Ризница

Тражим помиловање за епопеје прашином завејане, за битке малим словом записане, за осветнике који давно леже у родној груди и за њихове ране љуте од потомака пренебрегнуте.   За ризнице куд…

  Сента, почетком маја Сента: град у коме постоје удружења момака, удружења газда, великих газда, малих газда, удружења сопственика једног коња, удружења сопственика два коња, град у коме се, после…

Дођоше најзад последњи дани пред завршетак испита, дани грозничавог ишчекивања кад су полумрачним ходницима школским расле и проносиле се невјероватне и фантастичне вијести о резултатима матуре, а…

Ноћас је прошуштала последња ноћ 1912. Будни смо били у последњој нићи 1912. и освајало нас је неко тешко и озбиљно сазнање, и падало је на нас једно широко и силно осећање времена, историје и…

Београд, 23. март 1897 Драги оче! Све до сада послате нове за ову годину примио сам потпуно и уредно. Можда сте се ражљутили што Вам до сад не писах. Будите уверени да би Вам до сад одговорио, да…

Господин Мита је у избеглиштву, за време великога рата, осетио тек шта значи бити самохран у свету. Није то била нега која му је недостајала – стари нежења је већ навикао био да сам себе негује –…

Сестре су седеле на балкону што је гледао у прозоре једине ниске куће у њиховој улици. Било је тамо неколико палата, неколико двокатница, два празна плаца и та једнокатна кућа обојена сиво, са два…

Живот је разуме се пун авантура; али колико су ове ретке и разводњене ако се не макнемо из једне куће и једне вароши а колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и…

Једнога дана пред вече (20. фебруpa), стиже у госте војводи Божу Петровићу неки господин. На први мах толике је знала сва „пљаца”. A у то доба године и простији непознат путник, па да је отпочинуо и…

Ја не знам разлог: али, кад идете На то да објасним један уздах свој, Треба, Госпо, да се много чега сетим...   Видите, ја сам био здраво дете, Безбрижно, чило, к’о пролетњи пој Тица. Волео се да…

Ни у немирне летње месеце године 1878. кад је Сарајево врвило од оружана и усплахирена људства, Архимандрит Сава није напуштао свој обичај да свако вече прошета овом утрином, не левој страни…

Берлин, 30. јануара (телефоном) Данашњи дан у немачкој политици, и не само немачкој, остаће историски: Адолф Хитлер је постао канцелар Немачког Рајха. Бивши молер, пучиста и доцнији вођ немачког…

Њене су очи као двоје деце, обучене у бело, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида. Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао…

Од увек они тако дочекују нову годину. Господин Тома још у рану зору купи на пијаци пуначко и бело као снег прасенце, госпођа Персида га спреми и пошаље на фуруну те печено обеси о прозор да се цео…

  Пива, 11. јулија Оставио сам врло отмену лонџу у хладовини крај куле војводине и попео се на горњи под. Седим и прелиставам своје белешке, купљене на путу. И двоумим о чему би пре писао. Пуна ми…

Били су благословени сви часови Што смо их заједно провели, сви заједно прогутани залогаји; кроз многе мутне дане и јесени оно пролеће још сјаји.   Благословен био је сваки поглед којим си ме…

Срео га је Јован Илин Грујичић и забадајући палчеве у појас уздахнуо жалосно и дубоко. - И ти се Марко ожени... – Е, шта ћеш Јоване сам сам, инокосан, па ме нагнаше браћа и мајка. Најстарији сам,…

Стићи у Кикинду возом то је сасвим обична ствар; да бисте је упознали треба у њу да идете колима, у сватове. Овако вас дочекује обична станица као и другде и афере царинарнице, као свуд у држави.…

Господин из Београда био је сиромашан човек па досада није смео да путује трећом класом. А знао је од себе да је трећа класа кудикамо забавнија и научнија. У првој су већином бесплатне легитимације,…

