују на сто до сто педесет година, увлачење Европе у енергетску зависност од стране једног од ових актера де факто може значити и политичку, безбедносну па и економску надређеност у наредном веку.

Предност АА коалиције је чињеница да они већ имају одређену врсту наслеђеног статуса тиме што, како то Бжежински каже, Европа јесте нека врста њиховог протектората. Но са опадањем економске снаге и глобалног значаја САД, чини се да је легитимност овог односа код Европљана сваким даном све више угрожена. Ако се томе дода чињеница да Русија под својом контролом држи највеће светске резерве гаса, онда постаје јасно зашто Немачка, Италија али и неке друге земље показују све већу дозу непослушности према Англо-Американцима.

Подручје Европске уније и даље је највеће тржиште на свету и простор највеће привредне активности. Њене потребе за енергијом су огромне, те стога ове земље не смеју ни по коју цену да ризикују губитак континуираног снабдевања енергијом, која у овом тренутку може да дође само из Русије. Русија је, како би избегла могућност америчке опструкције преко Украјине, дубоко ушла у процес припреме изградње друга два тока. „Северни ток”, који се ради у директној сарадњи са Немачком, треба да иде морским дном све до територије треће највеће светске привреде. „Јужни ток” треба да се креће дном Црног мора до Бугарске, одакле се два крака пружају преко Балкана одлазећи до Италије. Овакав сценарио Америма се ни најмање не свиђа, па су под геслом одбране Европе од руске енергетске инвазије лансирали идеју о конкурентском гасоводу „Набуко”.

Ова геополитичка игра вишеструко је занимљива. Она је заправо најрелевантнији оквир и за разумевање унутрашње политике многих европских земаља које се налазе на замишљеним трасама ова два пројекта. У убеђивању поменутих држава да се приклоне једној или другој страни поново смо имали читав репертоар метода који се кретао од обећања, уцена, претњи, подилажења итд. Још једном смо видели суштинску разлику у деловању ове две силе према трећим земљама. Руси по правилу раде само са елитом, врхушком државе, не бирајући и не штедећи средства за добијање пристанка за свој пројекат. Американци, међутим, осим директног рада са политичком и безбедносном елитом јако много дају на читав спектар такозване меке моћи, који укључује дугорочни рад на овладавању јавним мњењем и ширим слојевима елите, преко кога се затим врши притисак на сам врх.

Притисци на Немачку су континуирани, али Немачка је тврдо заиграла на сарадњу са Русима око изградње „Северног тока”. Стога амерички савезници попут Пољске и балтичких република врше све могуће опструкције позивајући се на потенцијалне еколошке проблеме, међународно право у погледу коришћења морског дна итд. Узгред, и одлазак Санадера неки виде као део покушаја АА коалиције да дисциплинује Немачку.

Далеко је сложенија игра на југу. Русија је пажљивом и стрпљивом стратегијом успела да уђе у енергетске и финансијске системе готово свих важних земаља страховито јачајући своје позиције на Балкану у последњих неколико година, за време тоталне окупираности Американаца Блиским истоком. Поменимо снажан улазак руског капитала у грчки банкарски сектор, куповину дела мађарског Мола, куповину НИС-а у Србији и рафинерија у Републици Српској. Најважније је, наравно, то што је успела да обезбеди да све важне државе уђу у пројекат „Јужни ток”.   Поједини аналитичари сматрају да се само овим потписима може тумачити дуготрајна политичка нестабилност у свим тим земљама. У Грчкој већ пола године траје грађански рат ниског интензитета који као последицу има стални пад популарности садашње власти и јачање проамеричког ПАСОК-а. У Мађарској имамо сличан сценарио са протестима и великом економском кризом који сигурно са власти одводи Москви блиске социјалисте, а доводи ФИДЕС са којим су Американци јако много радили последњих година. У Бугарској је коалиција која је потписала „Јужни ток” већ отишла са власти, а бивши телохранитељ и будући премијер Борисов је у првој изјави истакао да ће се Бугарска повући из „Јужног тока”. У Србији се такође дешава глобално политичко престројавање и сигурни су избори на пролеће следеће године који могу донети занимљиве обрте у сличном правцу.

