Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,55	118,25	117,9
106,2	106,84	106,52
107,78	108,43	108,11

Здравље

19.03.2019 у 18:30

Савремена медицина помаже људима да живе дуже и здравије него икада до сада, али новија истраживања показују да нову пошаст представља све присутнија – самоћа. Научници упозоравају да је уследила ера „епидемије усамљености”, која утиче на развој бројних здравствених проблема. Анализа Америчког удружења психолога показује да су код особа са вишеструким друштвеним контактима изгледи за изненадну смрт нижи за 50 одсто. Метаанализа спроведена на 148 студената из САД, Европе и Аустралије показује да друштвена изолација, усамљеност и одлука да особа живи сама знатно утичу на рану смрт. Усамљене особе чешће пуше, гојазне су и ређе вежбају, имају повећану опасност од развоја карцинома дојке и кардиоваскуларних обољења. Стручњаци су поставили и питање, да ли је усамљеност исто што и самоћа?

Здравље

25.01.2019 у 12:15

Стрес утиче на неплодност

Парови који су изложени различитим врстама стреса – од оног који изазива савремени живот, преко преиспитивања личне сексуалности, притиска сопствене жеље и очекивања околине, до бриге због откуцавања биолошког сата – теже долазе до потомства Пораст стерилитета, као једна од карактеристика савременог света, узроковао је и нова истраживања о утицају стреса на неплодност људи, јер за 10 одсто случајева стерилитета медицина још нема егзактно објашњење његовог узрока. „Испоставља се да је стрес један од јако важних фактора који утичу на стерилитет, нарочито у развијеним индустријским земљама, где начин живота и стални притисак да морамо више да радимо, да зарађујемо, оставља последице”, каже проф. др Слободан Р. Радуловић, један од наших највећих стручњака у области репродуктивне

Медицина

11.02.2018 у 16:27

Усамљеност подиже хормоне стреса

Савремена медицина помаже људима да живе дуже и здравије него икада до сада, али новија истраживања показују да нову пошаст представља све присутнија – самоћа. Научници упозоравају да је уследила ера „епидемије усамљености”, која утиче на развој бројних здравствених проблема. Анализа Америчког удружења психолога показује да су код особа са вишеструким друштвеним контактима изгледи за изненадну смрт нижи за 50 одсто. Метаанализа спроведена на 148 студената из САД, Европе и Аустралије показује да друштвена изолација, усамљеност и одлука да особа живи сама знатно утичу на рану смрт. Усамљене особе чешће пуше, гојазне су и ређе вежбају, имају повећану опасност од развоја карцинома дојке и кардиоваскуларних обољења. Стручњаци су поставили и питање, да ли је усамљеност исто што и самоћа?

Друштво

04.01.2018 у 22:00

Лажна боловања због депресије и стреса

Око 11 одсто људи било је на боловању прошле године из потпуно неоправданих разлога, показују резултати контроле коју је урадио Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). Од јануара до октобра прошле године покренута су 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад на захтев послодавца (708 случајева) и матичне филијале (445 случајева). Међутим, у Министарству здравља кажу да је ово само почетак ригорознијих контрола и да ће у овој години доћи до детаљније провере отварања боловања због дијагноза на које се здрави људи најчешће „извлаче”. Често су то депресија, стрес на послу, болови у леђима, вртоглавица… На наше питање како стати на пут одласку на лажно боловање, у РФЗО-у кажу да са њиховог становишта постоји проблем са боловањима људи који се налазе на лечењу у

Медицина

11.12.2017 у 21:11

Бес и љутња воде до превремене смрти

Научници Универзитета у Ајови утврдили су да људи који су увек љути и бесни на друге умиру раније и више оболевају од разних болести у односу на оне који су смирени и позитивно гледају на живот. Студија је показала да мушкарци између 20 и 40 година, који не знају да контролишу бес, имају један и по пут већу шансу да умру 35 година раније од оних вршњака који су смиренији. Научници верују да се то дешава због повезаности са стресом јер адреналин који покреће стрес уништава ДНК, што може да проузрокује настанак смртоносних болести. Осећаји беса изазивају појачани одговор у амигдали, делу мозга који је повезан с инстинктима преживљавања. Бес и „љуте” емоције

Медицина

30.04.2017 у 11:00

Стрес често води до варирајућег притиска

Велики број људи има проблема са крвним притиском, чије вредности варирају с времена на време. Нормалне вредности крвног притиска су до 140/90 ммХг и тада не треба пити лекове. Ако пацијент има веће вредности, и то константно, а не само у једном или два до три мерења, тада стручњаци сматрају да је реч о повећаном крвном притиску, односно хипертензији, када треба прописати терапију. Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, кардиолог, каже да се варирајући крвни притисак код особа код којих је просек испод 140/90ммХг не сматра хипертензијом, јер то је нормално стање организма. Због чега је то тако?

Београд

22.03.2017 у 19:00

Пазите на откуцаје срца

Чак 50 одсто пацијената са повишеним крвним притиском у целом свету припада млађој и средовечној популацији. Више од половине болесника са хипертензијом има и убрзану срчану фреквенцију, као последицу такозване симпатичке хиперактивности. То, заправо, значи да када је организам суочен са стресном ситуацијом долази до појачаног активирања симпатичког нервног система, а то изазива лучење повећаних количина адреналина, пораст крвног притиска и убрзану срчану фреквенцију. Раније се тачно знало које су професије више угрожене стресом, а данас су под стресом сви: и људи који немају посао, и они који су изгубили посао, и они који много раде. Зато потпуно различити типови људи завршавају у ординацији кардиолога услед срчаних тегоба.

Медицина

24.02.2017 у 18:55

Стрес води у гојазност

Листи штетних последица стреса научници су додали још једну – већу склоност гојазности. Особе које су дужи временски период изложене стресу имају више шанси да стекну вишак килограма, утврдила је студија енглеских истраживача који су поредили ниво стреса са тежином код више од 2.500 жена и мушкараца старијих од 54 године. Стрес су одређивали на основу нивоа кортизола, хормона надбубрежне жлезде, познатог и као хормон стреса. „Утврдили смо да је ниво кортизола у тесној вези са већим обимом струка и већим индексом телесне масе (БМИ). Ови резултати представљају чврст доказ да је хронични стрес повезан са гојазношћу”, преноси Си-Ен-Ен речи Саре Џексон, истраживача са Института за епидемиологију и здравље на University College у Лондону. Ослобађање кортизола у крвоток појачано је у

Живот и стил

31.10.2016 у 20:00

Бојењем против стреса

Када је желео да ослободи своје пацијенте стреса, чувени Карл Јунг је тражио од њих да цртају шаре и да их фарбају. Тако је постао зачетник једне од тренутно најпопуларнијих терапија за ослобађање од те најчешће болести савременог света. Бојење за одрасле, иако није називано антистрес терапијом, познато је у многим древним културама, а у Индији и данас бојење мандале представља мистичко и медитативно занимање које практикују, између осталог, и будистички монаси. Бојење нас на неки начин враћа у детињство, што је у неким случајевима неопходно како бисмо се ослободили анксиозности и стреса. Стање опуштености, које постижемо цртањем и бојењем, резултује смањењем крвног притиска, смањењем страха, елиминисањем главобоља и дигестивних поремећаја. Стање опуштености, које постижемо

Београд

07.10.2012 у 10:53

Стрес води до депресије и срчаних тегоба

Велики број људи када оде у ординацију лекара често добије одговор да му је одређено обољење изазвао стрес. Тек у том тренутку пацијенти почну да се присећају шта су све доживели у последње време и који би то догађај могао бити потенцијални „окидач” за развој неке болести. Испитивања показују да хроничан стрес утиче на способност тела да регулише одговор на упале, односно хормон „кортизол”,...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: стрес

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу