Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,95	118,66	118,3
100,9	101,5	101,2
104,86	105,49	105,18

Култура

14.11.2017 у 13:41

Нови Сад – С Његошем боље знамо ко смо, и од Његоша најбоље дознајемо шта нам ваља чинити, поручио је академик Миро Вуксановић на свечаном отварању научног скупа „Књиге о Његошу” који је јуче у Матици српској посвећен овом песнику, владики и владару. То је други научни скуп који приређује Његошев одбор, основан под кровом Матице српске 2006. године. Прошли пут, пре осам година, тема је била дело Петра II Петровића Његоша, а сада се о овом песнику „Луче микрокозме“ говорило кроз књиге које су други о њему писали. Скуп је одржан на дан рођења Његоша (1813), али су више од ове „мале годишњице” организатори желели да истакну – 170 година од првог издања Горског вијенца. Те 1847. први пут су објављени и Вуков превод Новог завета, Бранкове Песме и Даничићев Рат за српски језик и правопис,

Култура

14.09.2017 у 21:50

Рукопис „Горског вијенца” треба да се врати Београду

Још увек није завршена прича у вези са оригиналним рукописом „Горског вијенца”, који се сада налази на Цетињу, а поставља се и питање другог дела Његошевог аутографа овог чувеног спева, који никада није пронађен, управо због тога што никада није ни тражен. Србија има право да тражи да Његошев аутограф буде враћен Београду због тога што га је 1969. године маршал Тито тајно поклонио, дао га у „мраку” Црној Гори, што је незаконито и противно Међународној конвенцији о неотуђивости културне баштине (повеље из Сен-Жермена и Париза), чији смо и ми потписници, каже за наш лист историчар уметности Живко Брковић, аутор студија „Судбина рукописа `Горског вијенца`”, „Моје архивалије о Његошу”, и других.

Култура

20.08.2017 у 22:00

Судбина рукописа „Горског вијенца” као добар трилер

Рукописи великих књижевних дела имају чудесне судбине и путеве у свету, попут људских, а потрага за Његошевом руком исписаним „Горским вијенцем” наликује на неки шерлоковски заплет или трагање за другом књигом Аристотелове „Поетике” о смеху, у лавиринтима мрачне опатије у Ековом роману „Име руже”. Рукопис је нестајао и појављивао се необичним ритмом, као река понорница.

Култура

03.08.2017 у 17:00

Зар је зло штампати његоша на латиници?

Сматрамо да су издавач „Нова књига плус“ и угледни лист „Политика“, зарад истинољубивости и одговорности према читаоцима, обавезни да објаве разјашњење недоумица у тексту дописника „Политике“ из Црне Горе, уваженог господина Новице Ђурића. Наиме, недавно је пласирана лажна информација о наводном претварању Његошевог рукописа у латинично писмо у нашем издању, и то је учинио један савршено неодговорни заштитник Његошевог дела (у чије добре намере иначе не треба сумњати). То је нетачно и то смо већ демантовали. Напросто то није истина.

Култура

25.07.2017 у 22:00

Његошева дела на „чудној” латиници

Од нашег сталног дописника Подгорица – Његошеви „Горски вијенац” и „Луча микрокозма” недавно су штампани латиницом што и није нека посебна вест, али да је и рукопис великог песника претворен на такозвану рукописну латиницу јесте вест која има посебну поруку. А порука је да су као поклон-награде уз диплому „Луча”, такође штампану латиницом, недавно додељена Његошева дела „Луча микрокозма” и „Горски вијенац” са новотвореном рукописном латиницом, покушајем да се Његошев рукопис претвори у писмо коме никада није припадао. Уосталом, све оно што је Његош стварао и писао било је на српском језику и ћирилици. Тај велики песник чак је ћирилична слова називао „српска слова”.

Теме недеље.

06.02.2017 у 08:30

Његош је енциклопедија нашег духа

Од нашег сталног дописника Подгорица – За два века од када је рођен, песник и владар Петар Други Петровић Његош, никад није био на грдним мукама као у протекле две деценије и ових дана, кад га неуки и незнавени, попут председника општине Петница Аднана Нуховића, оптужују да је „највећи крвник Бошњака и ислама”. Но, нису на Његоша кренули само неуки, већ и они који су стекли „веље” титуле и бројне државне награде, попут универзитетског професора Новака Килибарде, некадашњег црногорског амбасадора у Сарајеву, али и саветника бившег председника црногорског парламента Андреја Николаидиса. Први је оцењивао да „нема антиисламскијег писца на планети него што је Његош”, док је други устврдио да је Његош геноцидни песник. Глас који је кренуо против Његоша допро је и до Хага, где је

Теме недеље.

04.02.2017 у 22:00

Од хуманиста до издајника и слугу

Једна од првих ствари које професори књижевности говоре ученицима јесте та да литерарна дела схватају и тумаче као фикцију, као једну уметничку конструкцију различитих језичких нивоа, а не као пуко пресликавање стварности или још горе – као стварност саму. Опрезно се прилази и односима између пишчеве биографије и његовог књижевног дела. То што се константно у последњих неколико деценија повампирује у круговима такозваних бошњачких књижевних тумача, а подразумева однос према литерарном свету дела Иве Андрића и Његоша као према стварности, у којој су, наводно, ови писци јунаке муслиманске вере сатанизовали и тиме

Регион

20.01.2017 у 20:07

Мустафа Церић: Забранити читање „Горског вијенца”

Сарајево – Некадашњи врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ и актуелни председник Светског бошњачког конгреса Мустафа Церић изјавио је како је у Његошевом „Горском вијенцу” препознао „корене геноцида према Бошњацима” и тражи да се, не само у БиХ него и у Црној Гори и другде, забрани изучавање и читање тог дела. Он је, како је известила РТРС, казао да они у БиХ, не прецизирајући на кога мисли, треба да подигну тужбу против изучавања и читања „Горског вијенца” у Црној Гори и другде. „Што се нас Бошњака тиче, то је дело које позива наше суседе на геноцид”, навео је некадашњи реис којег шира јавност у БиХ памти по његовим политичким амбицијама и сталном мешању у политику, али и по томе да се није успротивио вехабијском покрету који се у БиХ снажно почео развијати баш у време док је

Култура

25.11.2016 у 12:06

У славу Његоша, оца поезије

У овогодишњем „Колу”, као 727. књигу, Српска књижевна задруга, објавила је збирку песама Матије Бећковића (1939), под насловом „Праху оца поезије”. Предговор за књигу написао је Милован Данојлић. О књизи су говорили проф. др Стојан Ђорђић, др Душко Бабић и аутор. После наслова „Праху оца поезије”, који је написао, дакле, у форми посвете, истиче Стојан Ђорђић, Бећковић је ставио на почетак своје нове песничке књиге мото од два дистиха, оба из космогонијског спева Петра Петровића Његоша „Луча микрокозма”.

Култура

20.12.2013 у 22:00

Његош и музика

Иако је огроман број библиографских радова посвећен Његошу и реконструисан готово сваки дан његовог кратког живота, а дела му проучавали наши највећи књижевници, књижевни историчари и теоретичари, сасвим малу или никакву пажњу посветили су улози музике у његовом животу и делима, каже др Бранка Радовић, ауторка књиге „Његош и музика”, чије ће друго допуњено издање бити представљено вечерас у 19...

Пријавите се на нашу маилинг листу