  Онај који се има родити већ постоји у свијету: онај који је надање: Чин је већ у покрету.   Но ми ћемо га везати Да нам одговара за кривицу своје љепоте, И опет, и њега ће стезати земља трудна и…

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и…

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки,…

  Даљина, то је лепота меланхолије Вољених звезда које с вечери Сребреним сјајем свемир полије   Даљина, то је туга глечера Што усамљени у свом ћутању Суморне своје дане проводе   С даљине…

Као сунцокрет који више није имао снаге да гледа за сунцем, клонуо је племенити живот овог мирног и уморног песника. И затим, нечујно, он је прешао најкраћи пут између живота и смрти. Као песник и…

Мада су шпански грађански рат и заплети који из њега произилазе недавно заузели прво место у јавном мњењу, Чехословачка остаје, изнад сваког другог питања, жариште најнепосреднијег интересовања у…

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека.  …

За читаво вријеме пута монотоно је сипила јесења киша добујући успаљиво и ситно по навоштеној циради покривених поштанских кола. Видик се губио у магли, облици се расплињавали као да се топе у…

Плави кварнерски залив, на северу нашег Јадрана, између старих наших планина Велебита и Учке, одвећ је познат многима, да би га требало дуго описивати. То уско и мирно море, између отока и хрватског…

  Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали Постали стварност в облици ружни.   Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође:…

Питање о односу између европске и азијске културе, које је у последње време занимало и наш свет, било је прошле јесени расправљано на конгресу немачких социолога. Један од најчувенијих социолога…

Већ пуну недељу од како су ноћи без месеца и како, свако вече, силазе на реку да лове ракове. Кроз дугу и топлу помрчину вере се стрм изрован пут, из последње требињске мале у тамно поље пуно…

  Причекаће он у старом зиду песму попца са предграђа Процветаће дрвореди и зањихаће се грање, На месечини огрејаће руке мале А срце на клавијатури ноћне сање, Друг мој мили, што издише у порталу…

Већ седам година иде преко лета у своје планинско село адвокат Бранко Савић са целом породицом. Не чини то из штедње, могао би да иде и у најудаљеније крајеве наше земље, него зато што је у себи био…

Пре три месеца постављен је за наставника цртања у нашој гимназији брат Чех г. Тома Пшихил, млад и интелигентан човек, који је имао нарочиту вољу да се прилагоди нашем животу и обичајима, те је с…

  Ово је земља крша и јаука, што голотињом и бурама рађа, заливи ови гнезда наших лађа, пуних поноса и пучинских вука!   Острва oвa змајишта су змаја, чији огњеви, као сунца јарка, палише крила…

По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо и некако снуждено сеђаше на простирачу поред оџака у одаји Новице Прележанина. Дошао му је рано у походе и изненадио га као да…

Ствар се десила у Ломиној улици, која ни у чему не одваја од обичних београдских улица: куће су неједнаке, час на спрат, час приземне; има трулих, поцрнелих, накривљених плотова, рђаве калдрме и…

Знадем за вихор који крши гране, корење чупа и раскида гнезда, за вихор који сипа на све стране прегршти снова, страсти, лишћа, звезда.   За такав вихор који ноћу вије са гладним вуком на…

Наша Бака jе морала да умре па ми да одрастемо, заправо да претуримо много што шта преко главе, или, што би онa рекла, да ударимо неколико пута добро главом о зид: – и тек да сазнамо и осетимо да је…

Везиров лекар, доктор Галанти обишао је болесног архимандрита који је био затворен у Жутој Табији „због неких књига, неког оружја, и неке политике”. Сад је силазио каменитим путељком до на друм где…

Спава Цецилија Метела, све спава, Сто година преспи и сто нових зачне. Пева тић из жита и косач из трава, А ништа да прене трепавице плачне.   У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља…

Падале су прве магле јесење, пекла се помало и ракија и вјеверице се све чешће виђале по орашјима, кад су сахранили најменика Ђуку Путника. Прилично кисели и мрзовољни, без изгледа на ракију,…