Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,96	118,67	118,32
100,28	100,88	100,58
103,91	104,53	104,22

Култура

18.09.2018 у 17:04

Сређене просторије Центра за дигитализацију САНУ

Један део здања у Кнез Михаиловој 36, на ћошку са Улицом Вука Караџића, а преко пута здања Српске академије наука и уметности, од пре који дан блиста пуним сјајем. У то су се уверили и новинари који су јуче имали прилику да обиђу сређене просторије Аудиoвизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, који би, како је то најавио председник САНУ Владимир Костић, требало да почне са радом ускоро. На око 700 квадратних метара корисног простора, кроз који су нас провели професор Радослав Зеленовић, управник овог архива и центра, и дописни члан САНУ Александар Костић, председник његовог Стручног савета

Београд

12.09.2018 у 10:37

Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији

Документарна изложба „Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији” представљена је у Галерији науке и технике САНУ. Поставка са богато урађеном публикацијом осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку. Посетиоци могу да се упознају са коренима медицине и науке у нашој земљи, до осветљавања културолошке традиције 19. века. Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, а сарадник у овом пројекту је Јелена Јовановић Симић. Они истичу да су дуго и темељно припремали ову поставку, проверавајући истинитост података до којих су дошли, а за ту прилику истражили су и архивске фондове у Србији, Румунији, Аустрији и Мађарској. Стејићев лични и породични живот и професионалне активности на изложби су

Београд

20.08.2018 у 23:26

Српска лексикографија од Вука до данас

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ. – Један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – 200 година од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића – рекла је Драгићевићева. Публика ће се, према њеним речима, како наводи Танјуг, упознати са значајем тог речника, фазама израде те књиге над књигама, са Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему. Поставка је обогаћена и аутентичним документима које је Вук сакупљао као

Култура

19.08.2018 у 23:59

О српској лексикографији и Вуковом Рјечнику

На Филолошком факултету у Београду од данас па до 27. августа, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, траје 16. Међународни конгрес слависта, а тим поводом вечерашњи термин од 19 сати резервисан је за отварање једне изложбе. Под насловом „Српска лексикографија од Вука до данас” поставка у Галерији науке и технике САНУ представља бројне артефакте који су у вези са двестагодишњицом Вуковог Рјечника, једном од специјалних тема скупа, и развојем српске лексикографије у 19, 20. и 21. веку. Реч је о споју науке и уметности, научних чињеница и префињене естетике, плоду сарадње проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића и архитекте Озарије Марковић Лашић и графичког дизајнера Небојше Васиљевића. Према речима Рајне Драгићевић, један од циљева

Култура

15.08.2018 у 22:00

Латиница није српско писмо

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика. Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика?

Култура

15.08.2018 у 07:01

Изложба о животу на ободима Римског царства

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века. Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у

Београд

04.07.2018 у 23:38

Недељко Гвозденовић у потрази за апсолутним сликарством

Човек особеног карактера и духа, јединствене духовне елеганције, повучен, посвећеник уметности, чији је однос са природом карактеристика његовог сликарства, то је Недељко Гвозденовић – овако је министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио лик великог уметника пред многобројним посетиоцима у Галерији САНУ, где је приређена изложба слика „Недељко Гвозденовић: У потрази за апсолутним сликарством”. Да би прецизније подсетио на Гвозденовићево стваралаштво, министар је цитирао овог великог сликара: „Најбоље је понизно доћи пред природу, нешто доживети очима, а онда уметничким средствима, композицијом, бојом, формом, што снажније изразити”. Вукосављевић није занемарио чињеницу да је Гвозденовић Србији завештао изузетна блага да генерације које долазе после њега у знак

Тема недеље

16.06.2018 у 22:00

Србија добија нове академике у новембру

Гласање на Изборној скупштини САНУ одржава се 8. новембра. До тада ће бити непознаница ко ће од 18 кандидата бити одабран за редовног и ко ће се од 26 номинованих за нове, односно дописне чланове на крају придружити угледном друштву у Кнез Михаиловој 35. Могуће је да ће до тада трајати и расправе које се поведу сваке изборне године – какве су квалификације кандидата који су прошли на коначну листу и који су изабрани, а какве оних којима је то није пошло за руком, зашто су први успели, а други нису, ко је коме дао глас, а ко кога није подржао, да ли су правила адекватна или не, да ли се гласало објективно или не, да ли је било лобирања или не. И, наравно, да ли је било политичких притисака. Питања су легитимна, последња могућност посебно би била недопустива, али се чини, при томе, да се

Тема недеље

16.06.2018 у 22:00

Од Друштва србске словесности до САНУ

Академија наука је институција која је током своје 177 година дуге историје окупила око себе највећи број личности од значаја за развој наше науке и културе. То је и институција чији чланови су током низа деценија повремено долазили у сукоб с представницима државе, али и у међусобне спорове и размирице. Било је и периода када су њене одлуке усаглашаване с дневним потребама политике. Академике с времена на време оптужују и за неактивност и „успаваност”, а једна од уобичајених спорних тема односила се и на то ко треба а ко не да буде њен члан. Као датум од када почиње вишедеценијски рад ове установе узима се 7. новембар 1841. године. Професори београдског Лицеја Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић претходно су доставили министарству просвете „пројекат устројенија и печата Србске

Култура

11.06.2018 у 15:43

На изборној листи за САНУ 44 кандидата

На изборној скупштини Српске академије наука и уметности, која је заказана за 8. новембар, гласаће се о 18 кандидата за редовне чланове (из постојећег дописног чланства) и 26 за нове, односно дописне чланове (они који имају шансу да уђу у Академију) обавестио је јуче медије академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ. Кандидати за редовне чланове Одељења за математику, физику и геонауке са двотрећинском подршком одељења су Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић, док је једини кандидат за дописног члана, са двотрећинском подршком одељења, Жељко Шљиванчанин. Кандидати за редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наука, са двотрећинском подршком одељења су Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић, кандидат за дописног члана, са двотрећинском подршком

Пријавите се на нашу маилинг листу