Издања Читуље
accessibility-tools
понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
12°C Измаглица
Београд
Последња измена 21:57

Таг: дизајн

Култура
09.09.2019 у 21:00
У хаосу светих машина
„Бендито Машин” (Bendito Machine), нема сумње, један је од најапартнијих анимираних универзума иза кога стоји графички аниматор, графички дизајнер и илустратор из Шпаније, Ђоси Малис. У свом студију „Зумбакамера” у Палма де Мајорки он креира тај апсурдни и контрадикторни свет необичних механизама и машина, градећи комплексну причу пуну изненађујућих преокрета. Ђосијев боравак на фестивалу анимираног филма „Аниманима 2019” у Чачку био је и прилика за разговор о овом необичном шестоделном серијалу. Kо је или шта је „Бендито Машин”? Бендито Машин је атипична анимирана серија о хуманоидној врсти и њеном односу са машинама, уопштено технологијом и њеним најчуднијим поривима и страховима. Свака сличност са реалношћу је чиста случајност. Kако сте дошли до овог наслова? Бендито на
Друштво
02.09.2019 у 21:00
Сања и Душан пикселима освајају свет
Они се баве озбиљним послом да би се други забављали, праве игрице, путују светом али – наши су. Окренули су се послу који намећу модерне технологије дајући му и уметничку ноту колико се то може и уверавају нас да су задовољни. Душан и Сања Чежек из Новог Сада, оснивачи креативног студија „Fuhs+dahs”, који се бави артом и дигиталним дизајном, живе и раде у Прагу, одакле својим талентом освајају свет, а једна од највећих жеља им је да направе школу за образовање младих кадрова за такозвани гејминг сектор који према њиховом мишљењу полако преузима доминацију у креативним индустријама.
Мозаик
25.08.2019 у 20:02
Снага симбола
Постер који је 1930. дизајнирао амерички графички дизајнер Кауфер за Лондонску подземну железницу, има све одлике британског уметничког покрета „Вортицизам”, који је пре Првог светског рата био авангардни ликовни правац као еквивалент кубизму и футуризму на континенту. Циљ је био да се у уметности оствари највећи могући интензитет снаге као асоцијација на снагу машине. Млади уметници су тежили да слику компонују на архитектонски начин уз помоћ приказа фабрика и димњака, мотора, ваљака, чуњева, кугли... Свега онога што се не може наћи у природи већ само у индустријском окружењу. Била је то својеврсна побуна против естетизма, нарочито против ретроградног духа викторијанског доба. Vortex иначе на енглеском значи вихор или вртлог. Постер има три врсте штампаних слова, од којих су она која
Мозаик
18.08.2019 у 20:21
Црвена фотеља
Какав визуелни акценат у соби (или у башти), какво обећање удобности! Нема заблуде, нема преваре. Фотеља ће вас прво привући својим изгледом, а затим пригрлити својим савршено избалансираним обликом и димензијама. Седећи у њој, бићете као у мајчином крилу. Сигурни, добро ослоњени, заштићени. Да се разумемо, није то ни прва ни последња фотеља с оваквим карактеристикама, али је свакако међу најбољима. Зато је и заслужила престижну немачку награду за дизајн (German Design Award) 2016, којом је награђен њен аутор, дизајнер Константин Грчић. „Када гледам предмет, предмет гледа мене”, рекао је теоретичар дизајна Ђулио Карло Арган, а гледајући у ову фотељу, имам управо тај осећај − фотеља гледа у мене као да ме зове да проверим тврдњу како она, као предмет, није само мртва ствар у
Мозаик
12.08.2019 у 10:04
​Зип – мала велика ствар
Сама по себи, ова справица је „ништа нарочито”, али зар би се то нешто „ништа” производило на читавој планети у неколико милијарди примерака на годишњем нивоу? Зип, рајсфершлус, патент-затварач, зипер… Производ је осмишљен пре 170 година (1846), а патентиран пре нешто више од 100 година (1913). За ову справицу заслужна су два Американца и један Шкот, досељеник у САД. Зашто зип спада у феномен о коме вреди причати? Разлога је више, а неки од њих су: не постоји на свету гардеробер, било да је породични, лични, мушки, женски, дечји, богаташки или убоги, у коме нећете наћи ову ствар; Свеприсутан је на ексклузивним ревијама модних магова, на црвеним теписима, али и у свратиштима за бескућнике. Носе га филмске диве и чистачи улица, глобтротери, оседели академици и бебе… Дефиниција
Београд
07.08.2019 у 08:57
Чумићево сокаче – тихо уметничко ћоше
Дизајнерка Анђела Булатовић у моделу Јелене Коловић   Чумићево сокаче тиха је креативна четврт. Овде је некада врвело од посетилаца, а сада сврате они који траже уникатне рукотворине, уметничке предмете и слике, књиге и декоративне ситнице. Ћоше у центру града, чији пролази избијају на Теразије, у Нушићеву и Дечанску улицу готово је невидљиво и помало скрајнуто од погледа пролазника. Да овде свако носи јединствен модни печат, потврдила је и дизајнерка Анђела Булатовић, која је у тренутку инспирације изашла на плато испред свог атељеа одевена у отмену и елегантну црвену хаљину коју је креирала Јелена Коловић, победница на децембарској уметничкој манифестацији БАФЕ. Пажљивом посматрачу, баш као и нашем фото-репортеру, за око су запале и необично украшене
Мозаик
04.08.2019 у 20:26
Режисерска столица
Буково дрво, канвас платно и добро осмишљена конструкција чине овај тип столице практичном варијантом намештаја на склапање. Расклопи и седи, склопи и понеси или одложи у кућицу за алат до следећег пролећа. Спада у ред јефтиног намештаја за коришћење на отвореним просторима стана (балконима, терасама, лођама) или у баштама породичних кућа, где је сврставају у тзв. баштенски намештај. Дрвена конструкција се склапа по вертикали без обзира на то да ли носећа конструкција иде по паралелном принципу или по „икс” систему. При склапању, платно се повинује намери да постане небитно док при расклапању постаје суштински важно за тако захтевну функцију као што је седење. У сваком случају, од дизајнера се очекује да за један, на први поглед веома скроман комад намештаја, одабере најбољу дрвену грађу
Мозаик
28.07.2019 у 19:17
„Ђин” у свемиру
Када кажем „Ђин”, помислим на: Тапацирани намештај за седење крај камина (фотеља, двосед и табуре), Јарке боје (црвена, наранџаста, жута, зелена), Проблематичан квалитет, таласасте форме, Седамдесете године 20. века. Зато ми пада на памет: Филм редитеља Стенлија Кјубрика, према роману Сер Артура Кларка: „2001: Одисеја у свемиру” из 1968, научна фантастика. Али, и: Фридрих Ниче са филозофијом о теми учења о борби између добра и зла Заратустре, Рихард Штраус са музиком на горе поменуту тему, из такође поменутог филма. Када многи од вас чују име „Ђин” да ли ће помислити на француски дизајн? Већина ће рећи: „Не, никако”, али одговор је: „Да, свакако.” Иако звучи тако далекоисточно, реч је заправо о нечем веома евроатлантском. И то из доба хладног рата, гвоздене
Мозаик
22.07.2019 у 10:12
Столица „Сава”
Прво правило који сваки будући дизајнер мора да научи јесте да при пројектовању намештаја, а нарочито столице, мора да води рачуна о људској психофизичкој различитости. Особе за које ће дизајнирати разликоваће се по полу, висини и тежини, годинама, темпераменту, естетским афинитетима... Столица је најзахтевнији комад намештаја за дизајнирање. Она, на првом месту мора да буде удобна, затим сврсисходна (радна, трпезаријска, за младе, за старе, за инвалиде...), квалитетна, лако покретљива, лепа и модерна. Зашто оволики увод? Па због оног хиљаду пута поновљеног слогана: „Реци ми какву си столицу пројектовао па ћу ти рећи какав си архитекта.” Наш дизајнер Сава Чвек је архитекта и експерт за радне столице које данас више него икада раније „закивају” уз радни сто онога ко за компјутером
Мозаик
15.07.2019 у 10:28
Црвени киоск К-67
Без својих киоска не може ни велеград ни варошица, ниједно насељено место које је закорачило у цивилизацију, ниједна улица ни трг који привлаче људе на окупљање или их усмеравају у неком правцу коме су се запутили. Киоск је мала, бајковита кућа на тротоару, која нуди пролазнику бројна чудеса − читачима дневне и периодичне новине и часописе, туристима водиче, пушачима цигарете, огладнелима грицкалице... све то стоји надохват руке: види − плати − узми − иди. Киосци су неопходност, без њих би град био сиромашнији за једну институцију живота у покрету, необавезну колико и неопходну. Дизајн киоска је важан за изглед улица, за осмишљеност општег утиска и естетику лица града. Претерано шаренило „архитектуре” овог објекта, неусклађеност истог са околином, локацијске импровизације,
Почетна / Тагови
13.10.2019 у 23:30
Не знам зашто Босну још покушавају да очувају
13.10.2019 у 23:30
Од златне виљушке до долине јоргована
13.10.2019 у 23:30
Мала предузећа тешко долазе до новца
13.10.2019 у 21:55
Дански град Оштеред увео четвородневну радну недељу
13.10.2019 у 21:21
С бакиним цегером у заштиту околине
13.10.2019 у 21:00
Знак пажње за грчког конзула
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља