Недалеко од старог Железничког моста, на новобеоградској страни, укотвљен је и званично најлепши сплав у престоници – „Пимп”. Посетиоцима овог клуба на води који викендом уживају уз звук електронске музике довољно је само да баце поглед преко реке и угледају најружнији и најпрљавији брод на Сави, власништво „Београдског багерског предузећа”. Овај необичан избор „Лепотице” и „Звери” на води прошлог месеца први пут је организовао Еколошки центар „Вратимо лепоту рекама” како би утицао на власнике да воде рачуна о изгледу и чистоћи својих пловила. Комисија са архитектом Милицом Радосављевић на челу крстарила је Савом и Дунавом и оцењивала изглед објеката на основу неколико критеријума: однос према реци и околини, одржавање као и изглед самих сплавова. Како објашњава Весна Југовић, оперативни председник Еколошког центра „Вратимо лепоту рекама”, ова мерила биће пресудна и за одлуке које ће комисија редовно доносити сваког наредног месеца.

– Нећемо стати док сви сплавови које је опколило ђубре не буду чисти. Зато смо и покренули ову акцију како би се власници најружнијих и најпрљавијих пловила постидели и што пре засукали рукаве. Уколико не желе да воде рачуна о нашим рекама, моји сарадници и ја лично ћемо узети опрему у руке и чистити. Када зими падне снег у нечијем дворишту, укућани су дужни да га сами чисте. Е, исто то следује и власницима бродова, сплавова, баржи... „Пимп” брине о околини па је и завредео ласкаву титулу најлепшег. Видећемо ко ће следећег месеца бити победник, а ко губитник – прича Југовићева.

Вест да је његов сплав постао „мистер на води”, Бранко Будимски сазнао је гледајући телевизију. Како каже, „Пимп” је отворен тек пре два месеца, али ће захваљујући овом необичном признању сигурно постати јак ривал још јачој конкуренцији сплавова који нуде луд ноћни провод.

– Партнер и ја дуго смо живели у иностранству и сами смо дизајнирали ентеријер сплава. Мислим да су управо необичан стил и наша брига о томе да прилаз са обале буде уређен пресудили код жирија. Прија ова титула, сигурно ће бити много више гостију – каже Будимски и позива све људе који живе и раде на Сави и Дунаву да брину о рекама јер су оне главни туристички адут престонице.

Од гомиле ђубрета која га је окружила, „најружнији” објекат изгледа као да уместо по води плови по пластичним флашама, лименкама, гумама... Очистили су га радници „Београдског багерског предузећа” чим су сазнали да је оцењен као најнеугледнији од свих сплавова у граду, али је нови талас отпада спречио „звер на Сави” да се брзо преобрати макар у „ружно паче”. Бранко Кресојевић, чији је брод „Никола Тесла” први комшија најружнијег пловила, прича да ђубре које га полако опкољава мора да нестане док не заврши градњу мале марине за барке из иностранства.

– Шта вреди радницима „Београдског багерског” што су очистили околину брода кад је вода одмах нанела још отпада. Нису само они криви. Морамо сви заједно да водимо рачуна о чистоћи река. Виђао сам да по Сени плута мртва овца, што је заслуга природе, али верујте, празну пластичну флашу не можете да уочите целим њеним током – прича Бранко који је са „Теслом” обишао готово цео свет.

Ј. Цветковић