уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:12

Нису сва зла дошла из Европе

Аутор: Славиша Раковић, Београдуторак, 11.08.2009. у 22:00

Мислим да треба реаговати, а то могу да урадим само ако анализирам „мисли” студента и младог песника Саше Миливојева, објављене у вашем листу. Наиме, млади Миливојев је написао текст у којем, додуше индиректно, критикује медије што објављују информацију да 80 одсто младих људи из Србије жели да напусти ову земљу и оде у иностранство. Млади Миливојев се плаши да ће медији на крају и убедити младеж „да хоће то што неће”. Када сам прочитао први параграф његовог текста, помислио сам: ево још једног студента књижевности који ће сада српском народу казати ша заправо народ хоће! Ево још једног припадника САНУ подмлатка!

Каже млади Миливојев да су на Западу „млади много више угрожени дрогом, девијацијама, алкохолом и раним трудноћама“. А Србија? Шта се дешава са дрогом у Србији, алкохолизмом међу младима, бројем намерно прекинутих трудноћа у адолесцентском добу? Сад би вероватно неки рекли да нам је то из Европе дошло. Но, ако мало проучимо историју народа којем неки од нас у овој држави припадају, ако погледамо етнографске записе путописаца, сведочења писмених људи из давних времена, видећемо да нам нису баш сва зла из Европе дошла. „Жене теже долазе до посла, јер се послодавац пита ’када ће да затрудни’“, тврди млади Миливојев. Не треба ићи у те земље па видети да је ситуација тамо негде у Европи далеко боља него код нас. Млади песник би требало да пита родбину из наше дијаспоре, па да онда зађе по комшилуку и упита госпође комшинице о њиховом искуству, па да онда износи тврдње.

„Млади имају библиотеке и Интернет, али их користе углавном за онлајн игрице и читање шунда. Ко не верује нека се распита колико је, рецимо, младих Немаца чуло за Томаса Мана“, пише млади Миливојев. Е, ово је, опростите на грубости, неподношљива глупост! Верујем да велики број младих Срба зна ко је Иво Андрић, али и да највећи број младих Срба, под Богом драгим, никада ништа више од информације да је Андрић добио Нобела није чуо. А, ако упоредимо писменост наше омладине, (не)успех на тестирањима PISA, видећемо да би било лепо да је Србија, барем у том смислу, близу Немачкој.

Има ту још којечега што млади Миливојев тврди и сматра. Издвојићу још његов „бисер“ да Србија, с обзиром на географски положај, треба да развија сточарство и пољопривреду. Иако се слажем да треба да радимо на развијању ове две гране, чини ми се да истовремено треба да радимо на просвећивању и искорењивању неписмености. Очекивао бих да један млади човек прво помене потребу за реформом образовања, а тек онда сточарство и пољопривреду, јер за савремено узгајање стоке није довољно узвикнути „ојса!“ и потерати марву на испашу, већ треба бити писмен и знати како учинити да та марва да што бољи принос.

Стварно нисам „у фазону“ наклапања о „две Србије“. Но, када прочитам овако нешто, на тренутак ми се учини да стварно постоји једна доминантна „Србија“ која инсистира на некаквом „достојанству народа“ и изолацији, и она друга „Србија“ која сматра да без комуникација са светом, без учења од других нема напретка. Млади Миливојев ми „упада“ у ову прву. И ја ту ништа не могу.


