петак, 04.12.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	108,3	108,96	108,63

Таг: песник

Култура

02.12.2020 у 09:05

Ранко Ђиновић, писац истине и бола Косова и Метохије

КОСОВСКА МИТРОВИЦА ‒ Најновијом „збирком јецаја”, како је назвао своју последњу збирку песама „Тамо где се љубав рађа”, Ранко Ђиновић, песник, поета, а понајпре родољуб, поново је дао лирску експлозију емоције и звука са Косова и Метохије. Изгнаник с Космета, који је јуна 1999. године са породицом једва извукао живу главу из Ђаковице, у 23 песме је успео да уз помоћ глумца Раше Буквића и гитаристе Уроша Дојчиновића, поново отвори „живе ране” Срба који су за собом оставили прве љубави, плаховити Дрим, Бистрицу... Тешко је писати о Ђиновићу, који је објавио много књига о родољубивој, религиозној и љубавној поезији, економисти из Метохије, рођеном у великој фамилији Ђиновића у селу Ратковцу, у кући у којој је недавно порушене зидове љубио. Били су једина српска кућа у окружењу 16

Култура

21.11.2020 у 19:44

Народ у паници олако постаје – руља

Многи се слажу да је у оклностима у којима живимо већ месецима, у такозваној „новој нормалности“ (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Некада давно неко је рекао да је „прост народ мудрији, зато што је мудар само онолико колико му треба”! Ове године цела наша планета

Култура

19.11.2020 у 12:37

Одлазак Коље Мићевића

Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са чијим биографијама је живео, које нам је приближио и учинио их нашим савременицима Преминуо је Никола Коља Мићевић, наш истакнути преводилац, песник, есејиста и музиколог. Рођен је у Бањалуци 1941. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност Универзитета у Београду, а живео је између Париза, Бањалуке, чији је почасни грађанин био, као и нашег главног града. Радио је као самостални књижевник и преводилац, био је члан Српског књижевног друштва. Сви који познају Кољу Мићевића знају са колико је страсти и посвећености приступао језицима, а посебно нашем језику. Српски, као и француски или италијански, доживљавао је кроз музику, кроз ритмове и звук. Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са

Култура

18.11.2020 у 11:30

Драгојловићу признање у Шангају

Наш познати песник Драган Драгојловић, добио је награду „Златна магнолија 2020” на Међународном песничком фестивалу у Шангају. Због пандемије вируса корона фестивал је уместо у августу одржан у другој половини октобрa ове године. Позвани песници из Британије, Ирске, Италије, Румуније, Сирије, Јужне Кореје, Кине, укупно из петнаест земаља, доставили су своје необјављене песме на тему ковид 19, са којима ће учествовати на фестивалу. Уметнички савет фестивала одабрао је нашег песника да буде добитник ове у Кини значајне и угледне награде. Пошто није могао да присуствује фестивалу, Драгојловић je видео-линком послао снимак свога читања једне песме на српском језику. Такође, на исти начин послао је своје краће обраћање на енглеском језику, које је емитовано на церемонији доделе награде

Култура

16.11.2020 у 20:15

Драматично лош положај младих песника у Србији

Крагујевац – На московској телевизији „Канал култура РФ” крајем октобра је представљено стваралаштво песника и преводиоца Раденка Бјелановића, члана Удружења књижевника Србије и председника Удружења писаца Крагујевца. Са овим професором руског језика и књижевности, у недавно основаном „Руском кутку” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” разговор је водила Наталија Завирохина, председница Удружења сународника и пријатеља Русије „Свет”, а Бјелановићеву поезију и преводе на руски, говорила је Дајана Лазаревић, преводилац са руског и енглеског језика. У једносатној онлајн емисији, портрет песника обухватио је осам Бјелановићевих збирки, међу којима су и оне за које је добио награде „Војислав Брковић” и „Ђура Јакшић” – „Велика” и „Црном водом”. Изабране песме Бјелановића налазе се у

Култура

14.10.2020 у 20:15

Нова цивилазација је окрутна

Ове године навршава се 50 година откако је Драган Лакићевић почео да пише поезију. „Онај усамљени дечак/ на трен се загледао/ у бистру воду/ и њене риме”, стих је из његове недавно објављене поетске збирке „Прохуја”, у издавачкој кући „Партенон”. Код истог издавача одштампана је и Лакићевићева нова збирка сонета „Жетелица и Шумановић”, настала у дијалогу са вајарством и сликарством. Књижевна критичарка Александра Жежељ Коцић објавила је збирку есеја „Песник и један читалац, Огледи о поезији Драгана Лакићевића”, такође у „Партенону”, што ову годину чини посебном у стваралаштву овог нашег књижевника, чији рад као главног уредника употпуњује свако издање Српске књижевне задруге. Како кроз период од 50 година видите промене своје поезије, али и њене мотивске константе? А затим, и паралелно

Култура

09.10.2020 у 21:00

Луиз Глик добитница Нобелове награде за књижевност

Америчка песникиња Луиз Глик добитница је Нобелове награде за књижевност, за 2020. годину, саопштио је јуче Андерс Олсон, председавајући Нобеловог комитета Шведске академије због, како је рекао, њеног непогрешивог поетског гласа чија бритка лепота чини појединачно постојање универзалним. Глик је шеснаеста жена која је овенчана овим престижним признањем. Објашњавајући ову одлуку, Олсон је додао и то да је глас Луиз Глик искрен и бескомпромисан, што указује на то да ова песникиња жели да буде схваћена. Она поседује и хумор и оштроумност. „Иако је њена аутобиографија важна за њене радове, не треба је сматрати исповедним песником. Она трага за објективношћу.Три су одлике њене поезије: тема породичног живота, оштра, али и разиграна интелигенција, као и истанчани осећај за композицију”,

Култура

23.09.2020 у 20:15

Ко је спреман да губи, готов је да изгуби и свој гроб

На први поглед прича новог романа Енеса Халиловића „Људи без гробова” (у издању „Лагуне”) стара је као време: младић се заљубио, али му девојку нису дали. Затим је постао огорчен и осветио се многима, а потера за њим трајала је 47 дана, док га нису издали они којима је веровао. Међутим, када чујемо лични глас приповедача, када упознамо појединости многих живота који су дотакли његов, и увидимо колико снажно он жели да сазна истину о оцу, онда ова приповест постаје особена, али и сродна претходним Халиловићевим романима „Епу о води” и „Ако дуго гледаш у понор”, те збиркама приповедака: „Потомци одбијених просаца”; „Капиларне појаве” и „Чудна књига”, али и његовим поетским књигама, од „Средњег слова” до „Бангладеша”. У фокусу вашег новог романа је антијунак, нека врста хајдука новог

Култура

28.08.2020 у 20:15

Стихом сам победио у мушком двобоју

Певати кроз стихове јесте ода животу. Пре двадесетак година ванвремени Душко Трифуновић ми је подно Стражилова рекао: „Млади Лаловићу, пишеш добре песме, али да би писао антологијске, мораш певати из живота.” Снажна Трифуновићева порука који је, упркос свим недаћама и несрећама које су га снашле, славио живот и знао како кроз стихове да га прослави била је подстицај песнику Ивану Лаловићу да се искаже кроз стих. Снагу Лаловићеве поезије, који ових дана истрајава на новој збирци „За другим смислом” приметили су многи, о чему сведоче и бројне награде „Печат вароши сремскокарловачке”, „Стражилово”, „Српско перо”, „Златни орфеј”, „Ђурин шешир”... Бар пола светске поезије је, како је тврдио Карл Сандберг, написано зато што неко није имао храбрости да неком изјави љубав. Ево из које потребе,

Култура

19.08.2020 у 10:43

Бранку Кукићу признање „Стефан Првовенчани”

Високо признање „Рашких духовних свечаности” – „Стефан Првовенчани”, ове године припало је Бранку Кукићу, културном прегаоцу, песнику, есејисти, покретачу значајних часописа и едиција – једном речи, полихистору. Рођен у Чачку (Јелен До, 1950) и непрекидно делујући из овог града Бранко Кукић је дао немерљиви допринос култури ове земље и овог народа, имајући непрекидно на уму осећање да култура не сме да познаје границе, да за њу табуи и дух зачаурености (паланаштва) не смеју да постоје, наглашено је у саопштењу Организационог одбора манифестације, која је ове године отказана због епидемиолошке ситуације. – Они који су писали о Кукићевој просветитељској мисији употребљавали су чудне ознаке: чачански фанатик (Миљенко Јерговић), џентлмeн елитистичког става (Здравко Зима), а поштоваоци

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

04.12.2020 у 13:10

Шпанија планира вакцинацију између 15 и 20 милиона људи до јуна

04.12.2020 у 13:01

Антигенски тестови за осуђенике и притворенике, заражено 53

04.12.2020 у 12:54

Научници тврде да су нашли лек који спречава ширење короне

04.12.2020 у 12:33

Koмунална милиција наставља да контролише поштовање мера

04.12.2020 у 12:18

У Аустрији почело масовно тестирање да би се избегло ново затварање

04.12.2020 у 12:09

Министарство разјаснило: Зараде из иностранства опорезују се у Србији