Нова књига Миљенка Јерговића „Сарајево, план града”, у издању хрватске „Фрактуре”, имала је прво представљање на Београдском сајму књига. Сајамска сала „Иво Андрић” била је прексиноћ препуна, а о књизи су, поред аутора, говорили проф. Ранко Бугарски, иначе, као и Јерговић, рођени Сарајлија, и писац Драган Великић, у чијим делима градови и хотели имају значајно место. Професор Бугарски је...

Петак је, први август, усред рахле ужурбане колоне, међу аутима страних регистрација, возим се на море. Остајемо само два дана викенда, а ја се сјећам првога августа од прије тачно тридесет година, била је сриједа, и ја сам исто овако путовао према мору. Само што је град из којег сам пошао био други, и нисам ишао на два дана него на петнаест мјесеци. Прије поноћи, првога августа 1984, морао сам...

А сада ће се сви неко вријеме правити као да ишчекују пресуде међународног трибунала, као да је одржано некакво суђење и као да отпочетка не знамо како ће бити пресуђено по обје тужбе. Најприје ће бити одбачена хрватска тужба против Србије, а одмах затим и српска тужба против Хрватске, и тако ће бити окончана још једна епизода у тој повијести братскога и комшијског бешчашћа, која траје и трајат...

Од уласка Хрватске у Европску унију, засад само негативне посљедице. Живи се лошије него прије пола године, расту незапосленост и порези, нема инвестиција, нити користи од европских фондова. У новинама се могло прочитати да ће прве године чланства Хрватска Унији више новца уплатити, него што ће „повући” из фондова. Иначе, то је нова ријеч у разговорном језику, или ново – поприлично глупаво, али...

Ево ме већ неколико седмица у Европској унији, а никако да осјетим промјену. Након два-три дана националне еуфорије, када је град био блокиран због доласка најдражих гостију, а барјаци Европе вијорили су се и гдје мора и гдје не мора, Загреб се вратио у стање уобичајене депресије. Нема се пара, а цијене у самопослугама расту – иако је најављено да ће храна уласком у Европу бити јефтинија –...

Прође неки дан Александар Вучић Загребом, као што је ономад Зоран Милановић прошао Београдом, и све би слично, осим што сам, гледајући са стране, имао утисак да је свима који су се налазили с Вучићем било мало неугодно. И њему је, такођер, било неугодно. Сад је само питање је ли нелагода прелазила с Хрватице на Србина, с Весне Пусић на Александра Вучића, или је прелазила с њега на њу. Или је,...

Прође Зоран Милановић Београдом, као ниједан хрватски политичар од свршетка рата. Опрезно, као да пролази кроз минско поље, невољко и снебљиво, као да се боји што ће му кући рећи, одсутно духом, као да му је више стало да га у Београду виде из Вашингтона и Брисела, него да га чује његов саговорник. А Ивица Дачић му је, поштени будимо, учинио ситну, али битну услугу: неупитан, казао је да из...

То се, ваљда, рашчуло по свим васељенским забитима: од пренеки дан једна улица у загребачком насељу Јакушевац носи име Милана Младеновића. Рано преминули музичар, рођењем Загрепчанин, животом Београђанин, а у школу је ишао у Сарајеву, својевремено је био вођа важнога југославенског бенда. Било је то у осамдесетима, када се није пуно питало је ли неки бенд из Загреба или је из Београда, и...

Дубровачка „Градска кавана” била је, у она времена, један од најгламурознијих угоститељских објеката социјалистичке Југославије. Њезин сјај није био у ентеријеру, нити у одабраним јелима и пићима. Гламур „Градске каване”, коју су Дубровчани, још увијек неузнемирени топовским гранатама с армијских топовњача и минама из минобацача поразмјештаних по околним брдима, упорно називали кафана, као што...

Резултат утакмице Пољска–Русија ускоро ћу заборавити. Одрастао сам, или сам остарио, и не памтим више резултате утакмица на свјетским и европским првенствима, као што сам их памтио у Њемачкој 1974, у Београду и Загребу 1976, у Аргентини 1978, и запамтио их све до данас. Али оно што с овога првенства нећу заборавити никад, једна је химна. Тог дана у Варшави био је пун стадион Пољака, на десетеро...