среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34

Време за фајронт код Ивка на слави

субота, 08.08.2009. у 22:00
Стеван Стив Гудовић (Фото А. Давинић)

Некада давно изванредни студент београдског Архитектонског факултета, један од утицајнијих Срба у Америци Стеван Стив Гудовић, којег већ десет година „Аризона бизнис журнал” сврстава међу десет најзначајнијих бизнисмена у Аризони, у сваком пословном и приватном разговору промовише своју домовину Србију. Посебно југ Србије за шта га, како каже, вежу дивне успомене и где намерава ускоро да инвестира.

Господин Гудовић је већ дуже време на челу борда директора Привредне коморе Аризоне, а власник је познате компаније „Биг парк вотер ”, више нафтних бушотина у Тексасу, хемијске компаније и водовода у Седони, коју годишње посети око десет милиона туриста.

   За Стевана Стива Гудовића они која га познају кажу да је човек бизниса, угледа и поверења. Ожењен је Американком Мери Лин с којом има два сина – Стивена и Николу. Два угледна млада бизнисмена су већ нашла своје место на бизнис карти Америке али и света. У разговору за „Политику” Стеван истиче да ништа не долази преко ноћи, због тога врло радо саопштава своју формула за успех, а она гласи: „75 одсто је рад, 20 одсто таленат, а свега пет одсто је срећа”.

   О својим намерама да улаже у Србију Гудовић каже да су он и други Срби у Америци, али и широм света, с којима је у контакту, заинтересовани да улагањем у сопствени бизнис и привреду помогну својој домовини. Међутим, каже Гудовић, држава мора да створи услове – амбијент, пре свега, да законом омогући сигурност инвеститорима да би улагали у Србију. Прича се доста, а ништа се конкретно не ради да се омогући долазак бизнисмена, поготову из дијаспоре. У Америци има доста пословних људи који се не експонирају политички, већ се баве бизнисом. Они су заинтересовани за посао и улагање.

„Многи би, на наш позив и наговор, одлучили да дођу у Србију, зато треба учинити још само мало. Јер, у Србији постоје потенцијали за инвестирање, али не под оваквим законима”, каже Гудовић који је био озбиљан у намери да купи лесковачку фабрику лекова „Здравље”, али му је то због „законске регулативе” било онемогућено. Врло је заинтересован и био би рад да инвестира у врањски крај. Због тога је пре извесног времена, када смо разговарали, боравио у домовини, а ускоро ће, како каже, обавити и важне контакте.

Срби у Америци, с којима смо имали прилике да разговарамо, с посебним поштовањем и уважавањем говоре о господину Гудовићу као великом доброчинитељу и добротвору који доста помаже свом народу. Оснивач је Фонда за помоћ деци из БиХ који су у ратним разарањима остала без оба родитеља, а и редовно учествује у многим хуманитарним акцијама. Као добар пријатељ с владиком Јованом, Гудовић је поклонио пројекат и новчана средства за уређење црквеног комплекса у Калифорнији.

О својој домовини Србији погођеној светском економском кризом Стеван Стив Гудовић каже:

– Сада је прилика да Влада Србије започне дијалог с великим инвестиционим фондовима и да их пита шта ми можемо да урадимо за вас да бисте инвестирали у нашу земљу? Ако се инвеститорове жеље не испуне, он ће уложити капитал на другом крају света. У следећој рунди инвестиција концентрација капитала ће бити у земљама „емерџинг маркета”, а то су Бразил, Мексико, Индија, Кина, Индонезија и друге. Међутим, с људским и кадровским потенцијалима, као и с природним и привредним ресурсима којима располаже Србија има шансе да се избори с кризом и постане значајан економски партнер у овом делу Европе и света.

Данашњу економску кризу је 1997. године предвидео аналитичар Вилијам Грејдер. Више не постоје националне економије већ само постоји светска економија, каже Гудовић. Светски финансијски центри су Њујорк и Лондон и они су били жаришта овог што се данас дешава око нас. Почело је у Америци, у индустрији некретнина, где су банкари дозволили да „танки” купци купе куће, апартмане и друго јер су банкари били ошамућени великим профитима и у трансу људске халапљивости, препотенције и жеље да буду у „игри” заборавили да све има почетак и крај. Сви су били задовољни и фешта је требало да траје дуже него Ивкова слава, али почели су да функционишу основни принципи капиталистичке економије. Цене некретнина су постале ненормално високе, дошло је до суперрепродукције стамбених објеката, а број купаца је почео драстично да се смањује. Балон је пукао, каже Гудовић и додаје:

– Недавно сам у Србији чуо виц: Код нас ништа не успева па чак ни ова криза неће успети. Они који верују у овај виц мора да су још код Ивка на слави. Погледајте само како се Народна банка Србије грчевито бори да сачува вредност динара. С друге стране, велика је неликвидност у држави, свако свакоме дугује. Страног капитала нема да покрене економију. Код нас се светска криза надовезала на постојећу домаћу.