Након недавног потписивања „Набука” у Анкари, Руси су потегли најјачи аргумент указујући на чињеницу да тај гасовод нема чиме да се пуни. Након што су они дисциплиновали све бивше совјетске републике богате гасом, гас за „Набуко” може да дође само из Ирана. То подразумева промену режима, било на изборима (неком новом обојеном револуцијом), било неком врстом пуча (као што је оборен Мосадек пре пола века), или новим ратом ирачког типа. Без иранског гаса, ко год да буде на власти, дисциплиновање малих европских држава неће бити могуће.

Коментари22
7c0d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetislav Kostić
Prema poslednjim pouzdanim informacijama, prilikom posjete Turskoj danas u cetvrtak, Putin „razvalio“ Nabuko. Naime, Ankara dopusta Rusiji da se gasovod za Juzni tok polegne kroz vode pod turskim suverenitetom. Za Nabuko postaje sve tjesnije.
Karlo sve je politika
Po meni je napis po ovom pitanju vrlo korektan i sveobuhvatan jer je odrz ekonomske ali i politicke borbe izmedju vodecih svetskih sila,posebno USA i Rusije.Vecina komtatora ovo pitanje sagledavaju sa tehnicko ekonomske strane ali nije izostao ni politicki aspekt.Srbija je mala zemlja i njen uticaj u odlucivanju koji ce gasovod da se reaslizuje je mali,ali iz nekih komentara vidim nasu podeljenost,i to presvega politicke prirode.Neko brani snazan uticaj USA,koji toboze stiti interese EU i protivise hegemonije Rusije po tom pitanju.Nabuko treba da "izoluje"Rusiju u snabdevanju Evrope gasom,te da ce na kraju ona da plati ceh u ekonomskom smislu.Kod nas neki politicari bi se tome radovali a neki bi tugovali,samo je pitanje sta bi od svega toga imala Srbija i njen narod.Kod nas su politicka gledanja na ovu temu,i ne samo na nju,u "razrokom"pravcu,zato podrzavem one komentare koji se zalazu da nasi ekonomisti a presvega politicari gledaju interese nase zemlje i da podrze onaj pravac gasovoda koji ce nama najvise da odgovara.a je nekim slucajem "nabuko'njega treba podrzati,ako nije,a nije,ondak je to "juzni tok"Cinjenica je da su nama najbliza izvorista gasa iz pravca Rusije i to navedenim juznim tokom.USA vrsi pritisak na Evropu da sto manje bude u zavisnosti od Rusije i tej pritisak nije lako izdrzati ,medjutim i Evropa traba,prasvega,da gleda sopstvene interese koji se sve manje poklapaju sa globalnim interesima USA.Posto zelimo u EU treba snjom zajedno da branimo globalne interese Evrope,sto mozda nekome ne odgovara?
ilegalac
@ leva ruka...Gdje i u kojoj zemlji je cijena benzina 95 0,75 eur? Slovacka taj benzin prodaje od 1,17 do 1,20 eur.Slicno je i u okolnim zemljama,Ceskoj,Poljskoj, Madjarskoj.Citava prica vam je vrlo interesantna,ali lici pomalo na naucnu fantastiku ili muziku daleke buducnosti. Jos dugo vremena ce plin i fosilna goriva biti glavni izvori energije,pa su igre oko plinovoda prisutne i ko zna kako ce se zavrsiti.Da nije tako mislimna energente,he bi Njemacka sa Rusijom gradila direktan gasovod samo za Njemacku.
Borisav
@ uzaludan posao , Uzaludan Vam je (i providan) trud da ponavljanjem neistine "Rusi ce dobro razmisliti pre nego sto se usude da ponovo ucenjuju Evropu i Ukrajinu" pokušavate da od neistine, sklepate "Vasu i bolju" istinu. Autor kvalitetnog članka, uopšte ne meša karte na čudan način, nego se Vi pravite nevešti, smešnim dokazom da Americi ne treba gas, nego Evropi. Naravno da je potreban Evropi, ali zabrinutost za Evropu, odredjenih krugova u SAD je toliko velika i sveobuhvatna da ovakvi komentari "produžene ruke", mogu da izazovu samo – potsmeh onih, kojima je namenjen. Da parafraziram Vašu poslednju rečenicu: "Clanak nije napisan onako kao što Vašington voli da vidi problem...".
ZoranNS
Mislim da autor zanemaruje alternativne izvore energije i da će u sledećih 10-20 godina doći do značajnih promena u smislu racionalizacije potrošnje i supstitucije fosilnih izvora energije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља