четвртак, 18.04.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,66	118,37	118,02
	104,15	104,78	104,47
	103,09	103,71	103,4

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 12:47

Таг: југославија

Свет

12.03.2019 у 09:49

Земан: Бомбардовање Југославије грешка које се нерадо сећам

ПРАГ – Поводом данашње прославе 20. годишњице уласка Чешке у НАТО, председник Милош Земан означио је бомбардовање Југославије 1999. године као грешку и признао да се данас нерадо сећа одлучивања чешке владе да као „новајлија у НАТО”, одобри бомбардовање. „Могу да вам кажем да то са извесне дистанце сматрам грешком и сматрам да је то био чин извесне ароганције моћи. Тадашњег одлучивања чешке владе се сећам веома нерадо. Чешка је била последња земља која је дала сагласност за бомбардовање. И то и из тог разлога што смо били у НАТО три недеље и вероватно не би било потпуно нормално када би као новајлија и као једина земља ставили вето на ту одлуку”, казао је Земан у пригодном интервјуу агенцији ЧТК, преноси Бета. Земан који је зелено светло за бомбардовање СР Југославије дао

Хроника

11.01.2019 у 21:33

Словенија не да Србији да суди Грујовићу

Чачак – Адвокат из Новог Места, Борут Шкерљ, саопштио је за „Политику” да је Сенат Окружног суда у том словеначком граду пред Нову годину одбио предлог надлежног тужиоца Сречка Хочевара да се предмет против Драгомира Грујовића (57) из Чачка, оптуженог за ратни злочин из 1991, уступи српском правосуђу. – Сматрам да оптужница нема никакве основе за пресуду јер не постоје објективни докази. Предмет се може завршити и у Словенији – казао је за наш лист Шкерљ који Грујовића брани по налогу словеначког правосуђа. Он је недавно за „Словенске новице”, дневник који се штампа у Љубљани, нагласио: „У ствари, у реду би било ако би му се судило у Словенији, тако би се показало да оптужба није утемељена и да потиче из других времена, да је ’социјалистичка оптужница’ која данас не достиже

Фудбал

04.01.2019 у 19:00

Зашто је Велика Србија постала Југославија

Да је Великој Србији 1945. промењено име у Југославија свима би све било јасно. Дабоме, морало је тако због комуниста. Међутим, то се догодило 1919! И промени имена је кумовао исти човек – Данило Стојановић – који је тај клуб и основао 1913. и дао му прво име. Прошле године се 1. децембра навршио век од проглашења заједничке југословенске државе. Тим поводом је постављено питање о односу Срба и Југославије (приликом настанка држава је названа Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца). Како је било може да се види и кроз покрштавање Велике Србије у Југославију што су учинили сами њени обновитељи. „Било је јасно да је старо име – „Велика Србија” – у новим условима уједињене државе постало беспредметно и без сврхе и да је као такво могло да буде само од штете, те га је требало што пре

Колумна недеље

23.12.2018 у 21:00

Модерно гуслање из постјугословенског циркуса

Наводно је неки амерички универзитет истраживао утицај гусала на здравље и установио да лечи 18 болести. Дакле, одлазак на гусларско вече може да се пореди с боравком у хипербаричној комори, под условом да, наравно, ово истраживање није лажна вест. Такође, није установљено како гуслање утиче на слух. Како сам био присутан на неколико таквих манифестација, модерни гуслари, међу којима је све више оних без бркова, а биће и да су нижи од два метра, подсећали су ме на психоделичне горштаке који солирају на једној жици и јаучу у десетерцу. И гуслар и слушаоци су све време у трансу те, ма како апсурдно звучало, песме косовског циклуса или модерна поезија и свирка, с новим див-јунацима, стварају утисак да сте упали на концерт жестоког етно-панка. Модерних гуслара је све више, а један од њих,

Култура

20.12.2018 у 22:06

Дарко Бајић: Југославија је лекција из историје

Мултимедијална догађај „Сан о Југославији” у режији Дарка Бајића који спаја глуму, филм и видео уметност одржан је вечерас у холу Палате Србија. Стотинак људи присуствовало је овом позоришном експерименту у којем су тројица глумаца Небојша Дугалић, Александар Лазић и Андрија Кузмановић говорили цитате славних људи са југословенских простора. Глумци су оживљавали цитате Његоша, Вука Караџића, Карађорђа... баш на дан када је пре 100 година основана прва Влада Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Публика је осим глумаца имала прилике да види и три обелиска на којима су се пројектовали видео снимци и фотографије који асоцирају на велики јубилеј. Редитељ овог необичног уметничког догађаја Дарко Бајић казао је Танјугу да на простору некадашње Југославије има још увек Југословена и

