Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,79	118,5	118,15
101,91	102,52	102,21
102,08	102,7	102,39

Србија

27.03.2018 у 22:00

Песник упола цене продаје добијену а неуручену награду

Смедерево – Смедеревски књижевник, публициста и новинар, Милосав Славко Пешић, у октобру прошле године одлуком жирија добитник је награде „Смедеревски Орфеј” за песму „На тргу препозна ме Исус”, на Међународном фестивалу поезије „Смедеревска песничка јесен”. Али, Пешићу до данас није уручена награда, нити је, како тврди, икада званично обавештен да је лауреат. – Нико ме није обавестио, што је уобичајена процедура, па нисам ни отишао на уручење награде – тврди Пешић за „Политику”. Након пола године одлучио се на несвакидашњи потез – да бронзану плакету коју није добио прода. И то није све. Новчани део исте награде нуди упола цене. – Невиђена прилика: продајем 50 посто јефтиније новчани део награде „Орфеј”, за коју је објављено у медијима да сам је добио средином октобра прошле

Култура

16.02.2018 у 21:52

Будим се са тескобом у срцу

Чини ми се да је свако путовање у неки крај истовремено и најбоље путовање у нашу унутрашњост, јер сваки човек тек на дистанци најјасније види своје место, место свога народа и своје културе коју понекад исувише вреднујемо или, као у нашем српском случају, премало ценимо, каже Нина Живанчевић поводом своје нове књиге „Оно што се памти” (издавач „Корнет”), збирке путописних есеја за коју је добила подршку француског Националног центра за књигу који јој је доделио стипендију намењену стваралаштву „изузетног писца”.– Та стипендија помаже писцу да живи и пише неких годину дана и додељује се одиста писцима изузетног статуса који имају пуно књига иза себе. Наравно да ја нисам спадала у ту категорију, али добила сам је и осим новчане помоћи, она прија нашој души. Као да те неки старији колега

Друштво

27.12.2017 у 17:47

Откривена докторска диплома Лазе Костића

Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику. Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду.

Магазин

06.12.2017 у 13:00

Успех ће постати непристојна реч

Огњенка Лакићевић је музичарка бенда која припада алтернативном музичком правцу, али уз то и песникиња са неколико објављених збирки поезије. Певачица је групе „Аутопарк”, типичног представника београдске алтернативне рок сцене. После дуже паузе пред публиком су били априла ове године. Један од њених најважнијих догађаја последњих година. За новогодишње празнике припремају, већ по традицији честитку својим фановима, нови сингл на којем сада раде са пуно гитарске буке. Воли бучне, паметне и мелодичне гитаре и текстове који нешто говоре. Алтернативна сцена нема насловне стране, нема је на естрадним странама, то су, како каже, догађаји у џеповима, или нишама великих градова, где се скоро сви познају или препознају. Нема славе, па ни успеха у традиционалном значењу, али има

ТВ ревија

29.11.2017 у 11:00

Ршум? Ма шта ми рече!

Шездесетих година у квизу о добитницима Нобелове награде у Радио Београду освојио сам транзистор и на њему уторком слушао емисију: „Ма шта ми рече”. У њој је песник Љубивоје Ршумовић исписивао своје каламбуре и правио ршум речима, градећи нове светове. Кад сам 1970. постао студент књижевности и стипендист ТВ Нови Сад, у Радничком универзитету „Радивој Ћирпанов” у Новом Саду присуствовао сам промоцији песничке књиге Љубивоја Ршумовића „Ма шта ми рече”, о којој је говорио њен приређивач Гојко Јањушевић. Касније сам сазнао да су Ршумовићеви преци били некада храбри Херцеговци из породице Окиљевић. Кад је један од њих направио ршум међу Турцима, дадоше му надимак Ршум.

Култура

16.09.2017 у 22:00

Политика није за песника

Милован Данојлић је песник који дели судбину оних наших интелектуалаца које је снажно обележило емигрантско искуство, и када је реч о његовом прозном и поетском стваралаштву, и када је реч о његовим политичким наступима. Његове најновије песме из збирке „Животи, животи” (Албатрос плус, 2016), за коју је недавно добио награду „Драинац” у Прокупљу и „Књижевни вијенац Козаре” у Приједору, наставак су његовог песничког рвања са самим собом и са светом: и када говори о свету, Данојлић говори о себи. Реч је о својеврсном погледу уназад, како гласи једна од песама у збирци (Питам се, у чуду помало/Од дечака који је кренуо на пут/Шта је у мени остало)

Култура

30.06.2017 у 22:21

Титова штафета у контра смеру

„Господе, који је ово век кад моје љубави нема!”, било је исписано на вратима једне стамбене зграде усред Борче, а њен власник хвалио се да је захваљујући овом стиху шармирао неколико девојака. Творац стиха је Адам Пуслојић кога је пријатељ замолио да му срочи нешто лепо и упечатљиво. И песник се одлучио за реторско питање. Адам Пуслојић је педесет година песник. Дебитовао је 1967. збирком „Постоји земља” и од тада живи своју поезију као етику. Написао је 48 збирки, превео 80 књига са румунског и руског, и добио бројне награде. Недавно му је припало признање „Васко Попа” за збирку „Somnabulia Balcanica” у издању „Лексике” из Неготина. За њега је писање налик присуствовању самом стварању света.

Култура

28.06.2017 у 22:00

Овај век је силеџија, нечовек

Ово је опроштајни текст нашег новинара и уредника који је од данас у пензији (Фото Т. Јањић) Вито Марковић (1936), песник, прозни писац, есејиста, антологичар, један од наших најзначајнијих песника, написао је петнаестак песничких књига, међу којима су и „Паника тела”, „Опасности главе”, „Пакао”, „Пустош и смрт”, „Удес”, „Насмејана жртва”, „Похвала лудилу”, „Снови и облици”, „Ноћни језик”, „Бели говор”, „Ноћи и одсјаји”, „Дневник душе”, „Гласна глава”, „Ватра под снегом”... Аутор је књига есеја и трактата: „Поезија и метафизика”, „Филозофија самоће”, „Ево како се постаје јак”, „Мрвице усамљености”, „Аналекта”, „Речник мисли”, „Трагање за суштином”. Марковић je и писац прозне трилогије у којој су књиге: „Хула”, „Жест” и „Мук”. Издавачка кућа „Свет књиге” управо је објавила

Култура

12.06.2017 у 20:35

Уручен „Јефимијин вез”

Трстеник – Песнику Мирославу Максимовићу уручена је награда „Јефимијин вез” за књигу поезије „Бол”, на крају петодневне културне манифестације „Јефимијини дани”. Признање је уручио председник Општине Трстеник Александар Ћирић. Одлуку о избору лауреата образложио је председник стручног жирија Александар Б. Лаковић, истакавши да је „Максимовић аутентичан и самосвојни песнички глас, чији је стваралачки поступак јако необичан и неусиљен, са префињеним осећањем за меру и склад”. Песму „Бол” Максимовић је исписао на основу свог ранијег и накнадног искуства. То је породична прича, у форми сонета, о једном од бројних покоља у Независној Држави Хрватској. Јефимијино дело „Похвала кнезу Лазару” прочитала је драмска уметница Јелена Жигон. О песникињи Јефимији беседио је добитник награде

Култура

06.06.2017 у 18:37

Почели „Јефимијини дани”

Трстеник – Велика песничка и музичка приношења првој српској поетеси Јефимији, као и низ других културно-духовних и културно-историјских дешавања, под традиционалним називом „Јефимијини дани”, почела су 5. јуна у центру Трстеника, у Дому културе, а трајаће све до 9. јуна, када ће се у порти манастира Љубостиња приредити песничка приношења и додела награде „Јефимијин вез”, коју ће ове године примити један од наших најзначајнијих песника и есејиста Мирослав Максимовић. Манифестацију је отворио Љубиша Марковић, заменик председника oпштине Трстеник, истичући да јубиларни, 30. „Јефимијини дани” по богатству програма уистину јесу јубиларни и да ће и надаље остати лепа и велика манифестација културе и стваралаштва, посебно женског, које је овде, у манастиру Љубостиња, златним везом утемељила

Пријавите се на нашу маилинг листу