Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,92	118,63	118,27
104,02	104,65	104,33
103,35	103,98	103,67

Култура

06.11.2018 у 09:02

У Женеви откривена спомен плоча Јовану Дучићу

ЖЕНЕВА - У Женеви је свечано откривена спомен-плоча посвећена Јовану Дучићу, великом српском писцу и дипломати, који је у овом граду провео седам година живота. Иницијативу за постављање овог обележја покренула је Амбасада Републике Србије у Швајцарској, желећи да остави трајан спомен на време које је славни српски песник и дипломата провео најпре на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године. Спомен-плоча, постављена на адреси на којој је Дучић живео у време студија, у непосредној близини Женевског универзитета, дар је Министарства културе и информисања Републике Србије Граду Женеви и на њој пише: „Овде је у време својих студија живео Јован Дучић (1874-1943), кнез српске

Култура

24.08.2018 у 17:50

Преминуо Цирил Злобец, најзначајнији савремени словеначки писац

ЉУБЉАНА - У Љубљани је у 94. години умро словеначки песник, преводилац и публициста, уредник, новинар и политичар Цирил Злобец, јавио је Радио Словенија. Писао је лирске, емотивне песме и награђиван за своје дело. Између осталог, добио је Томшичеву, Жупанчичеву и Веронику награду, а 1982. године и Прешернову. Прве песме објавио је 4. јула 1945. године за време рата, а 1953. инспирисао је словеначку јавност песничком збирком Песми штирих (Песме четворице), коју је објавио заједно са још три гиганта модерне домаће поезије - Тоне Павчек, Јанез Менарт и Кајетан Кович. Колекција је имала неколико репринта и послужила је као изузетан доказ интерконекције - четири тако различита песника, уједињена као један - у једну. Последњи од антологијског квартета био је опроштај од Злобеца. Јанез

Београд

31.07.2018 у 23:44

Сећање на Ивана Лалића

У знак сећања на песника Ивана Лалића (1931–1996), у башти скадарлијског клуба „Полет” приређено је поетско вече. Многобројни поштоваоци имали су прилику да чују неке од песама које ће вечно да се памте, а међу њима су и „Море” и „Носталгија”. Лалић је био усредсређен на најбитнија питања поезије, њене форме и песничке вишезначности, на бирање сопствених претходника и лирски дијалог са традицијом и културом. Важио је као изузетан познавалац светске поезије, један је од наших најбољих преводилаца немачких, француских, енглеских и америчких песника, предодређен да буде песничка жижа у којој се укршта национално и европско наслеђе, традиција и модерност.

Култура

28.07.2018 у 23:05

Ако нема осећања нема ни поезије

Из збирке у збирку Звонко Карановић проналази нове поетске изразе, нове тематске изазове и слике поетских светова, а умножавајући емоције и ликове своје поезије као да се поиграва линеарним структурама овог књижевног рода. У својој новој књизи „Иза запаљене шуме”, у издању ЛОМ-а, која наликује на шетњу кроз „кодирани космополитски луна-парк”, још једном уверава у визуелну и звуковну снагу свог стваралаштва. Апачи из племена Чикава за свет кажу „шума”, мисао је која отвара вашу нову поетску збирку. Њена реалност је апокалиптични пост-свет, стварност на граници сна и живота? Временска раван збирке је смештена у блиску будућност, и Боб Дилан и Џулијан Асанж су још живи, као и потреба за добром поезијом коју једна од јунакиња цитира, а друга тетовира на рамену. Епиграф збирке о свету

Култура

17.07.2018 у 11:04

„Бранко Радичевић” руској песникињи Олги Мартиновој

Међународна песничка награда „Бранко Радичевић” припала је ове године угледној руској песникињи Олги Мартиновој, једногласно је одлучио жири Бранковог кола у коме су Ненад Грујичић (председник), Верица Тричковић и Мићо Савановић. Кроз своје билингвално књижевно искуство, Олга Мартинова (56) поезију доживљава као „поруку у боци” коју океан живота носи на својим бурним таласима, као духовни бисер покренут из дубине подсвести, саопштио је жири, преноси Танјуг. Ослањајући се на виђење Паула Целана, Мартинова доживљава песму као плутајућу истину: „Песма може бити порука у боци, предата надању, да би негде и некад могла бити избачена на копно, на тло срца”, навео је Грујичић. У симбиози удаљених епоха и различитих простора, у суматраистичком, дакле, поетичком начелу, какво проналазимо

