Живот је разуме се пун авантура; али колико су ове ретке и разводњене ако се не макнемо из једне куће и једне вароши а колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и…

Једнога дана пред вече (20. фебруpa), стиже у госте војводи Божу Петровићу неки господин. На први мах толике је знала сва „пљаца”. A у то доба године и простији непознат путник, па да је отпочинуо и…

Ја не знам разлог: али, кад идете На то да објасним један уздах свој, Треба, Госпо, да се много чега сетим...   Видите, ја сам био здраво дете, Безбрижно, чило, к’о пролетњи пој Тица. Волео се да…

Ни у немирне летње месеце године 1878. кад је Сарајево врвило од оружана и усплахирена људства, Архимандрит Сава није напуштао свој обичај да свако вече прошета овом утрином, не левој страни…

Берлин, 30. јануара (телефоном) Данашњи дан у немачкој политици, и не само немачкој, остаће историски: Адолф Хитлер је постао канцелар Немачког Рајха. Бивши молер, пучиста и доцнији вођ немачког…

Њене су очи као двоје деце, обучене у бело, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида. Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао…

Од увек они тако дочекују нову годину. Господин Тома још у рану зору купи на пијаци пуначко и бело као снег прасенце, госпођа Персида га спреми и пошаље на фуруну те печено обеси о прозор да се цео…

  Пива, 11. јулија Оставио сам врло отмену лонџу у хладовини крај куле војводине и попео се на горњи под. Седим и прелиставам своје белешке, купљене на путу. И двоумим о чему би пре писао. Пуна ми бележница, пуне очи, пуна глава слика и утисака. Наврело све то, навалило као осице, не може човек да се одбрани. Неодољиву жељу да се све рекне, брзо и очас, тачно и лепо, да се једним обухватом наслика лице Пиве, изређају сви њени јади од беспућа и забачености – перо нема могућности да тако тренутно послуша. А осим тога новинарска заповед да се пази на меру, на оно најглавније…

Били су благословени сви часови Што смо их заједно провели, сви заједно прогутани залогаји; кроз многе мутне дане и јесени оно пролеће још сјаји.…

Срео га је Јован Илин Грујичић и забадајући палчеве у појас уздахнуо жалосно и дубоко. - И ти се Марко ожени... – Е, шта ћеш Јоване сам сам,…

Стићи у Кикинду возом то је сасвим обична ствар; да бисте је упознали треба у њу да идете колима, у сватове. Овако вас дочекује обична станица као и другде и афере царинарнице, као свуд у држави. Једина сензација то је романтични омнибус у блату пред станицом, који овде зову „анибус“ и који вас…

Господин из Београда био је сиромашан човек па досада није смео да путује…

  Онај који се има родити већ постоји у свијету: онај који је надање: Чин је…

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и…

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су…

  Даљина, то је лепота меланхолије Вољених звезда које с вечери Сребреним…

Као сунцокрет који више није имао снаге да гледа за сунцем, клонуо је…

Мада су шпански грађански рат и заплети који из њега произилазе недавно…

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека.   Жао ми је човека; али ако слобода и на живот моје браће чека, ако треба бранити истину неку, спокојни будите; нећу им рећи да са бојног поља утекну.   Настану ли опет дани да ропство запрети нашој груди, да земља животом морадне да се брани, нећу ни…

За читаво вријеме пута монотоно је сипила јесења киша добујући успаљиво и ситно по навоштеној циради покривених поштанских кола. Видик се губио у…

Плави кварнерски залив, на северу нашег Јадрана, између старих наших планина Велебита и Учке, одвећ је познат многима, да би га требало дуго…