уторак, 11.08.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	99,76	100,36	100,06
	109	109,65	109,33

Таг: песник

Култура

22.07.2020 у 16:11

Одлазак Драгана Колунџије

Драган Колунџија, истакнути песник, преминуо је у Београду, јавили су медији. Као рембоовски даровит адолесцент, јавио се са својим првим песмама 1955. године у часопису „Дело” и био више него примећен. Две године потом, седамнаестогодишњак Драган Колунџија објављује у „Нолиту” своју прву изванредну књигу „Затвореник у ружи” о којој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”. Такви непатворени, зажарени и уклети пламенови поезије никад се неће поновити у српском језику. Затим је уследило двадесетак поетички разуђених и тематски разноврсних књига: „Чувари светлости”, „Орах”, „Злато и родитељи”, „Која година која звезда”, „Поглеђево”, „Тамне војске”, „Звоно и повратак”, „Очевина”, „Године које проћи неће”,

Култура

13.07.2020 у 10:00

Преминуо Манојле Гавриловић

Песник Манојле Гавриловић (1945–2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском КБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео на респиратору. По речима Драгана Лакићевића, главног уредника Српске књижевне задруге, Манојле Гавриловић огласио се у нашем песништву крајем осме деценије, а прве песничке књиге: „Сунце и кочије” и „Зачарано огњило” објавио у издању београдске „Просвете” 1973. и 1975. године, у најбољим годинама ове најутицајније издавачке куће у бившој Југославији. Уредници првих Гавриловићевих књига били су Стеван Раичковић и Миодраг Павловић. Лирика овог песника засијала је језиком блиским наивним песницима са села, али је донела димензије митологије и чаролије која је била само његова. То се показало у наредним збиркама овог

Култура

09.07.2020 у 10:40

Одлазак Миодрага Матицког

После краће болести преминуо је романсијер, приповедач, песник и научни радник Миодраг Матицки (1940–2020) који се посвећено и истрајно залагао за српски језик и правопис у јавном дискурсу. Био је члан Одбора за историју књижевности и Одбора за народну књижевност САНУ, вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године. Био је члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. био је председник Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине. Матицки је био покретач и главни уредник Српског народног илустрованог календара „Даница”, која је штампана од 1994. а од 2009. године са додатком „Даница за младе”, као и

Култура

10.06.2020 у 21:00

Пресуда и помиловање

Књига „Тражим помиловање” има у поднаслову одредницу: „лирске дискусије са Душановим закоником”. Овим песничким делом Десанка Максимовић ступила је у дијалог са неким ко представља земаљски ауторитет, као и у дијалог са словом и духом земаљских закона. Притом се упитала о смислу постојећих хијерархија којима су обухваћена лица, појаве и ствари. У једној од песама збирке помиловање је затражено чак и за људе који су пуни себе, и уверени у сопствену важност. За оне који имају „позивнице / за сваку поворку и панораму”, за оне које на свакој светковини „нумерисано место чека”, „за оне којима су сви знани и незнани / анђели милосрђа осигурани”. Нема сумње да би песникиња помиловање затражила и за све оне који су ових дана олако пресуђивали њеној поезији. За људе чиновничке памети који не

Друштво

08.06.2020 у 12:52

Поезија Десанке Максимовић остаје у школском програму

Поезија Десанке Максимовић остаје у пуном обиму у школском прогаму, као и до сада, одлучено је на ванредној седници Националног просветног савета Србије већином гласова чланова. „То значи да ће у програму четвртог разреда остати збирка „Тражим помиловање”, а у трећем избор из поезије”, рекао је за Радио Београд 2 председник Националног просветног савета професор др Радивоје Стојковић. Одлука је, како је додао, прослеђена Министарству просвете Србије. Седница је одржана након реакције јавности на одлуку комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања да чувена збирка велике српске песникиње буде искључена из програма за четврти, а њен избор поезије из трећег разреда гимназије јер се сматра да се то дело Десанке Максимовић не уклапа у „оквир епохе”, јавља Танјуг.

Друштво

07.06.2020 у 11:29

Удружење књижевника Србије: Дискредитација дела Десанке Максимовић

Удружење књижевника Србије затражило је данас одговоре и одговорност оних који су, како наводе, Десанку Максимовић прогласили „нижеразредном” песникињом у српским школама. Из УКС поручују да је збирка „Тражим помиловање” међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне, свевремене у актуелности и ванвремене у трајању. Чини се, додају, да смета што се у њима пева језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу, који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа. „Овај чин је и увреда за наше ученике и њихове професоре, али и саму Десанку, када се тврди да се 'ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене

Друштво

06.06.2020 у 14:29

Шарчевић: Одлука да се избаци Десанка Максимовић - није коначна

Одлука Завода за унапређивање образовања и васпитања да из трећег разреда средње школе искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње „Тражим помиловање”, није коначна, казао је за Танјуг министар просвете Младен Шарчевић. Како је објаснио, предлог Завода треба да буде упућен Националном просветном савету на даљу процену. „Завод је стручно тело њихове комисије када донесу одлуку даље предлог шаљу саветодавном телу, које мора да донесе одлуку о прихватању или неприхватању. У Националном просветном савету седи струка и стручна друштва која када дају на усвајање предлог, ја могу да реагујем. До тада је све део процедуре”, објаснио је Шарчевић. Како је казао, обавештен је да се неће избацивати цео опус Десанке Максимовић, већ да ће се

Култура

01.06.2020 у 22:30

Рилкеова писма женама

Песник који је направио преокрет у развоју европске поезије, творац једног новог схватања о односу живота и смрти, један од ретких који је наслутио силну духовну енергију Русије и Истока, визионар који је осетио да слика космоса устукне пред језиком бројева („Ту прсну слика”), Рајнер Марија Рилке са истом снагом и изражајном моћи писао је не само стихове и прозу него и писма својим пријатељима. Из његове обимне преписке Вера Колаковић је изабрала и с немачког превела 33 писма женама, како гласи и наслов књиге коју је објавио КОВ. Зашто писма женама? Одговор је у једном од њих из 1904. дао сам Рилке: „За мене је сасвим природно да схватим девојке и жене. Најдубљи стваралачки доживљај је женски. Јер је то доживљај који прима и рађа.” Рилкеова писма нису само његово биографско

Култура

16.05.2020 у 20:00

Преумљење је неопходно

На нашу уморну а препотентну цивилизацију, и на људску душу, дабоме, вирус корона има позитивно дејство, јер без препрека нема динамизма живота и стварања, нема игре, нема света, каже песник Ненад Грујичић, чија је књига „Сремскокарловачке терцине” објављена пред сам почетак пандемије (у издању „Бранковог кола”). Стицање нове психолошке и животне позиције, ређање нових фигура, остварење победе и освајање слободе, постизање духовне метаноје (покајања) и катарзе, то јест преумљења, што ће рећи и васкрснућа – све су то позитивни аспекти катастрофе која никад нема само аспект несреће и губитка, додаје он. – На самом почетку пандемије дошла ми је вест да сам постао лауреат награде „Златни Орфеј”, за укупно дело, Међународног фестивала поезије „Српско перо”. Домаћин, Педагошки факултет

Култура

21.04.2020 у 20:00

Хајка на поезију, хајка на бесмртну звер

Многе ме успомене али и подстицајне шифре сећају на дружење с Тодором Манојловићем. Бард је био кровна али и исповедна институција уметничког одрастања једне генерације тада младих зрењанинских писаца. Смирен, одмерен садржајно срдачан чак и у саветима. Ово каже књижевник Радивој Шајтинац, недавно проглашен за добитника Награде за модерни уметнички сензибилитет која се додељује из Фонда са именом најпознатијег уметника и интелектуалца Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина. „Активно учествујући готово пола века на књижевно-уметничкој сцени Србије као песник и прозни писац, Радивој Шајтинац је остварио изразито модерно и респектабилно књижевно дело, на јасном трагу поетике Тодора Манојловића. Разноврсност и богатство књижевности коју је створио Радивој Шајтинац истичу га као

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

11.08.2020 у 19:19

Амерички Срби јуре милион гласова за Трампа

11.08.2020 у 19:11

Иста фонтана на истом месту

11.08.2020 у 18:52

ЕУ тражи да се одложе избори у Венецуели

11.08.2020 у 18:47

СЗО нема довољно информација о руској вакцини

11.08.2020 у 18:15

Политика пролази култура опстаје

11.08.2020 у 18:00

Срце пропада и када не боли