Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Мозаик

13.11.2018 у 10:16

Пошта Србије 9. новембра објавила је емисију пригодних поштанских марака под називом „100 година од завршетка Великог рата”, као својеврстан омаж српским и страним лекарима који су дали немерљив допринос у раду српског санитета, заштити здравља наших војника и цивила, развоју медицинске науке и праксе. На маркама су овековечени проф. др Војислав Ј. Суботић, др Вилијам Хантер, др Милош Ђ. Поповић, др Едвард Рајан, проф. др Михаило Мика Петровић и проф. др Лудвик Хиршфелд. Њихова имена се и данас помињу са највећим пијететом, јер су били људи наде у најтежим временима за српски народ. Пригодно филателистичко издање садржи шест марака номиналних вредности по 23 динара, које се налазе у карнету, штампаном у тиражу од 15.000 примерака, а емисију прати још пригодан жиг и три коверта првог

Култура

14.11.2018 у 20:30

Мозаик Жике Павловића у БДП-у

Новела „Расло ми је бадем дрво” Живојина Павловића, објављена крајем осамдесетих година прошлог века, ускоро ће добити и своју сценску верзију. Драматизацију и режију овог дела ради глумица Милена Павловић Чучиловић, Павловићева ћерка, на сцени матичног Београдског драмског позоришта. Ово дело заправо повезује карактеристичне мотиве Павловићевог стваралаштва кроз препознатљив стил приповедања. У ауторској екипи су и Сташа Јамушаков, који потписује дизајн сцене и костима, сарадник дизајнера је Емил Петро, композитор Матеја Радисављевић, а кореографију и сценски покрет ради Маја Митић. Павловићеве јунаке тумаче: Александар Алач, Стефан Радоњић, Татјана Кецман, Нада Мацанковић, Маја Ранџић и Лако Николић. Премијера се очекује крајем новембра, када ће уједно бити обележено и 85 година од

Мозаик

09.11.2018 у 12:20

Кумкват – јапанска поморанџа

Кумкват је воће које ми је улепшало ово топло недељно новембарско јутро, па сам морала да сазнам све о њему. Веровала сам да се, што се тиче понуде цитруса у нашој земљи, већ све зна, али, као што видите, нисам била у праву. И то на моју срећу. Кумкват је цитрусно воће величине мало веће маслине или чери парадајза, а неописиво личи на минијатурну поморанџу, благо овалног облика. Према чињеници да се не гули, већ цео једе, кумкват више личи на парадајзић него на цитрусе. Обично се назива јапанска поморанџа (златна поморанџа), па је сасвим очигледно одакле потиче. Највише се производи у Кини, Јапану, Кореји, Индији, Филипинима, дакле југоисточној Азији. Ово воће су Европљани први пут видели пре неки век и по. Тек пре 100 година кумкват је ботанички класификован и заједничко је име за

Мозаик

09.11.2018 у 17:30

Љубавна игра лабудова

Лабудови су одувек одушевљавали човека својом грациозношћу, чедном белином и нежним изгледом. У античким митовима Зевс је узео обличје баш ове птице у једном од својих љубавних подухвата и тада је рођена лепа Јелена због које је почео Тројански рат. С друге стране, уметнике и мистике заносила је прича о „лабудовој песми”. Наиме, раније се претпостављало да ова птица предосећа своју смрт и почиње да пева. Међутим, кричање дивљих лабудова тешко се може назвати песмом, док су њихови рођаци по парковима и малим језерима потпуно неми што је изгледа последица резигнације. Они се више ни не селе у топлије крајеве, за разлику од дивљих лабудова који су одлични летачи. Можда изгледају неспретно док снажним крилима шибају воду да би се, стајући ногама на њену површину, лагано придигли, али зато

Мозаик

02.11.2018 у 17:00

Ослобођење Србије у Великом рату од стране заједничке француско-српске војске

У 2018. години обележава се стогодишњица краја Првог светског рата и ослобођења Србије од стране француско-српске војске. Ослободилачки поход српске и француске војске, након херојског пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918, окончан је ослобођењем Србије и капитулацијом бугарске, односно аустроугарске војске, а данас се сматра једним од темељних елемената на којима се заснива традиционално пријатељство Србије и Француске. Наиме, у периоду од 15. септембра до 1. новембра 1918. године српска и француска војска пробиле су Солунски фронт, приморале на капитулацију бугарску и аустроугарску армију. У свом победоносном походу заједничке снаге Срба и Француза заузеле су, 25. септембра Штип, 26. септембра Велес, Скопље 29. септембра, ослободиле Врање 5. октобра, Лесковац 7. октобра, Ниш

Синоћ у граду

30.10.2018 у 12:46

Откривање тајни мозаика

Откривајући тајанствени свет мозаика, сваки аутор уноси лични ликовни рукопис, оставља траг сопственог карактера и открива унутрашње стање духа, уверавају учесници радионице мозаика који су представили своје радове у Малој галерији УЛУПУДС-а. Знање о мозаичким техникама преноси им професор Петар Вујошевић. Све што су чули полазници ове школе, у коју су многи дошли и да би утврдили градиво, применили су у пракси. Они сада знају да нацртају скицу, да чекићем на пању изломе камен, направе лепак од брашна и воде, осмисле композицију... У завршници три пута мере и једном секу пре него што рад спакују у дрвени рам и прекрију га жицом. Да би се видели резултати њиховог труда, преко дела као на торту стављају „глазуру” од гипса. Ову смешу пажљиво и брзо равнају мистријом. Има ту и другог алата

Мозаик

29.10.2018 у 17:30

Рапсодија славног Занзибарца

Са светском премијером филма „Боемска рапсодија”, о британском рок бенду „Квин”, одржаном 23. октобра у Лондону, у центру пажње поново се нашао живот његовог легендарног певача Фредија Меркјурија, који је умро пре 27 година. Његово екстравагантно присуство на сцени, необични костими, незаборавни хитови, променљива сексуалност и смрт услед болести повезане са сидом са само 45 година дефинишу сећања на британску рок сцену седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Мање позната и једва да се помиње у филму јесте чињеница да је рођен у Танзанијском архипелагу у Занзибару, у породици чији су корени у Индији и Персији. Фарук Булсара (касније назван Фреди Меркјури), рођен је 5. септембра 1946. у Занзибарској владиној болници. Његови родитељи Боми и Џер Булсара били су Парси –

Мозаик

23.10.2018 у 13:52

Златна Кејт Мос за 419.300 евра

Лондон – Од бисте модела Кејт Мос до прецизно и детаљно урађеног сета за ликер у облику слона, низ предмета направљених од злата, крајем прошле недеље били су понуђени на аукцији у познатом лондонском Сотбију у оквиру прве продаје икада организоване и посвећене овом племенитом металу, известио је Ројтерс. Антиквитети и савремени комади – сви они нашли су своје место на аукцији под називом „Додир Миде” (Мида је, у грчкој митологији, био богати фригијски краљ, за кога је позната и прича како је добио „дар” да све што дотакне претвори у злато, прим.прев.), која је одржана 17. октобра у Лондону. Понуђени су били накит, уметнички предмети, намештај – па чак и аутомобил марке ферари. „Био је то први пут да смо имали продају у потпуности посвећену злату”, изјавио је Константин Франгос,

Мозаик

19.10.2018 у 17:00

Одлазак визионара Пола Алена

Пол Ален, суоснивач „Мајкрософта” и један од два човека који су допринели развоју рачунара и њиховом уласку у наш живот, умро је од дуге и тешке болести у 66. години. Ален је напустио „Мајкрософт” почетком 1980, јер се тада први пут суочио са тешком болести од које се дуго лечио. Током седам година рада у овој компанији, Ален и Бил Гејтс су развијали персоналне рачунаре. Компанију су основали 1975. године. Циљ им је био да тадашње компјутере који су били огромни и веома бучни, прилагоде за коришћење обичним грађанима. Да би их разликовали од тадашњих компјутера, назвали су их микрорачунари. Ален је смислио име „Мајкро-Софт”, за фирму која се бавила развојем софтвера за мале компјутере. Тада је и настао израз који се и данас користи – персонални рачунар, пренео је „Њујорк

Мозаик

18.10.2018 у 17:15

Опасности брзих дијета

Брза дијета је она код које се напредак у мршављењу рачуна у двоцифреном броју килограма на месечном нивоу. Дакле, држите некакву експрес брзу дијету и мршавите 15 или 20 кг месечно. Ако мало прочешљате по интернету, пронаћи ћете гомилу оваквих експрес брзих дијета за мршављење које нуде управо то. Због брзине многи се забораве да проуче опасности које овакве брзе дијете нуде. Свака брза дијета има за основу изразито малу енергетску вредност, која је знатно испод енергетског минимума (базалног метаболизма) већине, дакле испод 1.200 кцал дневно. Јер да би брзо смршали, морате да гладујете. Било да је ова или она брза дијета у питању, избачене су целе групе намирница, дакле или су избачене масти, или угљени хидрати, или обоје. Креатори брзих дијета често дају ограде којима јасно кажу

Пријавите се на нашу маилинг листу