четвртак, 25.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Органска храна – шанса Србије

субота, 15.08.2009. у 22:00

Шта је то органска храна и у чему се таква пољопривреда разликује од конвенционалне? Да ли сјенички сир, српски ајвар или лесковачке паприке могу да се оките тим престижним знаком?

Од када органска храна домаћих пољопривредника све лакше проналази пут до потрошача, уверавања стручњака да су такви производи квалитетнији од оних које иначе купујемо постала су све гласнија. И док европско тржиште вапи за органском храном, поставља се питање колико је просечан српски потрошач уопште информисан о њеним основним карактеристикама. Знање наших суграђана о органској храни завршава се, показује истраживање „Политике”, углавном на дефиницији да су то здраве намирнице произведене без употребе пестицида и других хемикалија. Стручњаци, међутим, истичу да произвођачи морају да испуне и низ других услова у узгајању како би нека храна могла да понесе епитет здраве, органске.

– Услови за отпочињање овакве производње изузетно су строги. Да би земљиште добило сертификат за производњу органске хране, потребно је да најмање три године не буде третирано хемикалијама, а дозвољена је једино употреба стајског ђубрива. Земљишта и фарме морају да буду изоловане и далеко од отпадних вода или полена генетски модификованих усева. Важно је и да вода за наводњавање и ваздух буду квалитетни – објашњавају на Пољопривредном факултету у Београду.

Највећа дилема произвођача је какво земљиште одабрати. Стручњаци објашњавају да не постоје тачно одређене локације у Србији за органску производњу и да је чак 80 одсто земљишта плодно тле за овакве усеве. На свакој парцели која испуњава опште услове могу се производити органски производи. Потребно је, ипак, удаљити се од фабрика, аутопутева и парцела на којим се пољопривредне културе узгајају на конвенционалан начин. Повртари морају добро да припреме и очисте земљиште за овакву производњу. Најбитније је испоштовати период конверзије, односно време потребно да се са стандардне производње пређе на органску.

Да ли произвођач испуњава све услове процењује овлашћена сертификациона организација, на основу чијег извештаја се издаје одобрење.

– Произвођачима органских производа није потребна дозвола Министарства пољопривреде да би се бавили органском производњом. Али, морају да закључе уговор са једном од овлашћених сертификационих кућа које контролишу и сертификују органске производе – каже Јелена Милић, саветник за органску производњу у Министарству пољопривреде.

Површине под органском производњом повећане су четири пута у односу на јун прошле године. Према незваничним подацима, засади органских култура простиру се на око 350.000 хектара, али није познато колико је оних који се баве овим послом.

Прецизних података нема јер поред сертификационих организација које имају овлашћење од Министарства пољопривреде (и које месечно достављају податке о засејаним површинама) постоје и оне које у Србији раде „на црно”.

То указује да је и ово тржиште већ подлегло малверзацијама и да је све више неовлашћених, страних сертификационих кућа које нуде своје услуге потенцијалним произвођачима. Поједине су, истина, реномиране, али избегавају да се региструју правдајући се компликованом процедуром. Неке су у поступку за добијање дозволе, али већина, у суштини, избегава додатне трошкове и запошљавање домаћег кадра, а у необрађеним српским ораницама и неуким произвођачима виде велику шансу за зараду.

Производи који су добили сертификат означавају се ознаком „Органски производ”. Услови су строги, али у Србији се шири мрежа еколошких задруга за производњу. Само у Војводини постоји неколико удружења органских пољопривредника и произвођача.

Док нутриционисти тврде да органска храна има исту нутритивну вредност као и она коју свакодневно купујемо, стручњаци објашњавају да је здравија. Они кажу да органска храна не садржи адитиве, док се у неорганску додају вештачки заслађивачи, боје и ароме.

– Истраживања су показала да органска храна садржи око 63 одсто калијума, 73 одсто гвожђа и чак 125 одсто калцијума више него производи добијени конвенционалном пољопривредом – објашњава Бранко Чичић, председник фонда „Органска Србија” и додаје да због тога органска храна има знатно више витамина и минерала.

И док се погрешно верује да су органски плодови 100 посто природни, не тако крупни и примамљивог изгледа као они који се третирају хемикалијама, то заправо уопште није тачно. Постоји подужа листа препарата који могу да се употребљавају, а који, тврде упућени, ипак не нарушавају природне карактеристике. Дозвољено је, објашњавају хемичари, коришћење низа фунгицида (средства за заштиту биља) који су на бази органских материја, као и препарата који се добијају од биљака, какве су невен и кадифица. Међу органским произвођачима је нарочито популаран „блаувит” фунгицид, који садржи бакар, али који се брзо и лако разграђује и уопште не продире у плод, наравно уколико се не прска у време цветања. Органско поврће и воће се, стога, по изгледу мало разликује од стандардно узгајаног.

У Србији су се деведесетих година званично појавили први произвођачи органске хране, а тренд раста се у последње време интензивира. Највише се гаје поврће, воће и житарице, већина органских производа се извози. А како је процес производње скупљи и компликованији, то се одржава и на цену. Органски производи су код нас и до 40 одсто скупљи у односу на продукте конвенционалне пољопривреде.

Мало је познато да се прича о органској храни не завршава на зеленишу и хлебу. Постоји органско месо, сир и млеко, али у Србији готово да нема оних који би се упустили у тако захтевну и скупу производњу. За стоку је потребно обезбедити органску храну, водити рачуна о квалитету воде, о материјалима од којих се праве објекти за те животиње. На органске чварке или кобасице српски потрошачи, ипак неће чекати још дуго, будући да су поједини сточари већ почели да гаје свиње мангулице на потпуно природан начин.

Можда ће и српски брендови, попут кајмака и сира моћи да постану органски, али тек када се узгајивачи крава, оваца, коза определе да од почетка до краја процеса производње испуне ове услове.

Купац треба да зна и да препозна органски производ. Данас се термини попут еко, био, органик користе и за производе који нису произведени методама органске производње.

– Домаћи сертификовани органски производи морају да буду обележени ознаком „Органски производ”, кодом овлашћене организације и препознатљивим националним знаком – објашњава Јелена Милић.

Осим тога, потрошачи би ваљало да обрате пажњу како им неко не би полупроизвод продао као органски. Јер, како налажу прописи, културе које се узгајају на земљишту које још није очишћено од хемикалија морају да имају ознаку коју вероватно још нико није видео – „Производ из периода конверзије”.

Ивана Албуновић – Јелица Антељ – Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Хлеб за дубок џеп

(/slika2)
Производња органског хлеба у многоме се разликује од производње уобичајених врста. Цео производни процес се одвија у еколошки строго контролисаним условима. Органско жито нема остатке тешких метала нити хемијских супстанци, што значи да пшеница, јечам, овас или раж који се користе за прављење ових производа нису прскани пестицидима и хербицидима, већ су штићени и ђубрени природнимсредствима.

Житарице се мељу на камену. Због тога су трошковипроизводњеорганског хлеба виши. Немогуће га је, попут белог, пазарити за 38 динара. Органски хлеб од 300 грама кошта 109 динара, а векна са посипом од лана, сунцокрета и семенки бундеве тешка такође 300 грама стаје 139 динара.

-----------------------------------------------------------

Велика могућност за извоз

Укупна тражња за органским воћем на београдском тржишту прошле године била је већа од понуде. У западним државама јагма за органском храном је још већа, па тако у Европи и САД производња никако не подмирује потребе купаца. Да ли је то сигнал нашим младим пољопривредницима да интензивирају производњу органске хране?

У Привредној комори Србије сагласни су да органска храна може да буде извозна шанса Србије, али подсећају да је за то можда још рано.

– Код нас, па и у иностранству, још преовлађује конвенционална пољопривреда. Тако ће бити још дуго, а и законодавство за ову област је тек формирано. Недостају нам и квантитет и континуитет у производњи органске хране. Али то не значи да од производње органске хране треба одустати. Тражња за таквим производима постоји у земљама Европске уније, па свакако треба улагати у ову област пољопривреде То ће свакако бити извозна шанса Србије, али тек за отприлике пет година – каже Милан Простран, из Привредне коморе Србије.

-----------------------------------------------------------

Раст производње у свету

Производња и продаја органских производа и биља бележи сталан пораст, а органска пољопривреда се практикује у око 120 земаља света. Према подацима из 2007. године, под обрадом је 31 милион хектара на 633.891 регистрованој фарми, што је мање од једног процента пољопривредног земљишта у свету. Државе са највећим органским површинама су Аустралија (11,8 милиона хектара), Аргентина (3,1 милиона хектара), Кина (2,3 милиона хектара) и САД (1,6 милиона хектара). Раст површина под органском производњом највећи је у Северној Америци и Европи. У односу на 2004. годину пораст ових површина на оба континента је за по пола милиона хектара, што је раст од готово 30 процената.

Највећи произвођач органских цитрусних плодова је Италија, највећи произвођач органске кафе је Мексико, а највећи произвођач какаоа Доминиканска Република. Лидери у производњи органског грожђа су Италија, Шпанија и Француска. Шпанија и Тунис су највећи произвођачи органских маслина. Вредност светске производње ове хране достигла је 23 милијарде америчких долара. (/slika3)


Коментари25
80ea1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jelena gospodinov
Nudim kompletnu saradnju za proizvodnju organske hrane; -povrca , voca , mesa , mesnih preradjevina , mleka , izvorske vode za pice . -posedujem komore plusne i minusne selo Tavnik ,36 204 Ladjevci , Kraljevo 036 857 305
vlado vv
O kakvoj zdravoj hrani u Srbiji da govorimo,kad nas je NATO bombardovao sa uranijumom????Pa zar se (vec) ne secate?? Je li to zato sto je "osiromasen", pa da olako predjemo preko tog uzasa?
Istina
Vrlo je interesantno kako svi kukaju,a niko ne želi čak ni da čuje prave informacije,a kamoli da pokuša nešto novo.A potrebno je,zaista,samo malo dobre volje.Čitav život srpskog seljaka posvećen je mukotrpnom radu,čini se bez mnogo zarade.Uz to ima i gomilu loših iskustava i ne zna može li više da veruje u bilo šta.Tvrdoglavo se drži svojih starih uverenja i ne pitajući se greši li negde.Ne pita se da li je moguće da,tretirajući otrovima svoj usev, buduću hranu za sebe i svoju decu,gajena biljka ne usvaja i ne ugrađuje u sebe te iste otrove,koji uništavaju korove. Kako da ne.Malo je ovde prostora da se opiše pravi uticaj hemijskih sredstava na žive organizme. E,organski gajena hrana ne sadrži te otrove i to je potvrđeno kroz kontrolu čitavog procesa proizvodnje i dokazuje se sertifikatom. Ako svetsko tržište zahteva neki proizvod u tolikom obimu, zar vam nije logično,poštovani poljoprivrednici,da je red na vas.Da li ćete prepoznati svoju (organsku) šansu?
Милош
Што се тиче назива "органска храна", ту се мисли на органски, тј. природни начин гајења хране. Без употребе хемијских пестицида.
Ivan Srpskadijaspora USA
Nemozese "organska hrana"proizvoditi u Srbiji jer Srbija NEMA JAPANSKE MINISTRE.Japansim farmerima placaju 6$za domaci pirinac a drzava nesme i nece da uvozi Vijetnamski koji kosta 1$Toje ta razlika ogromna.Nasi ministri uvoze Crni Luk iz Egipta povrce iz Zambije i stime ubijaju nase Seljake.Kamoli"organska hrana"Za tako nesto trebaju PRVO SELJACI DASU U VLADI I PARLAMENTU da stite INTERES svoj inace ove bitange,mafijasi,nabiguzi negledaju Seljacki interes.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Огранска храна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља