Колумна недеље

Ко се сећа Екрема Јеврића, једног од највећих постмодернистичких филозофа нашег доба? Црнчио је као гастарбајтер у Њујорку, радећи на грађевини и возећи такси, а биће да је шљакао још понешто, па је, тако слуђен, вртећи се у центрифуги модерног доба, на „Јутјубу” објавио песмицу „Кућа, посо”. Мора да је био очајан. У неколико стихова доброћудни шљакер из Плава разоткрио је да ослобођени човек у епицентру светске демократије живи нешто бедније од роба, запостављајући децу и жену, па су о његовој револуционарној побуни на друштвеним мрежама извештавали Би-Би-Си и „Индипендент”. Песмица је постала социолошка студија којом је готово засенио извиканог Славоја Жижека. Коначно су га рашчеречили…