Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Београд

08.09.2018 у 10:15

Музеј Николе Тесле у старој централи на Дорћолу

Простор на коме је подигнута прва електрична централа на Дорћолу почеће да се сређује до краја 2019. године. Објекат централе која је сада руина биће, како је јуче истакао заменик градоначелника Горан Весић, веома брзо преуређен. Подсетио је да је предвиђено да на том месту буде Музеј Николе Тесле. Oн ће се простирати на 10.000 квадрата и биће научноистраживачки центар и место где ће се студенти и професори бавити животом и радом Николе Тесле. У обнову старе електричне централе где ће бити научноистраживачки центар, како је најављено крајем јуна на седници Скупштине града, биће уложен новац од продаје марине Дорћол. Део ће бити инвестиран и у околну инфраструктуру. Министарску радну групу за пројекат музеја са научним центром формирала је влада Александра Вучића. Нови

Економија

04.08.2018 у 21:44

Топлане у плусу – грејање скупо

Да ли би даљинско грејање у Србији могло да појефтини пред нову грејну сезону? Савез енергетичара Србије израчунао је да би то могло бити изводљиво, с обзиром на то да су две највеће топлане, у Београду и Новом Саду, одлично пословале прошле године и оствариле укупан приход од око 38 милијарди динара. Од чега је седам милијарди добит. Лаички гледано, кажу у савезу, све и да су потрошачи платили у претходној години око 17 одсто мање на име трошкова грејања, ове два предузећа би пословала без губитака. Управо је то по њима главни аргумент да се размисли о проценту умањења цене, а као додатни разлог наводе и две претходне благе зиме па самим тим и мању потрошњу енергената. У „Београдским електранама” нису баш оптимисти у том погледу и за „Политику” кажу да је последња корекција цене

Економија

01.06.2018 у 16:17

Брнабић: Изградња нових ветропаркова зависиће од понуде

Бољевац - Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да се у наредном периоду неће повећавати квоте за гарантовану откупну цену струје добијене из ветропаркова и да ће изгрдања нових ветропаркова пре свега зависити од најниже цене на тендерима. Брнабић је одговарајући на питања новинара да ли ће се, поред пројеката изградње ветропаркова у Војводини, градити и ветропаркови у Тимочкој крајини, будући да за то постоји заинтересованост, рекла да је Закон о енергетици предвидео квоту од 500 мегавата гарантоване откупне цене и да су актуелни пројекти највећим делом попунили ту квоту. Она је додала да ће се о томе разговарати са Министарством рударства и енергетике. „Није тренд у Европи да се повећавају квоте већ је тренд такав да се иде на тендер и да посао добије ко понуди

Србија

31.05.2018 у 22:00

Мини-електране исушују реке

Краљево – На Копаонику, у самом кањону Самоковске реке, подигнута је брана. Вода ове планинске речице више не иде низ дубодолину него цевима, скоро пет километара стрмином кањона да би се доле, код Ђоровог моста сјурила у машинску кућицу, где су трибине и остала опрема за производњу електричне енергије. Упркос томе, коритом би требало да тече најмање 22 одсто од вишегодишњег просечног протока, вода би морала да пролази бар рибљом стазом... Али, кад вода крене цевима остаје само поточић недовољан за рибе а и за јаз који је некада, одавде 18 километара водио Драгољуб Мијатовић у своје село Сушицу. Не остаје такозвани еколошки минимум воде ни на већини других река у овом крају, после подигнутих брана за мини-хидроелектране. А, њих у сливу реке Јошанице па до Ибра има 17 и, сходно

Економија

28.03.2018 у 17:02

Највећа соларна електрана на свету гради се у Саудијској Арабији

ЊУЈОРК - Вижен Фонд јапанске СофтБанк Групе инвестираће у прављење највећег светског пројекта соларне енергије у Саудијској Арабији, чија се укупна вредност процењује на око 200 милијарди долара, најавио је главни извршни директор СофтБанке, Масајоши Сон. „Очекује се да ће соларна електрана до 2030. године производити до 200 гигавата електричне енергије”, рекао је Сон новинарима у Њујорку, преноси агенција Ројтерс. То ће подићи укупне глобално инсталисане соларне капацитете на око 400 ГВ, наспрам укупних капацитета нуклеарних електрана у свету који су на крају 2016. године износили око 390 ГВ. Инвестирањем у соларну енергију, Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, моћи ће да смањи количину сирове нафте коју тренутно користи за производњу струје и да повећа испоруке

Економија

25.02.2018 у 15:53

ЕПС демантовао тврдње да ће ТЕНТ бити приватизован

Јавно предузеће „Електропривреда Србије” (ЕПС) негирала је данас тврдње кандидата за градоначелника Београда Драгана Ђиласа да ће Термоелектрана „Никола Тесла” у Обреновцу (ТЕНТ) бити приватизована и оценило да су то нетачне и злонамерне тврдње које се износе зарад јефтиних политичких поена. „Нико никад није ни планирао ни помињао продају или приватизацију било којег дела имовине ЕПС, а посебно не Термоелектрана 'Никола Тесла' које су носилац енергетске стабилности Србије”, наводи се у саопштењу. Кандидат за градоначелника Београда Драган Ђилас раније данас је рекао грађанима Обреновца да ће листа „Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују!” зауставити приватизацију ТЕНТ-а, завршити обнову од последица поплава и саградити вртић. „Треба да зауставимо приватизацију ТЕНТ-а,

Београд

30.01.2018 у 17:38

Рачуни за грејање исти и на минусу и у плусу

Температуре изненађујуће високе за ово доба године неће утицати на смањење рачуна за даљинско грејање. Упркос знатно топлијој зими, због чега „Београдске електране” троше мање енергената, нижу цену грејања могу да очекују само корисници у чијим је становима утврђено да је температура нижа од 12 степени, као и потрошачи којима је због кварова прекинута испорука. Дакле, минус или плус – потрошачима је свеједно. Било да су радијатори топли или само млаки, на крајњи износ рачуна то не утиче, изузев код оних који грејање плаћају по утрошку, уместо по квадрату простора. А у систему наплате према испорученој количини топлотне енергије тренутно је више од 1,42 милиона квадратних метара стамбеног и пословног простора – 24.815 станова и 1.664 локала. Биће их и више, јер од 2010. године сви

Београд

09.12.2017 у 22:00

Топла вода из Обреновца стиже до Новог Београда

Деценијски сан о даљинском грејању на топлу воду из обреновачког ТЕНТ-а, захваљујући споразуму који је недавно потписан у Будимпешти између „Београдских електрана” и кинеске компаније „Power construction corporation of China”, коначно би могао да се оствари. Први кораци ка реализацији идеје о градњи топлодалековода, која постоји још од краја седамдесетих година, направљени су деведесетих, али су, наводно због неисплативости пројекта, цеви повађене, а канали затрпани. Нови пројекат, према речима Горана Алексића, директора „Београдских електрана”, концептуално има везе са некадашњим, али је модификован најсавременијим решењима како би данас био

Економија

31.10.2017 у 14:41

Почиње градња ТЕ-ТО Панчево

Александар Варнавски, директор компаније Термоелектрана-топлана Панчево и председник холдинга „Shanghai electric group“, Ји Ксиаоронг, потписали су уговор о изградњи ове панчевачке термоелектране вредне 180 милиона евра . „Shanghai electric group“ је индустријско-енергетски холдинг који је победио на тендеру у јулу ове године и бавиће се пројектовањем, испоруком опреме и пуштањем у рад ове термоелектране-топлане. ТЕ-ТО ће бити електрична централа намењена за производњу електричне и топлотне енергије од природног гаса. Енергија ће се користити за повећане потребе Рафинерије нафте Панчево, док ће преостали део електричне енергије биће усмерен у енергетски систем Србије. Почетак изградње је планиран за други квартал 2018. године, а завршетак и пуштање за

Мозаик

11.10.2017 у 18:43

Ветропаркови на мору би могли дa свет снабдевају струјом

Вашингтон - Ветропаркови на отвореном мору могли би да произведу много више обновљиве енергије од оних на копну, вероватно довољно за потребе целог света, наводи се у студији институције Карнеги за науку из Вашингтона. Иако тренутно не постоје ветропаркови великих размера на мору, резултати студије наводе на закључак да је ова технологија вредна истраживања, иако би снага оваквих централа варирала у зависности од годишњих доба. „Зими, ветропаркови на северном делу Атлантског океана могли би произведу довољно енергије да задовоље тренутне потребе цивилизације”, наводи се у студији која је јуче објављена у Зборнику Америчке академије наука. Међутим, током лета би те централе генерисале довољно струје за потребе електричне енергије Европе или евентуално САД. Студија се заснива на

Пријавите се на нашу маилинг листу