Коментари59
ef887
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja Petrovic
"Очекивао бих да један млади човек прво помене потребу за реформом образовања, а тек онда сточарство и пољопривреду, јер за савремено узгајање стоке није довољно узвикнути „ојса!“ и потерати марву на испашу, већ треба бити писмен и знати како учинити да та марва да што бољи принос." - I ja sam očekivala od vas mnogo toga, pa ništa. Bilo je nekad tako gospodine, bilo je pa se zastranilo u tome sa hemikalijama i pesticidima i nehumanim držanjem marve, a sve u interesu dobijanja većeg prinosa. Tako i toliko se zastranilo da je danas u svetu samo jedan trend koji se ceni - traži i spremno skupo plaća, jer se zna da cena zdravo proizvedenoj hrani stalno raste. Danas je bitan kvalitet proizvedene hrane, a ne kvanitet kao polovinom 20. veka. Dakle, ruralno, staromodno, patrijarhalno i na pradedovski način dobijena hrana danas je zlata vredna. Sva druga je otrov. Ništa bez nepismenog "ojsa", koje je uzgred na razvijenom zapadu danas vrednije od svih njihovih tehnoloških dostignuća i otrova, samo imaju jedan veliki problem, to "ojsa" tamo odavno više nema, crklo im je i sad se trude pošto-poto da ga ponovo ožive u što većoj meri. ...
Marija, Filološki fakultet
Ovaj tekst nema veze sa onim što je naš kolega Saša Milivojev rekao u tekstu ''Teško je graditi karijeru u Evropi''. Dakle, Saša je govorio o karijeri, a ne o zlu iz Evrope o kom piše g. Raković.
eliot nes
Procitavsi niz komentara pokusacu od sebe.Prvo covek mora sagledati svoje dobre i lose strane, sve sto je lose treba odbaciti, ane za svaki neuspeh mu je neko kriv. Znaci menjati sebe ato je i najteze, svi mi vidimo tudje mane dok smo mi jedino u pravu.Neznam zasto obicnom coveku smeta rad na selu,imam 3 zanata imotika mi nije teska. Sadio sam vocnjak sa magistrom ekonomije kome nije smetala balega u stajnaku.Neznam zasto blejati u vlast kad od toga nema vajde, nego otici na selo ipokusati ono malo dovesti u red ne mora se imati za prodaju dovoljno da narod ima za sebe.Mi se ogradjujemo od narkomanije a svako od nas zna ponekog dilera i narkomana asta smo mi to poduzeli.Treba edukovati omladinu ali ministri ce reci nema u budzetu. Korak do propasti nije velik a mi smo vec tu izato prestanimo gledati koliko tudja krava daje mleka pocnimo hraniti svoju.
M.Kovian II put
@A.Mihailović: Eto vidite da sam u pravu! Kada bi se još malo dublje udubili u suštinu, videli bi da sam (uglavnom) u svemu u pravu. Evo, recimo da proanaliziramo samo jedan segment vašeg "preciznog" odgovora, a u vidu pitanja: "Pošto pod Istokom podrazumevate Rusiju i Kinu, odgovorite Vi da li su ikada išle u osvajačke i kolonizatorske ratove i ko je išao?" Ovu tvrdnju (da Rusi i Kinezi nikad nisu vodili osvajačke ratove) sreo sam i ranije na ovom sajtu i pitam se čime ovi ljudi, koji su u stanju da ovako nešto iskažu, razmišljaju? Odbaciću istoriju, tek da vam postavim bezazleno pitanje iz logike: ovako ogromne teritorije, sa domicilnim narodima koji ni ne podsećaju na "branioce" (naročito u slučaju Rusije), vi tvrdite da su obe ove sile OSVOJILE "ODBRAMBENIM" RATOVIMA? Prosto je neverovatno da i ovakva glupost može uopšte biti iskazana. Ruse su Eskimi napali i preoteli im Sibir a onda se samovoljno predali Rusima zbog njihove dobro poznate duhovne širine? Tibetanci su slično uradili sa Kinezima? Pogledajte srednji i istočni deo RF: po facama to više liči na Kinu nego na Rusiju. Eskimi više podsećaju na Kineze i Mongole: ništa zajedničkog nemaju sa Rusima. I vi tvrdite da su sve ovo Rusi dobili na LOTO-u? Na Zapadu zaista niko nikad Rusku politiku nije nazvao "kolonizatorskom", ali je i dan danas smatraju imperijalističkom, kao i svoje sopstvene. Rus je osvajao/okupirao teritorije svojih suseda, naseljavao te teritorije Rusima, menjao etničku sliku regiona, i sticao "pravo" da ratom brani "svoje" teritorije!?? To pogrešno ubeđenje o "pravu" već im se obija o glavu. Ako pak pitate nekog postenog Bugarina, Poljaka, Čeha... kako su se Rusi ponašali prema njima, najčešće ćete čuti - kao svi kolonisti! Pozdrav!
igor obicni
Sta reći za podvalu zapada, pa nam uvališe kukuruz, te smo morali da jedemo proju tolike vekove. A šta reći o paradajzu, kako napraviti srpsku salatu bez njega? Bez pasulja ne bi bilo ni Srba, a on nam dođe sa mrskog nam zapada. Kako li smo pravili sarmu bez kupusa ( sa vinovim lišćem, zar ne)? Tesla je konkurisao za stipendiju Kraljevine Srbije, pa je nije dobio, te tako pomogosmo mrskom nam neprijateju. Ajnštajn je hteo da predaje nemački jezik u Beogradu, ali nije prošao na konkursu. Verovatno nije znao dobro nemački, tj kumov mali je bio bolji. Verovatno mrski nam neprijatelj baca đubre kroz prozore solitera ili pušta preglasnu muziku sa splavova, ili siluje bake od 80 i kusur godina. Verovatno mrski nam neprijatelj pušta silovatelje na slobodu posle godinu dana zatvora. Živim u zgradi na Miljakovcu gde verovatno sile zla, svako malo kvare lift i sprečavaju majstore da dođu na vreme i poprave lift. Trudnica u Nemačkoj, sa njihovim državljanstvom, dobija 20 000 evra kao dečiji dodatak, a ako je gazda pita bilo šta oko trudnoće može da ga tuži i uzme mu kožu sa leđa. Potrebno je videti šumu u svom oku, pa tek onda gledati u tuđe drvo( da malo parafraziram ). Inače, pšenicu tj hleb ne jedu na zapadu toliko. Da je ona isplativa Mađarska i Ukrajina bi bile razvijene kao Japan ili Nemačka. 'Knjige braćo, knjige, a ne zvona i praporci'

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља