среда, 20.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,58
	96,51	97,09	96,8
	108,68	109,33	109,01

Таг: тасић ана

Култура

26.04.2016 у 08:05

Свет окренут наглавачке

„Театермахер” Томаса Бернхарда (1984) апсурдно је комична драма у стиху, написана без знакова интерпункције, изазовна у форми и у садржају. По чудновато сноликом стилу подсећа на поетско-драмски рукопис Јона Фосеа или Дее Лоер, а због гротескних зачина који одражавају малограђанску тупост асоцира на Гогоља и Кафку. На тематском плану радње која се дешава у гостионици „Црни јелен”, Бернхард се у свом препознатљивом маниру ироничне контрадикторности и једног, да кажемо, веселог

Култура

19.04.2016 у 22:04

Две романтичне дуодраме

„Констелације“ (2012) младог британског писца Ника Пејна су савремена дуодрама, изазовне, експерименталне форме, која по алинеарности и фрагментарности подсећа на поједине драме Мартина Кримпа или Керил Черчил. Полазећи од идеја из области квантне физике, о мултиверзуму, постојању више паралелних светова, односно могућности истовременог одвијања више исхода догађаја, писац гради специфичну, фрагментарну структуру, спој сцена које се понављају из других углова посматрања. Може се казати да садржај на посебан начин ствара форму. Поред тога, у основи је реч о љубавној причи коју носе Маријана, научница физичарка, и Роланд, пчелар, обоје занесењаци на свој начин. Приповест њиховог љубавног односа у сликама доноси теме заљубљивања, прељубе, раскида, обнове везе, као и губитка, болести,

Култура

14.04.2016 у 08:05

Трагедије патријархата

„Моје дете“ Стојана Срдића је савремена драмска приповест о тескобним животима у ромским заједницама, фрагментарне структуре, сачињена од четрнаест призора. Писац ископава важне и осетљиве друштвене теме, насиља у породици, немогућности образовања, пакла бирократије, немоћи закона у спровођењу правде. Полазећи од догађаја који се одвијају у беди животарења на друштвеном дну, Срдић гради породичну драму универзалног значаја, трагично обојену, оглед о неуништивој борби за преживљавање. Праизведба ове драме на Новој сцени Београдског драмског позоришта, у режији Ане Ђорђевић, скоро документаристички је огољена, дискретно стилизована, естетски и значењски прецизна. На стилизовано утврђеној сцени је оклембешен тепих, изнад је закачен облачак, а по поду су набацане цигле и лутке, које

Култура

30.03.2016 у 08:05

Политика као фарса

Настао према мотивима истоименог романа сомборског књижевника и академика Јаноша Херцега из 1992. године, текст представе „Гоголанд” редитеља Андраша Урбана отворене је и разуђене структуре. Предложак је за форумско-документаристичко-музичку представу која експлозивно истреса мноштво друштвено врелих питања, од положаја националних мањина, преко банкарског ропства, до политичког маркетинга (драматург Ката Ђармати, композитор Ирена Поповић, музичари Немања Бубало и Лазар Лазаревић). Гоголанд је имагинарна земља, антиутопија у којој влада „демократска диктатура”, где је хипокризија пожељан и подобан начин мишљења и деловања. Глумци Биљана Кескеновић, Бранислав Јерковић, Ивана В. Јовановић, Милица Јаневски, Ненад Пећинар и Саша Торлаковић представљају Гогое, становнике Гоголанда. Они су

Култура

25.03.2016 у 09:15

Батргање у балканском мраку

Одмах на почетку ћемо изразити став да је за критичко вредновање Младеновићеве представе „На Дрини ћуприја” много боље, не само тачније, да се ауторство текста експлицитно припише Кокану Младеновићу, наравно уз додавање напомене да је текст инспирисан делом Иве Андрића, и остварен уз подршку драматурга Светислава Јованова. Навођење да је примаран аутор текста представе Иво Андрић, што је случај у програму, отвара Пандорину кутију. Већина негативних коментара о представи који су званично или незванично обелодањени у јавности након њене премијере, односи се (оправдано) на изневерена очекивања од инсценације Андрићевог романа. Проза Иве Андрића намеће очекивања која представа (не) мора да испуни. Представа је, по нашем мишљењу, самостално дело које не мора увек да се вреднује у оквирима

Култура

16.03.2016 у 20:05

Забрањиване представе мамац за публику

Прошле недеље је нашу културну јавност узбуркао покушај отказивања гостовања представе „Црвена – самоубиство нације“ Милене Богавац и Војислава Арсића (копродукција Битеф театра и Центра Е8), на сцени Народног позоришта у Лесковцу. Након узаврелих реакција у медијима, гостовање је поново заказано за 19. март. Отказивање представе је од стране управе позоришта објашњено постојањем уводног сонга који „вређа Србију и српски народ“. У тој песми извођачи, између осталог, хорски певају: „Ј..и се Србијо... зато што имаш амнезију... због Сребренице...”. Овај случај забране није реткост, ни код нас, ни у свету. На репертоару Народног позоришта у Суботици се и даље налази награђивана „Коштана“ Андраша Урбана која је оспоравана из врло блиских разлога. У „Коштани“ је, између осталог, присутан

Култура

15.03.2016 у 09:05

Драма изгубљена у фарси

Драмски текст Горана Марковића „Говорна мана” највреднији је део његовог новог сценског тумачења, у режији писца, које је недавно премијерно приказано у Грачаници, а затим и у Београду. Текст је праизведбу имао 1997. године, на сцени Народног позоришта у Београду, у режији Милана Караџића, а његова актуелност скоро да уопште није избледела од тог времена, што је срећа текста, али и истовремена несрећа друштва. Марковић у комаду пажљиво поставља тему односа театра и живота, извођења и политике, лажи и истина. Проблематизују се неразмрсивост политике и криминала, дубинска корупција у нашем друштву, сумњиве приватизације. При томе је ова тематика никла на мелодрамским основама, што је чини питкијом, лако читљивом, односно гледљивом, хипотетички. Представа редитеља Горана Марковића

Култура

02.03.2016 у 22:05

Остали само дугмићи

„Човек, звер и врлина” Луиђија Пирандела (1919) је, како су теоретичари драме то утврдили, салонска комедија префињеног хумора који изражава пишчев дубоки песимизам, разочарење у живот и неповерење у реалност. Овај Пиранделов комад оживљава традицију комедије дел арте, сочну италијанску гротеску, кроз заплет и ликове препуне животних сокова који се цеде и прскају на све стране, обузимајући читаоце својом пуноћом. У представи редитеља Егона Савина упадљиво је исисана та живахна, разграната Пиранделова комика. Прво, на плану драматургије, текст је битно скраћен, избачено је много комичких делова који имају и функцију стварања детаљнијих портрета ликова, продубљују приказ њихове покварености, али и њихову трапавост, невештост у том погледу (адаптација Савин). На пример, изостављено је

Култура

21.02.2016 у 09:05

Прогоњена илузија

Настала према мотивима романа „Слободна љубав” (1923) руске револуционарке, феминисткиње и списатељице Александре Колонтај, представа „Црвена љубав” ауторке Олге Димитријевић има мелодрамску основу. Приповест о љубави између Василисе и Владимира полазиште је за истраживање друштвено-изазовних питања, односа између приватног и јавног, љубави и политике, проблематике друштвених револуција, и њиховог изневеравања. Режија Олге Димитријевић задивљујуће је прецизна и доследна, задивљујуће посебно зато што Димитријевићева није професионална редитељка, већ драмска списатељица. Језик представе је израстао на тлу условности и сведености, својственом немачком позоришту. Глумци махом играју на редовима празних столица за гледаоце које су за ову прилику пребачене и на сцену. Никаквих лажних кулиса

Култура

03.02.2016 у 09:05

Љубав (п)окреће свет

Настао према романтично-комичном текстуалном предлошку Нила Сајмона, заснованом на Фелинијевом филму „Кабиријине ноћи”, мјузикл „Свит Черити” се одиграва у окружењу ноћних клубова, макроа и девојака „за изнајмљивање”, које сањају о љубави која ће их избавити из сивила њујоршког подземља (адаптација Михаило Вукобратовић и Слободан Обрадовић). Београдска верзија овог бродвејског мјузикла, у режији Михаила Вукобратовића, постављена је театрално, донекле у поп-арт маниру. Визуалне поп-артистичке оквире стварају стриповске видео-пројекције међунатписа и коментара у позадини, поднаслова сцена, коментара радње, у речима и цртежима, прожетих иронијом. Они су у стилском складу са сведеним, стилизованим дизајном сцене и костима (сценограф Герослав Зарић, костимограф Татјана Радишић), и

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

20.01.2021 у 21:21

Пандемија је смањила број усвојења за трећину

20.01.2021 у 21:21

Рукавишњиков: Споменик Стефану Немањи неће кварити изглед престонице

20.01.2021 у 21:01

Кина казнила Трампове званичнике

20.01.2021 у 21:00

АЛИМС: све вакцине су проверене и безбедне

20.01.2021 у 20:46

Додик: Руске и кинеске вакцине ускоро у Српској

20.01.2021 у 20:44

Око 30.000 незапослених користило накнаду