Кога је највише погодила криза?

Дугачка је листа губитника у овом тренутку. Највише су погођене банке, финансијске институције, осигуравајућа друштва, грађевинари, хемијска индустрија... Ове институције не само да су изгубиле своју вредност на светским берзама, него чак и пуно њих је банкротирало.

Да ли се може предвидети трајање светске кризе?

Дужину и дубину светске кризе још увек нико не зна. Ворен Бафет, један од најбогатијих људи света и најпознатији инвеститор, рекао је: „Септембар 2008. је у економском смислу еквивалент нападу Јапана на Перл Харбур, а ова економска криза је еквивалент Другом светском рату”. По мом мишљењу ова рецесија је у облику слова W, ми смо негде тек у првом делу слова.

Како Србијa у овом тренутку кризе треба да се понаша?

Поставља се питање да ли и млађе генерације, чија је животна филозофија живети у овом тренутку и за овај тренутак, и старија генерација, која се истрошила у прошлим ратовима, ембаргу, економским кризама, политичким превирањима, спремне да се боре за свој лични опстанак и за опстанак Србије. Само они који озбиљно схвате данашњу ситуацију превазићи ће ову кризу.

Назире ли се крај политичкој и економској кризи у Србији?

Све је у рукама политичке инфраструктуре Србије. Да ли постоје политичари који имају енергију и дисциплину да изнесу ову кризу на леђима и у исто време да мотивишу народ да их следи? У Србији постоје економски стручњаци који добро разумеју шта се дешава у свету и имају економска решења за ову ситуацију. Али ја не видим политичаре који на једноставан начин грађанима Србије могу да изнесу план акције и да у томе буду доследни.

Колико ће помоћи задуживање код ММФ-а?

Услови под којима је Србија добила кредит од ММФ-а су јако повољни. Ако се паре троше за очување стабилности динара, улагање у мала и средња предузећа, јавне радове, стварање друштвено-приватних партнерстава онда је Србија на правом путу. Са друге стране, ако паре „нестану“ у лавиринту бирократских служби, онда ће млађе генерације целог свог живота отплаћивати глупости својих претходника.

Какве су шансе Србије да превазиђе кризу?

У овом тренутку два најважнија „играча“ су Влада Србије и банкарски систем Србије. Влада мора да нађе начин да стимулише банке да либерализују кредитну политику према привреди. Ако се настави неликвидност у плаћању обавеза и не обезбеди капитал за нова улагања, онда озбиљни проблеми очекују Србију. У исто време Влада мора драстично да смањи буџетске расходе, преиспита пореску политику и заврши са приватизацијом. Дијаспора годишње унесе 4–5 милијарди долара у земљу и на тај начин допринесе економији Србије. Влада Србије би требала озбиљно да преиспита своје односе са дијаспором и да започне озбиљан дијалог са њом како би се успоставило боље разумевање. Ми желимо да инвестирамо јер инвестирањем хоћемо да помогнемо својој матици. То би покренуло много тога, а пре свега привреду. Верујем да ће Србија превазићи ову кризу све док употребљава економске принципе, а не политичке. Кад ово „лудило“ економске кризе прође, ја видим Србију као економско-финансијски центар југоисточне Европе. Али на томе мора још много да се ради. Пре свега, економско-политичка ситуација у Србији мора да је стабилна. Капитал је као уплашена птица, чим осети опасност, одлети. Србија је део Европе и у тим оквирима мора да остане. Улазак Србије у ЕУ је први корак за интеграцију у европске и светске токове.

Поглед из Седоне (САД) и улагање у Србију?

Економски проблеми са обе стране океана су слични. Разлика је у томе како ко прилази решавању тих проблема. Закони природе кажу да јачи преживи. У овом тренутку ја и моји пријатељи, који имају интересовање за инвестиције у Србији, пратимо дешавања, кројимо планове, интересујемо се и разговарамо јер, Србија је велики потенцијал. За све нас овде је важно да преживимо ову економску голготу, потом да удахнемо дубоко, да погледамо шта се дешава око нас, а онда, надамо се ако се у отаџбини створе услови, конкретно кренемо у реализацију инвестиција. То ће, нема сумње, бити у заједничком интересу. Зато и кажем да Србија има шансе.

Александар Давинић


Коментари13
188c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

johnny
@ Dragoslav,имате право на своје мишљење ,али га никаквим доказима не подупирете, и то је морате признати велики проблем.
ranko mocevic
Treba biti iskren i reci da je ovaj intervju trebao da bude uradjen samo kao predstavljanje naseg coveka u SAD-u koji je ,nesumnjivo,veoma uspesan.Sto se moze videti iz ostalih komentara-gospodin Stiv nije jedini.Skoro da se ne moze naci veci grad u SAD-u koji nema nekoliko uspesnih Srba,verujem mnogo uspesnijih nego gospodin Stiv.Ne pada mi na pamet da drzim pridike mojim sunarodnicima u Srbiji uvaljen u moju fotelju u Americi.Gospodin Stiv je nesumnjivo pametan i sposoban covek ali veoma nekompetentan da iznosi zakljucke vezano za situacju u Srbiji.Siguran sam da je Gospodin upoznat sa situacijom u Meksiku i da moze o tome pricati satima ,cak i da nas posavetuje gde je najbolje da se investira u Meksiku.Sto se tice Srbije,verujem,da su njegovi izvori informacija clanovi njegove familije u Srbiji: neke tetke ,strine ili rodjaci i onda on bazira svoje tvrdnje na tim osnovama.Mislim da se ovakvim intervjuima dezinformise javnost u Srbiji sto nema nikakve veze sa medijskim slobodama.Srbija jeste u problemima vec dugo vremena i tacno je da prava kriza jos nije pristigla tamo ali tako je svuda u svetu.Sto se tice vica koji je gospodin Stiv ispricao-ja ne vidim nista neobicno i ptam ga zar nije tacno da se iskustvom i usavrsavamo i da ta kriza lakse pada Srbim a nego Amerikancima.Prilikom nedavne posete Srbiji iz SAD-a video sam veliki napredak u poredjenju sa nekih tri godine od mog poslednjeg boravka u Beogradu.Neko u komentarima rece Srbija treba da se okrene nasim ljudima u Evropi,slazem se u potpunosti.Mi Srbi koji zivimo u Americi mozemo da budemo samo turisti ili mozda manji investitori.To kazem jer znam da nasi ljudi u Americi zive da bi tu i ostali i sve sto je kako kazu daleko od ociju daleko je i od srca,ovim mislim izricito na poslovne investicije.Beograd je prava Evropska metropola puna pametnih i sposobnih ljudi tako da mislim da ce uz medjunarodne kredite Srbija da postane ravnopravan partner ostalim Evropskim zemljama.Nasi ljudi su:dobri,vrednii pametni
Marko Kostic
Ova zadnja dva komentara sve objasnjavaju. Dok god je Srba u Srbiji ( a i van nje) koji misle kao ovo dvoje ova nasha mala i bedna Srbija nece ni zasluziti bolji zivot. Ma svi su pametnjakovici koji bi sve to bolje uradili, a ustvari svi puni zlobe. Pa pobogu, kad neko uspesan prica onda zanemite i hvatajte beleshke. A uvek mozete i da okrenete glavu na drugu stranu, i uzivajte tu gde ste, u bedi! Pozdrav iz Sveta
Драгослав
Нећу да коментаришем пословни успех г. Гудовића. Није он једини. Међутим, поставио би му само једно питање: "Да ли он као американац има право да уложи и један долар у Србију?" Мој одговор је нема! Он као и многи други даје савете, критикује ово или оно, али ништа конкретно не предлажу. Када говори о 4 до 5 милијарди које дијаспора уноси у Србију, ја му, без страха да се преварим, могу рећи да је то дијаспора из Европе, а не из Америке. Најбољи пример томе је његова задња реченица: Србија је у Европи, али мора да уђе у ЕЗ да би била призната и створила могућност улагања у економију. Он говори исто што и сви други. Он је дефинитивно Американац и као такав мисли да може продавати памет. У Србији има довољно памети и интелигенције и без њега. Да Србија није у економској блокади ја сам убеђен да би се економска ситуација врло брзо поправила и без неостваривих обећања. Понављам, једина дијаспора са којом Србија мора под хитно успоставити искрене односе, то је дијаспора из Европе. Мислим да би новинари требали престати овакве непотребне интервјуе. Јљ њнам да ја уносим неколико скромних хиљада евра и да на десетине хиљада наших грађана који иду и по неколико пута годишње уносе много више, а да и не говорим о онима, још много бројнијим, из Немачке, Аустрије и других ЕУ земаља. Сада нека г. Гудовић каже колико је он унео у Србију?
Mimica
Aleksandru: kao prvo i najnuznije je povratak otete imovine pravnim vlasnicima. To je vidan znak postovanja i zastite privatne svojine sa kojom samo pravni vlasnici mogu da raspolazu po nahodjenju. Ako ti stanujes u otetom stanu, onda ti ovo prethodno objasnjenje nece biti po volji pa ces komunisticke otimace slaviti dok si ziv,i praviti se "Tosa" kako ti ovo ili ono nije jasno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља