среда, 28.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	99,04	99,64	99,34
	109,27	109,93	109,6

Таг: тасић ана

Култура

21.12.2016 у 09:05

Бајка о пустој земљи

Најновији комад Душана Ковачевића „Хипноза једне љубави” бајковита је мелодрамска гротеска која се превасходно бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планинчини, метафоричкој стрњици, у надреално извезеним околностима преплављујуће беде. Зачини фантастике и надреалног су и раније били саставни део Ковачевићеве драматургије, на пример у „Сабирном центру” и „Кумовима”, због чега им је „Хипноза” блиска.

Култура

25.11.2016 у 09:05

У оковима патријархата

Представа „Под жрвњем” Драгослава Ненадића (1908) је троделна друштвена драма која исписује беду живота на периферији, у сродству са социјалним реализмом друштвеног дна пишчевог савременика Максима Горког. У различитим ситуацијама се ту огледа безграничност борбе за преживљавање ликова паћеника, измрцварених бедом и отераних у крађу, алкохолизам, бракове из интереса. У представи редитеља Егона Савина гледаоци седе на сцени, са три стране опкољавају извођаче, што је функционалан избор јер појачава наш доживљај

Култура

16.11.2016 у 22:04

Неиспевана песма слободи

За драмски текст „Деца младости“ Милене Марковић можемо рећи да је поетско-драмска епопеја узаврелог романтичарског духа која исписује рођење, стасавање и смрт уметника, рокенрол песника. У седам сцена се приказује живот неприлагођених дечака и девојчица, потомака добростојећих, политички прилагођених родитеља. Тема њихових генерацијских сукоба одражава послератну историју нашег друштва, конфликте различитих погледа на свет, борбу конзервативизма и либерализма.

Култура

09.11.2016 у 22:05

Свака власт је привремена

Жанровски одређен као „горка комедија”, драмски текст „Животињска фирма” Јордана Цветановића, настао према мотивима романа „Животињска фарма” Џорџа Орвела, третира колегијалне односе и борбу за власт у фабрици за производњу аутомобила, односно касније шећера. Ова савремена алегорична гротеска са сонговима доноси брутално тачне рефлексије о суровости пословне хијерархије. Цветановић је обезбедио бритка запажања о неопходној друштвеној послушности и подобној површности, утицају друштвених мрежа и представљању на интернету, као и о коренитој људској анимализацији. Људи су ту претворени у животиње, што је изражајна метафора данашње срозане људскости. Редитељ Стеван Бодрожа је Цветановићев инспиративан комад поставио као фарсу, појачавајући драмске, а утањујући комичке особености текста.

Култура

08.11.2016 у 12:15

Наше грађе за снове

Подгорица – Црногорско народно позориште је ову сезону отворило продукцијски грандиозно, заводљиво и опијајуће, обележавајући и Шекспиров јубилеј, премијерним извођењем тестаментарног комада овог елизабетанског барда, бајковите „Буре”. Редитељ представе је Македонац Дејан Пројковски, лауреат награде за најбољу режију и представу „На дну” на овогодишњем ФИАТ-у, иначе директор Македонског народног театра из Скопља. После премијере, црногорски медији су известили да је реч о представи каква до сада није виђена у Црногорском народном позоришту, од његовог новог оснивања 1997. године. Редитељски рукопис Пројковског, који смо раније упознали у такође стилски врло бљештавим представама „На дну” и „Оковани Прометеј”, овде је још упадљивији. Креативни тим из Македоније обезбедио је

Култура

01.11.2016 у 12:05

Отерана невиност

Селенићева драма „Ружење народа у два дела“, праизведена 1987. године у Југословенском драмском позоришту, структурално сложено раскопава историју политичких неслога на мапи Србије. Кроз паралелно приповедање два тока догађаја, сукоба међу затвореницима 1945. и бруталног убиства Карађорђа 1817. године, заоштрене политичке подељености са крвавим последицама се указују као константе у српској историји.

Култура

28.10.2016 у 18:49

„Нико Гароне” Ани Тасић

Овогодишња добитница награде „Нико Гароне” је према одлуци жирија позоришта Патос из Смедерева – Ана Тасић, театролошкиња и позоришна критичарка листа „Политика”. Награда „Нико Гароне” додељује се од 2014. године новинарима – појединцима, редакцијама и медијским кућама за посебно ангажовање и посвећеност у области културе. Награда је до сада додељена редакцији Културног дневника РТС-а, Порталу за културу југоисточне Европе Сикалт.орг, новинарима смедеревских медија Снежани Глишић и Драгану Павловићу, а прошлогодишњи добитник је Културни додатак листа Политика.

Култура

21.10.2016 у 12:05

Поезија безнађа

Грађа Чеховљевих ликова је попут Шекспирових, саздана је од противуречности, поље је судара доброг и лошег, раздраганог и тужног, комичног и трагичног. Њихови светови су нашли веродостојан израз у представи „Иванов”, насталој према првој изведеној Чеховљевој драми (1887), у режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат. Сцена представља неку врсту музеја, централни простор игре је омеђен оградом, као да је реч о музејској поставци, где су смештени комади стилизованог намештаја. У позадини је фиксиран огроман рам за слику иза којег су музичари и глумци који повремено излазе на сцену (сценограф Бранко Хојник). Утврђење простора као музеја схватамо симболички, у вези са репликом Лебедева: „Чини ми се као да живим у музеју реткости: гледам и ништа не разумем.” Тај музеј реткости је

Култура

08.10.2016 у 08:05

Пакао „новог дивног света”

Инспирисани „Хрватском рапсодијом” Мирослава Крлеже (1917), формално необичном лирско прозном делу у драмској техници, чија се радња одвија током Првог светског рата, у вагону треће класе мађарске железнице, у Хрватској измученој ратом и болестима, Себастијан Хорват и Милан Марковић Матис су написали савремени сценски текст. Основне околности материјално и духовно исцеђене Хрватске су ту блиске Крлежи, али је у тексту представе друштвена проблематика продорно актуелизована. Фокус је на темама незапослености у данашњој Хрватској, масовном одласку младих и талентованих људи из земље, ужареним проблемима с емигрантима. Сценски текст је више драмски него што је то Крлежин, чији су актери бројнији и разуђенији, више гласови једног колективно скапавајућег тела. У представу су уведени архетипски

Култура

01.10.2016 у 16:00

Ексцентрична поетика

50. Битеф „Амбасадор: немачко-афрички комад са певањем”, музичко-плесни перформанс, дело настало у сарадњи уметника из Немачке и Обале Слоноваче, у досадашњем програму 50. Битефа убедљиво води у погледу ексцентричности поетике. Представа коју је режирала Моника Гинтерсдорфер извозала нас је доле-горе, изазивајући вртоглаву смену различитих утисака. Од првих осећања одбијања због њене површности, претеране опуштености и распуштености извођача, преко каснијег одушевљења посебном енергијом и преданошћу актера, урнебесног смеха изазваног базичним треш приступом, до коначног утиска необичног поштовања због особено анархичног изражавања постколонијалне проблематике, критике друштвено-политичких механизама у борби за власт и дипломатију. Сцена изгледа као да је у питању концерт,

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

27.10.2020 у 23:50

Срби из Америке у Првом светском рату

27.10.2020 у 23:23

Како је Кривокапић расподелио ресоре

27.10.2020 у 23:19

Коснет: Могућа промена става пет земаља о признању Косова

27.10.2020 у 23:13

Бајаги награда „Дарко Краљић 2019”

27.10.2020 у 23:00

Нови насилан протест у Риму због мера против коронавируса

27.10.2020 у 22:27

Трамп критиковао изборне механизме за бројање раних гласова