уторак, 19.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,07	97,65	97,36
	108,87	109,52	109,19

Таг: мозаик

Мозаик

25.09.2020 у 20:00

Трагедија на обали Тасманије

Можда су залутали, или ловили плен у плитким водама, можда су пратили сапутника који је кренуо ка обали. У сваком случају, више од 470 китова насукало се на обалу удаљене плаже на острву Тасманија. Више од половине већ је угинуло, док се научници боре да спасу остатак групе. Крис Карлин, поморски биолог, каже да је ово веома компликована операција и да ће сваки спасен кит за њих бити велики успех. Још у уторак, када је примећена прва група китова, тим научника, полицајаца и других владиних службеника спасио је најмање 25 китова тако што су успели да их одвуку са обале на пучину. У среду ујутру пронашли су још 200 китова који су већ угинули. Масовно насукавање китова на обале Тасманије, која припада Аустралији, није честа појава за овај део света, али су садашња дешавања

Мозаик

15.09.2020 у 16:02

Седамдесет година од оснивања Саобраћајног факултета – Универзитет у Београду

Саобраћајни факултет – Универзитет у Београду је најстарија и најважнија високо-образовна институција у области саобраћајног инжењерства у југоисточној Европи. Његова историја почиње оснивањем Високе саобраћајне школе 8. септембра 1950. године, тачно 142 године након оснивања Велике школе, претече данашњег Универзитета у Београду. Након неколико реорганизација високог школства у области техничких наука, новим Законом о универзитетима усвојеним 8. јуна 1960. године основан је Саобраћајни факултет Универзитета у Београду. Само годину дана касније са радом ће почети и Завод за проучавање и унапређење саобраћаја, претеча Института Саобраћајног факултета. Школске 1978/79. године Саобраћајни факултет се уселио у нову зграду, архитектонско решење награђено Октобарском наградом града Београда. У

Мозаик

03.09.2020 у 20:00

Важна улога мангана

Манган је један од оних минерала који обично не помињемо баш превише, ваљда зато што углавном не знамо чему служи. У хемији је то метал, а за нас је битнија његова улога у исхрани јер се он налази у многим намирницама, иако у незнатним количинама. Један је од најбитнијих микроелемената неопходан организму. Има важну улогу, а у исхрани је довољно да га узимамо кроз намирнице које га садрже. Суплементација манганом је непотребна. Манган је веома раширен у намирницама – има га у зеленом чају, какаоу, кестену, лешницима, орасима и бадемима, а садрже га и житарице: раж, овас, интегрални пиринач и разне семенчице. Од поврћа манган можете наћи у грашку и осталим легуминозама, спанаћу, луку, зеленој салати, купусу, целеру, цвекли, маслини… Воће га такође садржи: ананас, банане, купине,

Мозаик

30.07.2020 у 20:00

Алтернативни обрасци

Многи почињу да се удаљавају од уобичајених навика у исхрани и окрећу се алтернативним обрасцима исхране у нади да ће учинити више за своје здравље. Међутим, када из исхране елиминишете одређену храну или намирницу, морате схватити да можда уклањате кључне хранљиве састојке. Неки обрасци исхране могу захтевати и посебне суплементе. У наставку је мојих топ 8 најзаступљенијих алтернативних образаца исхране. Неки се држе периодично, други ограничено, а трећи стално. Све наравно према томе шта желите да промените: навике, килажу или пробате нешто ново. Вегетаријанска и веганска исхрана Постоји мноштво вегетаријанских дијета, од лакто-вегетаријанске (која укључује млечне производе) и лакто-ово-вегетаријанске (која укључује млечне производе и јаја) до веганске (која не укључује

Мозаик

24.07.2020 у 20:00

Сунчани сат

Сунчани сатови познати су још од старог Египта, а развиле су их и друге културе, Кинези, Антички Грци и Римљани. Врста сунчаног сата с показивечем (гномон) описана је у Старом Завету (Исаија 38:2). Сматра се да је математичар и астроном Теодосије из Битиније (око 160. пре нове ере – око 100. пре нове ере) изумео универзални сунчани сат који је могао да се користи било где на свету. Француски астроном Оронс Фине конструисао је сунчани сат од слоноваче 1524. Италијански астроном Ђовани Падовани објавио је расправу о сунчаним сатовима 1570, у коју је уврстио и упутства за производњу и постављање зидних (вертикалних) и хоризонталних сунчаних сатова. Дело Ђузепа Бјанкинија Constructio instrumenti ad horologia solaria расправља о томе како се прави савршени сунчани сат, с детаљним

Мозаик

23.07.2020 у 20:00

Лаке летње намирнице

Краставац је баш као и лубеница састављен претежно од воде (95 одсто) и у ово топло доба године осим што освежава он и хидрира организам. Краставци су богати минералима (бакар, калијум, манган), али и витаминима Бе, Це и Ка, што је права ствар уколико тражите добру намирницу за редукциону дијету. Добар је и извор полифенола и других једињења која смањују ризик од обољења кардиоваскуларног система. Позитивна својства краставца су следећа: штити мозак, побољшава концентрацију и добра је намирница у исхрани оболелих од дегенеративних обољења попут Паркинсонове болести; штити срце, јер садржи калијум који утиче на смањење повишеног крвног притиска и регулацију електролита у организму смањује ризик од рака дојке, грлића материце, јајника, али и рака простате код мушкараца, јер

Мозаик

20.07.2020 у 20:00

Љубомир Клерић (1844–1910)

Љубомир Клерић (рођ. Julius Clery, Суботица 29.6.1844 – Београд 21.1.1910), рударски инжењер, геолог, научник, конструктор, проналазач, утемељитељ српске школе механике и машинства, универзитетски професор, члан Српског ученог друшта, Српске краљевске академије (данас САНУ), Мађарске академије наука, предлагач Николе Тесле за члана Српске краљевске академије, учесник у Српско-турским ратовима, министар просвете и привреде, државни саветник, декан Техничког факултета Велике школе у Београду, члан Комисије за формирање Универзитета у Београду итд.Основно образовање стекао у Суботици, гимназијско у Београду, а после друге године на Великој школи, упућен је на студије рударског инжењерства у Фрајберг. Током студија један семестар изучавао машинство на Политехници у Цириху. Усавршаво се на

Мозаик

13.07.2020 у 16:20

Београдска шака

Прва интензивнија истраживања на пољу роботике у Србији почела су шездесетих година на Институту „Михајло Пупин”, где је зачета такозвана Београдска школа роботике. Професори ЕТФ-а у Београду Рајко Томовић и Миодраг Ракић, започели су 1963. пионирски рад на изради вештачке шаке. Исте године, на Институту су конструисали модел прве на свету протетичке роботске шаке са екстерним напајањем. Шака је имала пет прстију, микроелектрично управљање и сензорску повратну спрегу. Омогућавала је хватање предмета савијеним и опруженим прстима. Овај модел мултифункционалне спољашње ручне протезе познат је у свету као Београдска шака. То је била прва активна вештачка рука налик руци човека, са четири прста и палцем у величини људске руке. На врховима прстију били су интегрисани сензори притиска, а

Мозаик

07.06.2020 у 20:37

Оп-арт поново у моди

Контрасти црно-белих елемената у ентеријеру изазивају оптичке ефекте који снажно утичу на наша чула. Оп-арт, уметнички правац који је шездесетих година 20. века утемељио Виктор Вазарели, занимљив је феномен када је реч о теорији утицаја визуелних ефеката на човечију свест и подсвест. Али када феномен пренесемо у реалан живот, тачније у животни простор, односно ентеријер, онда је наша психофизичка равнотежа озбиљно доведена у питање. Јер често нам се заврти у глави. Оштри контрасти црно-белих елемената постављени на подлогу, по законима геометрије (водоравно, хоризонтално, дијагонално, кружно, укрштено), а затим незнатним померањем правилног растера, избачени из математичког реда, изазивају неочекиване оптичке ефекте који снажно утичу на наша чула. Овај уметнички тренд био је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.01.2021 у 23:18

О сећању и митовима

18.01.2021 у 23:00

Нераскидива веза кафане, културе и политике

18.01.2021 у 22:52

Конте добио подршку доњег дома парламента Италије

18.01.2021 у 22:33

Преминуо инфектолог проф. др Стеван Баљошевић

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

18.01.2021 у 22:05

Руска интраназална вакцина против ковида безбедна