Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
121,39	122,12	121,75
108,72	109,38	109,05
111,99	112,67	112,33

Култура

12.06.2017 у 20:35

Трстеник – Песнику Мирославу Максимовићу уручена је награда „Јефимијин вез” за књигу поезије „Бол”, на крају петодневне културне манифестације „Јефимијини дани”. Признање је уручио председник Општине Трстеник Александар Ћирић. Одлуку о избору лауреата образложио је председник стручног жирија Александар Б. Лаковић, истакавши да је „Максимовић аутентичан и самосвојни песнички глас, чији је стваралачки поступак јако необичан и неусиљен, са префињеним осећањем за меру и склад”. Песму „Бол” Максимовић је исписао на основу свог ранијег и накнадног искуства. То је породична прича, у форми сонета, о једном од бројних покоља у Независној Држави Хрватској. Јефимијино дело „Похвала кнезу Лазару” прочитала је драмска уметница Јелена Жигон. О песникињи Јефимији беседио је добитник награде

Култура

06.06.2017 у 18:37

Почели „Јефимијини дани”

Трстеник – Велика песничка и музичка приношења првој српској поетеси Јефимији, као и низ других културно-духовних и културно-историјских дешавања, под традиционалним називом „Јефимијини дани”, почела су 5. јуна у центру Трстеника, у Дому културе, а трајаће све до 9. јуна, када ће се у порти манастира Љубостиња приредити песничка приношења и додела награде „Јефимијин вез”, коју ће ове године примити један од наших најзначајнијих песника и есејиста Мирослав Максимовић. Манифестацију је отворио Љубиша Марковић, заменик председника oпштине Трстеник, истичући да јубиларни, 30. „Јефимијини дани” по богатству програма уистину јесу јубиларни и да ће и надаље остати лепа и велика манифестација културе и стваралаштва, посебно женског, које је овде, у манастиру Љубостиња, златним везом утемељила

Србија

27.05.2017 у 22:00

Последња зора писца „Утопљених душа”

Чачак – Песник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у Јонском мору, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука. До ових података дошао је, упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац (41) из Научног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, оповргнувши досадашње који су се читав век провлачили кроз литературу и енциклопедије.

Култура

22.05.2017 у 21:30

Стварање и страдање Даринке Јеврић

„Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине 20. века. Време је да се академска књижевна и шира културолошка критика у Србији озбиљније позабави делом Даринке Јеврић”, рекла је проф. др Даница Андрејевић, шеф катедре за српску књижевност и језик на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, отварајући дводневни округли сто посвећен стваралаштву и животу познате песникиње.

Култура

10.05.2017 у 22:00

Поезија за тврде уши света

Као „својеглаво” аутентичан, Душко Трифуновић (1933–2006), истиче Стеван Тонтић, помало је загонетан случај савременог српског песништва. Доживео је да постане широко познат, популаран и код многих читалаца (слушалаца) омиљен песник, да има своје рецитаторе и епигоне, своје похвалне критичаре (међу њима беше и Бранко Миљковић), и сумњичаве критичарске пратиоце, па, ипак, истинска рецепција његове поезије изостала је.

Култура

06.05.2017 у 07:05

Ђурђевдан код Стевана

Традиционални сусрет „Ђурђевдан код Стевана” – сећање и поетски поздрав Стевану Раичковићу (1928–2007), већ десет година одржава се 6. маја, на Калемегдану, код бисте Стеванове. И ове године, у 11 часова, окупиће се пријатељи, песници, поштоваоци дела Стевана Раичковића, који ће казивати своје и Раичковићеве стихове. Очекује се долазак: Матије Бећковића, Радомира Андрића, Адама Пуслојића, Мирослава Максимовића, Душка Новаковића, Братислава Р. Милановића, Милоша Кордића, Драгана Хамовића, Бранислава Вељковића, Миљурка Вукадиновића, Мирјане Ковачевић, Миливоја Баћовића...

Култура

16.04.2017 у 22:00

Срби ме нервирају јер не уче од историје

Нова књига изабраних есеја Чарлса Симића, америчког песника српског порекла, „Тамо где почиње забава”, у издању београдског „Архипелага” и у преводу с енглеског језика Весне Рогановић, обухвата песникова сећања на Србију и Београд, записе о америчком југу, о Њујорку, о српским и светским песницима и писцима, о ситуацији у свету. Када пише о Америци, Симић често заузима критички став, а у есејима о Београду присећа се сопственог детињства и чланова породице. Било да пише о односу поезије и историје, било о песничком језику или поетској композицији, аутор често стаје у одбрану поезије, али критикује и њену самодовољност.

Београд

25.02.2017 у 09:30

Савремени песнички кутак

Књижевно вече „Савремени песнички кутак” приређено је у Библиотеци „Петар Кочић” на Врачару. Своје стихове говорили су песници који су већ објавили неколико збирки песама, али и они који су радове представили у књижевној периодици. Песникиња Биљана Каравидић је прошле године закорачила у свет књижевности објављивањем прве збирке песама, а песникиња Верица Преда је после бројних наступа на књижевним манифестацијама и учествовањем у зборницима на прагу своје прве песничке књиге. Верица Илић, сликарка која за собом има више самосталних изложби, имала је свој први песнички наступ. Стваралаштво су представили и Драгица Ужарева, Жељко Медић Жац, Гордана Симеуновић и Зоран Денић. Са поетама је разговарао Живко Николић.

Србија

13.02.2017 у 16:41

Нишлије чувају успомену на принца поезије

Ниш – „Један мали цвет још није ни проговорио, а већ је знао све тајне сунца и све што земља крије” – овим стиховима Бранка Миљковића, прочитаним испред споменика који је град Ниш подигао у знак сећања на незаборавног поету у свом центру, и ове године обележена је годишњица трагичне смрти једног од највећих српских песника. Навршило се тачно 56 година од када је у Загребу 12. фебруара 1961. године преминуо, наводно извршивши самоубиство, „принц поезије”. Поштоваоци дела Бранка Миљковића, његови вршњаци и школски другови и, по традицији ученици нишке Основне школе која носи његово име – сви који чувају успомену на великог ствараоца окупили су се на Синђелићевом тргу испред Народног позоришта и положили цвеће на његов споменик. – Овде, на овом тргу и на овом месту највише је

Култура

13.02.2017 у 08:30

Остао је само смех и грех

Ове године награду „Одзиви Филипу Вишњићу”, за родољубиво песништво, коју додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак” из Орашца, добио је Крстивоје Илић (1938), аутор десетак песничких збирки, међу којима су и књиге родољубиве поезије: „Мишарске елегије”, „Сабор бесмртника”, „Краљевски епитафи”, „Церски епитафи”... Поводом наградe, Задужбинско друштво „Први српски устанак”, објавило је књигу изабраних родољубивих песама Крстивоја Илића „Подземна опела”. Награда ће бити уручена у среду 15. фебруара, на Сретење, у Марићевића јарузи у Орашцу Када сте почели да пишете родољубиву поезију? Све је почело осамдесетих година прошлог века са тужбалицом „Јесен на Косову 1389” која је била уводна песма у циклусу „Тужаљке за Лазаром” за који сам добио највеће књижевно признање Косова и

Пријавите се на нашу маилинг листу