Србија

27.03.2018 у 22:00

Песник упола цене продаје добијену а неуручену награду

Смедерево – Смедеревски књижевник, публициста и новинар, Милосав Славко Пешић, у октобру прошле године одлуком жирија добитник је награде „Смедеревски Орфеј” за песму „На тргу препозна ме Исус”, на Међународном фестивалу поезије „Смедеревска песничка јесен”. Али, Пешићу до данас није уручена награда, нити је, како тврди, икада званично обавештен да је лауреат. – Нико ме није обавестио, што је уобичајена процедура, па нисам ни отишао на уручење награде – тврди Пешић за „Политику”. Након пола године одлучио се на несвакидашњи потез – да бронзану плакету коју није добио прода. И то није све. Новчани део исте награде нуди упола цене. – Невиђена прилика: продајем 50 посто јефтиније новчани део награде „Орфеј”, за коју је објављено у медијима да сам је добио средином октобра прошле

Култура

16.02.2018 у 21:52

Будим се са тескобом у срцу

Чини ми се да је свако путовање у неки крај истовремено и најбоље путовање у нашу унутрашњост, јер сваки човек тек на дистанци најјасније види своје место, место свога народа и своје културе коју понекад исувише вреднујемо или, као у нашем српском случају, премало ценимо, каже Нина Живанчевић поводом своје нове књиге „Оно што се памти” (издавач „Корнет”), збирке путописних есеја за коју је добила подршку француског Националног центра за књигу који јој је доделио стипендију намењену стваралаштву „изузетног писца”.– Та стипендија помаже писцу да живи и пише неких годину дана и додељује се одиста писцима изузетног статуса који имају пуно књига иза себе. Наравно да ја нисам спадала у ту категорију, али добила сам је и осим новчане помоћи, она прија нашој души. Као да те неки старији колега

Друштво

27.12.2017 у 17:47

Откривена докторска диплома Лазе Костића

Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику. Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду.

Магазин

06.12.2017 у 13:00

Успех ће постати непристојна реч

Огњенка Лакићевић је музичарка бенда која припада алтернативном музичком правцу, али уз то и песникиња са неколико објављених збирки поезије. Певачица је групе „Аутопарк”, типичног представника београдске алтернативне рок сцене. После дуже паузе пред публиком су били априла ове године. Један од њених најважнијих догађаја последњих година. За новогодишње празнике припремају, већ по традицији честитку својим фановима, нови сингл на којем сада раде са пуно гитарске буке. Воли бучне, паметне и мелодичне гитаре и текстове који нешто говоре. Алтернативна сцена нема насловне стране, нема је на естрадним странама, то су, како каже, догађаји у џеповима, или нишама великих градова, где се скоро сви познају или препознају. Нема славе, па ни успеха у традиционалном значењу, али има

ТВ ревија

29.11.2017 у 11:00

Ршум? Ма шта ми рече!

Шездесетих година у квизу о добитницима Нобелове награде у Радио Београду освојио сам транзистор и на њему уторком слушао емисију: „Ма шта ми рече”. У њој је песник Љубивоје Ршумовић исписивао своје каламбуре и правио ршум речима, градећи нове светове. Кад сам 1970. постао студент књижевности и стипендист ТВ Нови Сад, у Радничком универзитету „Радивој Ћирпанов” у Новом Саду присуствовао сам промоцији песничке књиге Љубивоја Ршумовића „Ма шта ми рече”, о којој је говорио њен приређивач Гојко Јањушевић. Касније сам сазнао да су Ршумовићеви преци били некада храбри Херцеговци из породице Окиљевић. Кад је један од њих направио ршум међу Турцима, дадоше му надимак Ршум.

Пријавите се на нашу маилинг листу