субота, 06.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	98,03	98,62	98,33
	105,49	106,12	105,8

Таг: песник

Култура

04.03.2021 у 09:55

Преминуо Бошко Станојчић Руђинчанин

Врњачка Бања – После краће болести преминуо је Бошко Станојчић Руђинчанин, песник и познати стваралац у области културе у његовој Врњачкој Бањи. Руђинчанин је рођен 1942. године. Аутор је више књига а нјавише песничких збирки. Био је главни уредник ,,Врњачких новина” и вишегодишњи директор врњачког културног центра, па је у то време допринео квалитету програма радија Врњачке Бање и великој популарности ове радио-станице. Затим је, учествовао у покретању Фестивала филмског сценарија, једине манифестације посвећене овој врсти филмског стваралаштва. Покретач је и претварања познате бањске виле Белимарковић у замак културе, па је и дуго уређивао часопис ,,Замак културе”. Значајан је његов допринос и богатијој туристичкој понуди Врњачке Бање покретањем и дугогодишњом реализацијом летњег

Култура

15.02.2021 у 20:15

Некадашњи свет није био невинији

Многи ће са сетом читати „Књигу нестајања, Кратку шетњу кроз ишчезло” Ане Ристовић, у издању „Архипелага”, зато што је то збирка прича о предметима који више нису у употреби, а постојали су чак и до пре једне или две деценије. Чувају их можда још само они који путем тих ствари успостављају везе са самима собом, од пре, или са драгим људима из неког прошлог живота. Најпре ће песникиња написати овакво дело, дати објектима ауре нематеријалног, испунити их смисловима универзалне лепоте, удахнути им нови живот. Многе генерације сетиће се миљеа и шустикли својих бака, јамболија, цигарет-жвака, металних виклера, писаћих машина, ручних млинова за кафу, видео-касета, вокмена, ножева за отварање писама, притискивача за хартију... Они сасвим млади читаће ову књигу као неки историјски бревијар.

Београд

11.02.2021 у 23:44

„Хроника договорене смрти” на Чукарици

Поводом обележавања шест деценија од смрти песника Бранка Миљковића, на Вечерњој сцени Културног центра „Чукарица” изведена је монодрама „Хроника договорене смрти”. Представу је по тесту Оливера Јанковића режирала и у њој игра Драгица Ужарева. Поштоваoцима Миљковићевог стваралаштва ова представа открива његов однос према поезији, али и мало познате детаље из његовог живота. Комад је урађен у форми аутоанализе главног јунака, који је трагично завршио живот у ноћи између 11. и 12. фебруара у Загребу 1961. године. Време су надживеле његове збирке песама „Узалуд је будим”, „Смрћу против смрти”, „Порекло наде”, „Ватра и ништа” и „Крв која светли”.

Култура

11.02.2021 у 20:14

Последња, необјављена Десанкина песма

Сад сам мирна Сретох пркосна момка народности која наш род не воли и тлачи, која се насиљем уме да јуначи, момка друге вере, крви и кости. Али ја брзо све то премостих, људскост је у мени оживела јаче, не хтедох да га са злим изједначим, лакше ми је кад опростим. Пружих му руку другарски, весела, као да је момак из мојега села, унук које од познатих ми жена. Осмех пријатељски био је доста ‒ као над понором уже висећег моста: растасмо се ко два Албанца, два Словена. У моје село, онамо на мрачном Косову, стигла је струја кад сам имао десет година. Учинило ми се да ће кућа експлодирати од светлости. A кад се моје име појавило у неком листу, прочуло се у селу да је написано „фабричким словима!”: A кад кренемо из таквога света, радосније осетимо сусрете с драгим,

Култура

10.02.2021 у 20:15

Књиге, савети и белоруска вина од Јевтушенка

Докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења, недавно је премијерно приказан у Москви. Снимање поетско-филмске приче, у продукцији мoсковског „Театрона”, о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју. Горан Лазовић: На питање зашто je дошao болестан на моју промоцију, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?” Причајући о литератури и медицини, о италијанском неореализму и животним истинама, Јевтушенко, поред сећања на Хрушчова, Молотова, Пастернака и Солжењицина говори и о Београду, помиње Добрицу Ћосића, Емира Кустурицу, прича о распаду

Култура

08.02.2021 у 18:15

Поглед кроз замагљене прозоре живота

Ужице – Кад се у истој књизи песме певају на ромском и српском језику, двојезично описујући осећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика две поетике, лирике, граматике. У једној збирци две вредности, допринос двема књижевностима. Управо то постиже песник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи песама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредељењу веран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању песама у прози и на ромском и на српском језику. – Прво напишем песму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А

Култура

18.01.2021 у 20:15

Савремени отрови празнословља

Више је повода за разговор са Селимиром Радуловићем, песником и управником Библиотеке Матице српске у Новом Саду, а међу њима су нова поетска збирка „О дукату с ликом старца”, његове изабране и нове песме „Исповест тумача царевог сна”, (у издању „Лагуне”), као и награда „Милан Богдановић”, поводом критичког текста посвећеног књизи „Истрага предака” Ивана Негришорца. Као управник библиотеке Матице српске, Радуловић наглашава да се у електронском каталогу библиотеке, који је највећи такве врсте у земљи, налази више од 1.500.000 записа, да је корисницима омогућена електронска резервација публикација, и да се у дигиталној БМС налази више од 27.000 публикација, као у једној од највећих дигиталних библиотека у Србији. У награђеном критичком тексту наглашена је важна појава нашег времена, а

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Култура

15.01.2021 у 12:12

Песник који је живео свим чулима

Данас се песниково име које се до јуче изговарало од мила, изговара са тугом. Напустио нас је песник који је то био више од свих других који су се писањем песама бавили у српској савременој поезији. Док су се они песништву посвећивали, он је песмама живео, поставши одавно, од самих почетака свога песниковања, човек-песма. Он без песме није могао, али учинио је све – и успео у томе – да ни песма, богме, није могла без њега. Симбиотички су били срасли. Песма га је писала, нагонећи га да у сваком трену може да јој се, пишући је, реваншира. Она га је, као и највеће јунаке наше усмене епике, хтела. Пишући песме на болничком кревету отишао је из живота – њој у наручје. Песмоваће и у оностранју, јер другачије не може. О Миљурку Вукадиновићу се, једноставно, не може нипошто писати онако како

Култура

13.01.2021 у 10:45

Преминуо Миљурко Вукадиновић

Преминуо је Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, преводилац и тумач српске књижевности, бивши секретар Удружења књижевника Србије и главни уредник и водитељ чувене Трибине УКС у Француској 7, саиоштило је Удружење књижевника Србије. Рођен је 1953. године у Горњем Сварчу, код Блаца. Радио је као лектор за славистику и српски језик на Универзитету у Букурешту. Био је један од оснивача Књижевне омладине Србије. Уређивао је различите књижевне листове и часописе, био уредник бројних књига, водио је бројне трибине и књижевне вечери Удружења књижевника Србије. Аутор је више десетина књига поезије, прозе и есејистике на српском и румунском језику. Годинама је истраживао теме заграничне књижевности Срба. Свој допринос Вукадиновић је дао покрету „клокотризам”, који је 70-их година 20. века

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.03.2021 у 23:35

Шенбергова „Камерна симфонија”

05.03.2021 у 22:59

Бајден: Преиспитати овлашћења САД за употребу војне силе

05.03.2021 у 22:39

Вучић се захвалио Кини – у Србију стигло пола милиона вакцина

05.03.2021 у 22:33

Вучић: Не правимо српски свет – хоћемо јак регион

05.03.2021 у 22:21

Нови пораз кошаркаша Звезде у Евролиги

05.03.2021 у 22:10

Полиција БиХ спречила два покушаја самоубиства деце