Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,7	118,41	118,06
103,24	103,86	103,55
103,8	104,43	104,11

Београд

13.08.2018 у 11:58

Да вишедеценијске грађевине у престоници могу да прозборе, једна од најпричљивијих несумњиво би био стари железнички мост, који после 134 године полако одлази у железничку пензију. Њега већина Београђана заборави када набраја мостове у центру престонице, а од свих, ова старина над Савом, ушушкана између „Газеле” и новог железничког, чини се, најмање је то заслужила. Јер стари железнички је први мост којим је погранични Београд, престоница Краљевине Србије, 1884. повезан са Аустроугарском и остатком Европе. Њиме је протутњао први српски воз ка Бечу, а преко њега је прешла и последња путничка композиција са доскорашње Главне железничке станице ка Будимпешти. Али, прича о старом железничком мосту почела је нешто раније, далеке 1878. на Берлинском конгресу. Тада је Србија осим

Београд

10.08.2018 у 20:00

„Сорбона” и „Ратници” красе Францускињу

Блештав и умивен Споменик захвалности Француској Ивана Мештровића поново доминира простором парка Калемегдан. Краси га статуа Францускиње и два нова барељефа „Сорбона” и „Ратници”, начињена од једног од најпознатијих мермера на свету „карара бјанко”. Нове барељефе направљене по строгим мерама претходних који су на споменику стајали 88 година урадио је вајар Горан Чпајак, редовни професор Факултета примењених уметности са својим тимом. Постављање барељефа трајало је пуних 11 сати, а технички поступак израде три месеца. Споменик културе и добро од великог значаја Средства за обнову споменика обезбедила је Француска у износу од 208.300 евра, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије определило је 22.000.000 динара. Овим послом обухваћена је

Београд

10.08.2018 у 09:29

Почетак промене односа према српском средњем веку

Београд ће средином следеће године добити споменик Стефану Немањи. Овај споменик, који се подиже на предлог председника Вучића, треба да означи промену односа нашег друштва према српском средњем веку, који је величанствен период наше историје. Јер, историја Србије није почела борбом за ослобођење од Турака у 19. веку и стварањем модерне државе, мада смо се тако до сада понашали. Као што је подизање споменика кнезу Михаилу Обреновићу 1882. године довело до урбанистичког формирања Трга републике, тада Позоришног трга, на коме су порушене Стамбол капија, 1866, и изграђено Народно позориште, 1869, тако ће споменик Стефану Немањи довести до уређења Савског трга, пре рата Вилсоновог трга, испред бивше зграде Железничке станице која постаје музеј. Савски трг биће нови централни градски сквер

Београд

10.08.2018 у 08:07

Летња треперења

– Сунце, пешчане плаже, морска обала, запљускивање таласа, узвишени осећај радости – симболи су лета. Ниједно годишње доба не допушта толико одушевљење клишеима колико летње, а његова чаробна атмосфера увек је била инспирација уметницима – каже Маријана Коларић, уметнички директор галерије „Новембар” у Курсулиној улици. У овом новом излагачком простору радове је представило шесторо уметника различитих генерација, ликовних рукописа и сензибилитета. То су Селена Вицковић, Марија Аврамовић, Мишо Филиповац, Емилија Радојичић, Марио Коларић и Братислав Миленковић. Њих, како подсећа Коларићева, везује иста тема – лето. Зато поставка и носи назив „Летња треперења”. Посетиоци су у прилици да до 9. септембра виде дела у техникама уље на платну, дигитални принт, цртеж и акварел.

Београд

09.08.2018 у 08:50

Између студија архитектуре и студија уметности

У Центру за ликовно образовање „Шуматовачка” гост трибинског програма „На свежем ваздуху” био је Милорад Младеновић, ванредни професор Департмана за архитектуру на Архитектонском факултету. Он одржао предавање „Између студија архитектуре и студија уметности”. Посетиоци су били у прилици да чују на шта је потребно да се фокусирају млади који намеравају да упишу архитектуру. Младеновић је подсетио и на своја искуства, када је после завршене гимназије требало да бира факултет и признао да је тада мислио да зна шта се учи на Архитектонском факултету, али да је као и сви бруцоши о томе створио другачију слику од оне праве. Професор је објаснио и да је потребно развити осећај за опажање детаља у архитектури и уметности. Навео је примере да се студентима као задатак даје да

Београд

08.08.2018 у 08:54

Сведочанство о ватри и тами

Тамо где се обични људи хватају у коштац са животом и немилом судбином, где народска мука кључа и где је човек у првом плану без обзира на то што су улице пусте, а огњишта порушена – тамо је фото-репортер Жељко Синобад, да храбро и достојанствено бележи стварност. Избор неких од његових најбољих фотографија, које су настајале од 1988. до 2016. године, представљен је на изложби „Сведочанство о ватри и тами” у Кући Ђуре Јакшића. – Добру фотографију је тешко направити. Дешава се у тренутку, а чека данима – признаје овај фотографски „вук” и додаје да је то само један сегмент његовог професионалног живота, заправо фотографија је његов живот, она је дамар који у њему не мирује. Све што се нашло у његовом објективу сведочи о једном времену, развија причу, оживљава

Београд

08.08.2018 у 08:47

Францускиња поново на месту где је била 88 година

На једном месту била је 88 година, а онда је морала на краћи пут. Није се пуно померила, тек неких двадесетак метара, али је четири месеца није било. Сада је опет тамо одакле је деценијама посматрала Београдску тврђаву. Статуа Францускиње Ивана Мештровића, умивена, сређена, изгланцана, постављена је прекјуче на нови постамент Споменика захвалности Француској. Обнову статуе тешке око пет тона радио је вајар Зоран Кузмановић са својим тимом и то у импровизованом атељеу начињеном у близини споменика. Ускоро се очекује постављање и нових барељефа – „Сорбона” и „Ратници” – које ради вајар Горан Чпајак са својом екипом. На старим барељефима од брачког камена који је порозан нису се јасно видели детаљи, па се сада нови раде на јединственом камену „карара бјанко”. Заслужено, стари барељефи ће

Београд

07.08.2018 у 22:00

Одеш на воз у „Прокоп”, а он крене из Земуна

Деценијама уназад знало се – ко у Београд долази возом или њиме одлази углавном је био упућен на Главну железничку станицу. Њу нису користили само возови из система „БГ воза” и банатски, али одређена правилност је постојала. Прва значајнија промена у навикама путника десила се 2016. када је део домаћих возова пребачен на „Прокоп”. Да ова станица полако постаје главна постало је јасно прошлог децембра када је готово сав домаћи путнички саобраћај тамо пресељен. Главној је остао само овај предзнак у имену и свега десетак полазака, углавном међународних. Већ тада се могло наслутити да ће се у Београдском железничком чвору догодити својеврстан карамбол. Не само због тога што се знало да ће Главна бити затворена 1. јула 2018. и што недовршеном „Београд центру” фали много тога, већ и зато што

Београд

07.08.2018 у 08:21

Музика из Дизнијевих филмова

Уз музику из Дизнијевих филмова „Мала сирена”, „Пепељуга”, „Златокоса”, „Мулан”, „Лепотица и звер”… оживела је чаролија „Дизни најт” испред новобеоградског стамбеног комплекса „Вест 65”. Наступио је квартет пијанисте Немање Николића у коме су и Иван Симеуновић, виолина, Урош Даниловић, удараљке, и Сања Угрчић, вокал. Тик поред ових музичара плесали су, певали, ђускали и добро се забављали дечаци и девојчице, али и њихови родитељи. Било је дозвољено и прскање водом из фонтане. Да би обрадовали одраслу публику, уметници су свој репертоар обогатили класичном и симфонијском музиком, а изводили су и џез, свинг и блуз. Била је то прилика да се најмлађи упознају са жанровски различитим музичким садржајима од класике до дечјих песмица. Овај концерт организује се трећи пут и припада циклусу

Београд

04.08.2018 у 10:21

Покварене свињске полутке, крилца и риба бачени низ падину

Од несносног смрада отписане робе животињског порекла бачене у дивљи купињак у Улици ослобођења на Стражевици станари већ неколико дана не могу да изађу испред кућа, отворе прозоре, оду до аутобуса и трамваја. Због летњих врућина и влаге овом насељу прети и зараза јер храну развлаче пси, а појавили су се и пацови. Међу одбаченим картонским кутијама су и кесе са пилећим крилцима и ногама, комадима прасетине, рибе... А све је, како кажу комшије, почело још пре три-четири недеље када је камион на том месту први пут избацио разне прерађевине од меса, највероватније са истеклим роком. Роба је била спакована у кесе једног трговинског ланца. Кобасице и суџук појели су пси па се тада јак непријатни мирис није много ни осећао. Ситуација се, нажалост, поновила пре неколико дана. – Камион

Пријавите се на нашу маилинг листу