Колумнисти

09.12.2018 у 09:00

Захвалност за будућност

Књижевници величају „хероја над херојима” и „кормилара нације”. Политичари пореде оно што је он урадио са делима Бизмарка и Черчила. Сликари га сликају како као Бог силази с неба испред светог хоризонта. Безбројни уметници величају га на безбројним прославама: на Дан оружаних снага, на Дан домовинског рата, на Дан палих хероја, на Дан победе, увек постоји неки повод да се изрази захвалност „великом сину хрватског народа”. Истина, неки су ти датуми прослава сада уједињени, али Фрањо Туђман, бивши комуниста и генерал ЈНА, први председник Републике Хрватске изван Југославије, шеф партије ХДЗ, врховни командант хрватске војске, некадашњи председник „Партизана”, почасни председник свих могућих фондација и удружења и даље је отац свих Хрвата. Оно што није успео да уради фашистички вођа,

Друштво

02.12.2018 у 23:36

Југославију је било лакше замишљати него остварити

Југославије одавно више нема, али је 1. децембар 1918. и стварање прве државе Срба, Хрвата и Словенаца један од најзначајнијих датума у историји ова три народа. „Политика” и Институт за савремену историју су тим поводом организовали округли сто на коме су историчари, професор Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, Бојан Димитријевић, научни саветник, и Владимир Петровић, виши научни сарадник овог института, изнели своја виђења југословенског пројекта, а пре свега последица који је он имао по српски народ. Зашто је Србија као једина земља победница и савезница у Великом рату изабрала уједињење са Словенцима и Хрватима, а не самостални пут?

Тема недеље

02.12.2018 у 00:01

Српско искуство у југословенској заједници

Краљ Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. То је један од најзначајнијих датума у историји ова три народа. „Политика” и Институт за савремену историју су тим поводом организовали округли сто на коме су историчари, професор Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, Бојан Димитријевић, научни саветник, и Владимир Петровић, виши научни сарадник овог института, изнели своја виђења југословенског пројекта, а пре свега последица који је он имао по српски народ

Друштво

01.12.2018 у 23:01

Стварање Краљевине СХС – дан вредан века

Ко је аутор бронзане бисте краља Петра Првог из 1904. године? Како изгледа гранични камен с границе између Аустрије и Краљевине СХС? Зашто је Надежда Петровић 1904. писала Рихарду Јакопичу? Шта је градоначелник Москве Михаил Челноков поклонио Николи Пашићу 1916, а какав је дар исте године добио регент Александар од Југословенског одбора? Одговори на ова питања могу се пронаћи на изложби „Дан вредан века” која је отворена у Палати „Србија” у продукцији Музеја Југославије поводом 100 година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. Назив изложбе, чију су реализацију помогле 53 установе из земље и региона, аутори су преузели, како је објашњено, од великог песника Петра Петровића Његоша. – Реч је о парафрази назива Његошеве песме „Ноћ скупља вијека”,

Друштво

30.11.2018 у 22:45

Како је пре сто година настала Југославија

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама у Београду прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључи Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бацке и Барање донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори одлучила је 26. новембра 1918. у Подгорици „да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу”. Према подацима Архива Југославије, у међувремену, притиснут развојем догађаја Средишњи одбор Народног вијећа

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.04.2019 у 12:43

Фејсбук без дозволе прикупио податке више од милион корисника

18.04.2019 у 12:21

И Дијего Коста утајио порез

18.04.2019 у 12:14

Коме ће више скочити цена: Луки Јовићу или Жоау Феликсу

18.04.2019 у 12:14

Детаљи тешке саобраћајне несреће у којој је погинуло 29 немачких туриста

18.04.2019 у 12:12

Кремација Мире Марковић данас у Москви, урну доноси Д. Карић

18.04.2019 у 12:01

Аида Смајић нова амбасадорка БиХ у Србији

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation