Шта би се догодило када би млада, удата радница снимила порнографски филм с љубавником који ради на грађевини и снимке објавила на друштвеним мрежама? Ништа посебно, осим што би је комшинице оговарале с малограђанским презиром, а потом уболе прст у испијену шољу кафе, да замисле жељу. Комшије би је посматрале с нарочитом пажњом. Можда би се за те снимке евентуално заинтересовао Слободан Станковић, пионир транзиционе српске порно-индустрије и за џепарац јој понудио ангажман у својим филмовима кратког метра. Таблоиди и портали би, евентуално, негде на дну стране пустили по коју фотку, односно снимак, уз наслов који би исмејао покушај двоје губитника да се пробију из анонимности, што ће рећи…