Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
118,83	119,55	119,19
100,58	101,18	100,88
102,47	103,08	102,78

Култура

16.09.2017 у 22:00

Милован Данојлић је песник који дели судбину оних наших интелектуалаца које је снажно обележило емигрантско искуство, и када је реч о његовом прозном и поетском стваралаштву, и када је реч о његовим политичким наступима. Његове најновије песме из збирке „Животи, животи” (Албатрос плус, 2016), за коју је недавно добио награду „Драинац” у Прокупљу и „Књижевни вијенац Козаре” у Приједору, наставак су његовог песничког рвања са самим собом и са светом: и када говори о свету, Данојлић говори о себи. Реч је о својеврсном погледу уназад, како гласи једна од песама у збирци (Питам се, у чуду помало/Од дечака који је кренуо на пут/Шта је у мени остало)

Култура

30.06.2017 у 22:21

Титова штафета у контра смеру

„Господе, који је ово век кад моје љубави нема!”, било је исписано на вратима једне стамбене зграде усред Борче, а њен власник хвалио се да је захваљујући овом стиху шармирао неколико девојака. Творац стиха је Адам Пуслојић кога је пријатељ замолио да му срочи нешто лепо и упечатљиво. И песник се одлучио за реторско питање. Адам Пуслојић је педесет година песник. Дебитовао је 1967. збирком „Постоји земља” и од тада живи своју поезију као етику. Написао је 48 збирки, превео 80 књига са румунског и руског, и добио бројне награде. Недавно му је припало признање „Васко Попа” за збирку „Somnabulia Balcanica” у издању „Лексике” из Неготина. За њега је писање налик присуствовању самом стварању света.

Култура

28.06.2017 у 22:00

Овај век је силеџија, нечовек

Ово је опроштајни текст нашег новинара и уредника који је од данас у пензији (Фото Т. Јањић) Вито Марковић (1936), песник, прозни писац, есејиста, антологичар, један од наших најзначајнијих песника, написао је петнаестак песничких књига, међу којима су и „Паника тела”, „Опасности главе”, „Пакао”, „Пустош и смрт”, „Удес”, „Насмејана жртва”, „Похвала лудилу”, „Снови и облици”, „Ноћни језик”, „Бели говор”, „Ноћи и одсјаји”, „Дневник душе”, „Гласна глава”, „Ватра под снегом”... Аутор је књига есеја и трактата: „Поезија и метафизика”, „Филозофија самоће”, „Ево како се постаје јак”, „Мрвице усамљености”, „Аналекта”, „Речник мисли”, „Трагање за суштином”. Марковић je и писац прозне трилогије у којој су књиге: „Хула”, „Жест” и „Мук”. Издавачка кућа „Свет књиге” управо је објавила

Култура

12.06.2017 у 20:35

Уручен „Јефимијин вез”

Трстеник – Песнику Мирославу Максимовићу уручена је награда „Јефимијин вез” за књигу поезије „Бол”, на крају петодневне културне манифестације „Јефимијини дани”. Признање је уручио председник Општине Трстеник Александар Ћирић. Одлуку о избору лауреата образложио је председник стручног жирија Александар Б. Лаковић, истакавши да је „Максимовић аутентичан и самосвојни песнички глас, чији је стваралачки поступак јако необичан и неусиљен, са префињеним осећањем за меру и склад”. Песму „Бол” Максимовић је исписао на основу свог ранијег и накнадног искуства. То је породична прича, у форми сонета, о једном од бројних покоља у Независној Држави Хрватској. Јефимијино дело „Похвала кнезу Лазару” прочитала је драмска уметница Јелена Жигон. О песникињи Јефимији беседио је добитник награде

Култура

06.06.2017 у 18:37

Почели „Јефимијини дани”

Трстеник – Велика песничка и музичка приношења првој српској поетеси Јефимији, као и низ других културно-духовних и културно-историјских дешавања, под традиционалним називом „Јефимијини дани”, почела су 5. јуна у центру Трстеника, у Дому културе, а трајаће све до 9. јуна, када ће се у порти манастира Љубостиња приредити песничка приношења и додела награде „Јефимијин вез”, коју ће ове године примити један од наших најзначајнијих песника и есејиста Мирослав Максимовић. Манифестацију је отворио Љубиша Марковић, заменик председника oпштине Трстеник, истичући да јубиларни, 30. „Јефимијини дани” по богатству програма уистину јесу јубиларни и да ће и надаље остати лепа и велика манифестација културе и стваралаштва, посебно женског, које је овде, у манастиру Љубостиња, златним везом утемељила

Србија

27.05.2017 у 22:00

Последња зора писца „Утопљених душа”

Чачак – Песник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у Јонском мору, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука. До ових података дошао је, упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац (41) из Научног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, оповргнувши досадашње који су се читав век провлачили кроз литературу и енциклопедије.

Култура

22.05.2017 у 21:30

Стварање и страдање Даринке Јеврић

„Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине 20. века. Време је да се академска књижевна и шира културолошка критика у Србији озбиљније позабави делом Даринке Јеврић”, рекла је проф. др Даница Андрејевић, шеф катедре за српску књижевност и језик на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, отварајући дводневни округли сто посвећен стваралаштву и животу познате песникиње.

Култура

10.05.2017 у 22:00

Поезија за тврде уши света

Као „својеглаво” аутентичан, Душко Трифуновић (1933–2006), истиче Стеван Тонтић, помало је загонетан случај савременог српског песништва. Доживео је да постане широко познат, популаран и код многих читалаца (слушалаца) омиљен песник, да има своје рецитаторе и епигоне, своје похвалне критичаре (међу њима беше и Бранко Миљковић), и сумњичаве критичарске пратиоце, па, ипак, истинска рецепција његове поезије изостала је.

Култура

06.05.2017 у 07:05

Ђурђевдан код Стевана

Традиционални сусрет „Ђурђевдан код Стевана” – сећање и поетски поздрав Стевану Раичковићу (1928–2007), већ десет година одржава се 6. маја, на Калемегдану, код бисте Стеванове. И ове године, у 11 часова, окупиће се пријатељи, песници, поштоваоци дела Стевана Раичковића, који ће казивати своје и Раичковићеве стихове. Очекује се долазак: Матије Бећковића, Радомира Андрића, Адама Пуслојића, Мирослава Максимовића, Душка Новаковића, Братислава Р. Милановића, Милоша Кордића, Драгана Хамовића, Бранислава Вељковића, Миљурка Вукадиновића, Мирјане Ковачевић, Миливоја Баћовића...

Култура

16.04.2017 у 22:00

Срби ме нервирају јер не уче од историје

Нова књига изабраних есеја Чарлса Симића, америчког песника српског порекла, „Тамо где почиње забава”, у издању београдског „Архипелага” и у преводу с енглеског језика Весне Рогановић, обухвата песникова сећања на Србију и Београд, записе о америчком југу, о Њујорку, о српским и светским песницима и писцима, о ситуацији у свету. Када пише о Америци, Симић често заузима критички став, а у есејима о Београду присећа се сопственог детињства и чланова породице. Било да пише о односу поезије и историје, било о песничком језику или поетској композицији, аутор често стаје у одбрану поезије, али критикује и њену самодовољност.

Пријавите се на нашу маилинг листу