уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Фрагменти о Фуруну

Аутор: Мирослав Јосић Вишњићпетак, 07.08.2009. у 22:00

Треба да се опростим од човека од којег се до краја мог живота не могу опростити. Он ће живети у мојој кући чим дотакнем било коју његову књигу.

А осим две књиге о песнику Крклецу, ту су и три енциклопедије Драгутина Фуруновића: Енциклопедија штампарства 1-3 (1996), Историја и естетика књиге 1-4 (1999) и Енциклопедија српске књиге 1-4 (2005). Једанаест томова, са безмало једанаест хиљада страница, са најмање једанаест хиљада одредница, са хиљаду и петсто табли у боји и седам хиљада црно-белих слика...

Када сам писао о његовим енциклопедијама, назвао сам их: „мајсторска књига“, „чудо, књига над књигама“ и „драгуљ за културни вилајет“.

Знам да нисам погрешио, а знао је то и Драгутин. Довољно је било да један другог погледамо у очи, да један другом стиснемо руку.

Он је у срцу и слову носио свет.

Он је живео за књигу и кућу. Књига је била део његове породице.

Сваки дамар у њему оглашавао се у жени, у деци и унуцима, у ђацима које је учио, у пријатељима које је волео, у словима која је писао.

Потписао сам једном и сада поново потписујем речи: Фурун је био радознали путник, „професор слободе“ у Графичкој школи, посвећеник, зачарани ногометаш, доктор књижевних наука, типографски игуман, академик ПАНУ, христољубив и отачаствољубив човек...

На Сајму књига 2005. године дао сам марљивом Фуруну моја Три слова у славу књиге, књигу штампану „само за пријатеље“, у малом формату, у седамдесет штампаних и ручно нумерисаних примерака, са сликама Гутенберга и Светог Саве. Књигу у којој су „у част седамдесетогодишњице живота“ сабрани моји ситни записи о три његове громадне енциклопедије, а он се изненадио и обрадовао као дете.

Окретао је књигу, листао странице, миловао...

Такав дар није очекивао.

О Енциклопедији штампарства писао сам и кад нисам познавао аутора. О друге две енциклопедије писао сам као да одувек знам аутора. Онај ко пажљиво чита његове књиге, онај ко их листа, видеће на свакој страници његово лице, видеће у белинама његову душу.

Енциклопедије које је Фуруновић пун страсти „саставио“ и приватно штампао истинска су задужбина, дар српском роду, читалачком.

Радио је све „о свом трошку“, преко колена. Писао, штампао, продавао, даривао. Многи су му помагали, оне друге да не помињем.

Нема штампарије у земљи Србији, а у Београду сигурно, у којој не ради бар један његов ђак, као ручни или машински слагач, књиговезац, метер, улагач, типограф, репрофотограф, резач, заљубљеник у слово...

Нема књиге коју он није помиловао.

Свако од тридесет слова српске азбуке прошло је квадрилион пута кроз његове прсте, кроз његове мождане вијуге. Слова су била његова инфузија, његов дамар.

Нека му је лака земља, ова по којој је ходао жедан и жељан књига.


Коментари3
eb2d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan, Ljubljana
Dr. Furunovića sam lično upoznao negdje 1993 godine, kada sam ga posetio zbog moje ljubavi do poezije Gustava Krkleca a čuo sam da je on doktorirao iz njegovog dela pa sam želeo da provedem sa ovim dobrim čovekom jedno popodne. Primio me je i šetali smo Beogradom a onda otišli na kafu kod prijatelja u Radio B92. Dve knjige o Krklecu mi je potpisao i taj naš susret evo i ovdje neka bude zapisan
Milisav Petković
Dva sjajna profesora književnosti imala je moja generacija. Završio sam Grafičku školu 1980. Profesor Cvijović i profa Furunović naše su prosvetno blago. Njihov odnos prema učenicima je bio human, roditeljski pa tek onda vaspitački i prosvetni. Njihovi časovi se pamte ljubav usađena prema čitanoj reči je duboko usađena. Sve što sam lično u životu postigao dužan sam knjizi. A knjigu smo zavoleli kako ja tako i mnogi drugi njihovi učenici zahvaljujući prosvetnim radnicima kao što su: Furuna, Cvija, Spale, Milica Š. Nevenka, Vojislav G. i druge ogromne prosvetne GROMADE!
Ranko Spalević
Hvala Ti, Josife, na zapisu o Furunu, o Fukiju kako smo ga iz milošte zvali. Čovjek knjige i nepopravljivi pobunjenik, iskren u nastupima, bez kalkulacija, jednostavan, "što na um - to na drum". Mnogo toga nije dosanjao - jedna od želja bila mu je da se u Grafičkoj školi forimira Muzej tipografije. Čovjek ideja i energije. Navijač OFK "Beograda" (inaćenje sa "velikim"), druželjubiv, impulsivan, predavanja - prave predstave. A onda dugoočekivani raspust - i put pod noge da bi širom Evrope bukvalno, "na suvom hljebu" kopao po evropskim hramovima knjige i stvarao kapitalna djela o kojima će se tek pričati (takva je sudbina naših stvaralaca - prvi uslov je da ih satjeramo u bijedu, pa u smrt, a onda im podižemo spomenik.) Dragom Fukiju ne moraju dizati spomenik - on će tek živjeti sa kapitalnim izdanjima, leksikografskim i enciklopedijskim, na kojima preplaćene institucije nauke i kulture mogu samo da mu zavide. Beskompromisan, nikada nije bio ljubimamac birokrtskih niomenklatura svih boja i epoha. Možete li zamisliti dimezije žrtvovanja ali i lične sreće čiji je otisak ostao na hiljadama štampanih strana os vom trošku i stezanju kaiša? Mi, njegovi prijatelji i mali izdavači i po malo stvaraoci to dobro znamo. Zato nam Fuki ostaje kao svjetionik - do pobjede.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља